Art Box portal //

Od početka ove godine, u Srbiji je zabeležena i deveta žrtva femicida – najekstremnijeg oblika rodno zasnovanog nasilja. Ovaj tragičan podatak bio je povod za jučerašnji protest protiv femicida, koji su u Novom Sadu organizovali Zborovi građana. Okupljanje je simbolično otvorio „Pop hor Radio“ pesmama “Bella Ciao” i “Dosta, dosta, dosta!”, a protest je završen porukama: dosta nasilja, korupcije, dosta femicida! Jedan od ključnih zahteva okupljenih bio je da se femicid konačno prepozna kao posebno krivično delo u zakonodavnom okviru Srbije.

Šta je femicid?

Femicid je pojam koji označava ubistvo žena, pri čemu je, u užem smislu, glavni motiv mržnja prema ženama ili nastojanje da se žene terorom održe u podređenom položaju u odnosu na muškarce. Iako država poziva žene da prijavljuju nasilje, često ne može da im garantuje bezbednost. Zbog toga mnoge aktivistkinje i aktivisti zahtevaju da femicid bude zakonski prepoznat kao posebno krivično delo. Time bi država poslala jasnu poruku da prepoznaje ovaj najdrastičniji oblik nasilja nad ženama i da će počinioci biti najstrože kažnjeni.

Poruke sa jučerašnjeg skupa u Novom Sadu

Andrijana Ćović iz organizacije Femplatz istakla je u svom govoru da femicid mora postati posebno krivično delo.

Psihološkinja Jasmina Mihnjak poručila je da korupcija počinje već u porodilištu.

„Sistemski zanemarena, korupcijom zatrovana, naša su porodilišta pod nadstrešnicom. Gotovo svaka trudnica pred porođaj dobije isti savet: ‘Nemoj slučajno da ideš tamo bez veze – moraš imati nekoga!’“, rekla je Mihnjak.

Studentkinja Ana, kojoj su krajem januara aktivisti SNS-a polomili vilicu, rekla je da, uprkos svemu, danas govori glasno: „Gledam žene oko sebe – svaka je priča, svaka je bitka, svaka je pobeda. Mogu vam slomiti kosti, ali nikada neće slomiti ono što nas drži uspravno – dostojanstvo!“

Femicide nije samo individualna tragedija, već društveni problem

To što žene bivaju ubijene zato što su žene — od strane partnera, bivših partnera, članova porodice ili drugih — pokazuje duboko ukorenjene patrijarhalne obrasce, normalizaciju nasilja i institucionalni nemar.

Borba protiv femicida ne svodi se samo na kažnjavanje počinilaca, već zahteva temeljnu promenu u obrazovanju, pravosuđu, kulturi i jeziku svakodnevice. Sve dok se femicid bude doživljavao kao „privatna stvar“, žene neće biti bezbedne — ni u svojim kućama, ni na ulici, ni u društvu.