Priredila redakcija Art Box portala //

Da li tokom praznika treba da zaboravimo da budemo društveno odgovorni i politički svesni, da zaboravimo šta nas to u budućnosti čeka? Da li su praznici odmor od briga? Predah tokom kog se okupljamo, družimo, slavimo, ne misleći na to koliko prekomerna potrošnja hrane i energije utiče na okolinu? Zaboravljamo na one koji su stari, sami, koji žive u ekstremnom siromaštvu, kojima je potrebno lečenje, hrana, materijalna i psihološka podrška, lepa reč? Da li, tokom praznika, treba da zanemarimo društvenopolitički kontekst u kojem živimo? Da se bavimo samo sobom i razmišljamo na ličnom (porodičnom) nivou. Ponekad je tako nešto, prosto, nemoguće. Tada nam je, zarad održivosti naših budućih života, potrebno da se udružimo i delujemo. Da se suprotstavimo ejdžizmu, homofobiji, ksenofobiji,  konzumerizmu, autokratiji −  da sačuvajmo javno dobro za dobrobit svih građana i građanki.

Održivost

Možemo tvrditi da je održivost (engl. sustainability) jedna od frekventnijih leksema u rečniku urbane populacije. Naučili smo već da je održiv onaj ko voće nabavlja kod lokalnih proizvođača a začinsko bilje sadi na terasi. Ko štedi energiju. Ne baca hranu. Odvaja otpad. Ne puši. Kupuje ono što mu je potrebno. Mesi hleb. Sam sebi naštrika šal ili rukavice. Pravi zimnicu.

Svesni smo da alkohol, prejedanje i nekretanje utiču na naš život i na živote onih koji su kraj nas. Ali, održivost nije samo naš trud da se ne prejedamo, da ne preterujemo s alkoholom, odluka da na jelku stavljamo prošlogodišnje ukrase ili da ne provodimo previše vremena zatvoreni u kući uz internet i mobilne telefone. Održivost je i briga o drugom, lepa reč i human gest, održivost je i poseta domu za stare, udomljen pas lutalica, mačka sklonjena sa ulice, volontiranje u skloništu za beskućnike i u kuhinji solidarnosti, održivost je briga za psihološki i društveni život, društvenopolitički kontekst…

Jasno je da o održivosti ne vodi računa onaj ko bez zadrške pazari u tržnim centrima. Tušira se ne vodeći računa o utrošenoj vodi. Sudove pere u mašini. Onaj koga nije briga da li svojim ponašanjem dovodi u pitanje život budućih generacija. Ko ne kupuje u second handu, ne štedi struju, ne putuje vozom, ne vozi bicikl. Ne oblači odeću od prirodnih materijala, koristi proizvode koji su testirani na životinjama.

S druge strane, održivo živi onaj koji smanjuje energetske troškove, pešači, pametno koristi nove tehnologije, volontira, učestvuje u kolektivnim akcijama, pomaže lokalnu zajednicu, vodi računa o prirodi, pravi kućice za ptice, ekonomičmo rukovodi kućnim budžetom, nosi ručno izrađenu odeću, podržava stare zanate…

Ali, ne smemo zaboraviti: održivost nije samo kupovina organskih proizvoda, zdravija ishrana, vođenje računa o otpadu ili građanske akcije protiv klimatskih promena. Održivost je i borba protiv siromaštva, gladi, borba za svima dostupno  obrazovanje, zaposlenje, poštovanje društvenih i kulturnih vrednosti i razlika. Održiv je i život i brak i prijateljstvo; održive su i naše odluke i rešenja… Održivost je i borba za humanost i demokratiju.

Održivost je mnogo više od zaštite prirodne sredine

Zato praznična strategija održivosti treba da znači i vođenje računa o sudbinama drugih − odgovornim ponašanjem, zdravim navikama, iskrenim razgovorom, emocionalnom podrškom i posvećenošću.…

Održivost je i biti tolerantan, suprotstaviti se predrasudama, seksizmu, ejdžizmu, homofobiji, ksenofobiji, neokolonijalizmu, kapitalu, nedemokratskim, autokratskim režimima.

Podržimo one koji imaju manje od nas, starije, osobe sa invaliditetom i žene

Učinimo human i plemenit gest. Pletimo, pišimo, poklanjajmo ali i razmišljajmo. Pronađimo vremena za drugog i druge. Za one koji imaju manje od nas, za starije ljude, osobe sa invaliditetom i žene. Učinimo nešto za pojedinca i pojedinke, lokalnu zajednicu, ali i šire. Gledajmo u budućnost. Ne budimo lenji, egoistični, apatični i apolitični. Ne okrećimo glavu od problema i nepravde.

Jer, održivost je i traganje za smislom, održivost je pronalaženje sreće u zaposlenosti, dobroti, humanosti i demokratiji, ona je jedan od recepata za zdraviji i smisleniji život, kako pojedinca, tako i čitavog društva.