Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Na desnoj obali Dunava, u Novim Banovcima, na simboličnoj adresi (Zenit 1) koja upućuje na avangardni, ekspresionistički pokret u srpskoj književnosti nazvan po časopisu Zenit, od 2008. godine smešten je – Muzej Macura. Ovaj prvi privatni muzej u Srbiji ime je dobio po svom vlasniku, kolekcionaru. A nekoliko kilometara dalje, u Starim Banovcima, na takođe simboličnoj adresi (Zenit 4), u nekadašnjem skladištu za žito, nalazi se i, uslovno govoreći, njegov sastavni deo – Magacin Macura.

Zgrada Muzeja Macura, koja se kao tamnosivi kubus opaža sa auto-puta Novi Sad – Beograd, integriše ideju privatnog kolekcionarstva u specifičan arhitektonski i ekološki kontekst. Osnova muzeja projektovana je kao meandar jer je inspiracija za arhitektonsko rešenje muzeja bila slika Julija Knifera „Meandar“. U Muzeju Macura, koji „prvenstveno funkcioniše kao institucija zadužena za čuvanje, proučavanje i izlaganje umetničkih i istorijskih predmeta iz zbirke njegovog osnivača“, nalaze se predmeti primenjene umetnosti, slike, skulpture, instalacije, crteži, dokumenta, dela zenitizma, Gorgone, jugo-dade, poljskog i ruskog konstruktivizma, beogradskog nadrealizma, konceptualne umetnosti, minimalizma, vojvođanske neoavangarde, Grupa šestorice umetnika…

Muzej inače nije otvoren preko cele godine već samo vikendom od 1. maja do 1. oktobra, između 12h i 18 časova i obavezno je zakazivanje posete. Od 2008. godine su u Muzeju Macura, kao i u Magacinu, pored izložbi, realizovani koncerti, pozorišne predstave, filmske i video-projekcije, tribine i predavanja. Do sada su „Macurina otvaranja“ privlačila veliki broj posetilaca. Tako je bilo i ovog, 22. aprila, kada je otvorena izložba na kojoj su, između ostalih, prikazani radovi Ere Milivojevića, Gorana Trbuljaka, Pepe Pašćan i dr.

No, kada govorimo o privatnim muzejima i kolekcionarstvu u Srbiji nameću se i pitanja ko se kod nas bavi kolekcionarstvom i zašto, i na koji način kolekcionari i vlasnici privatnih galerija i muzeja utiču ne samo na tržište već i na recentnu umetničku praksu.

A šta će se sa privatnim muzejima, kakav je i Muzej Macura, u narednim godinama dešavati, zavisi od različitih faktora. Najpre od toga koliko će privatne zbirke ostati održive i dostupne javnosti. Za šta nije potreban samo novac i dobar motiv već i stručna lica zadužena za kolekciju, profesionalna prezentacija, šira institucionalna povezanost i sl.