Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

„U raspravi oko feminizma, koja je sada gotovo završena, utrošeno je mnogo mastila i ne pominjimo je više. A ipak se o njoj još govori. I ne izgleda da su velike gluposti, iznošene tokom ovog veka, mnogo rasvetlile problem“, napisala je još    1949. godine Simon de Bovoar u knjizi Drugi pol. Iako bi, razgovarajući o položaju žena (umetnica) u savremenom (post)feminističkom društvu, umesto o jednakosti trebalo svedočiti o individualnim razlikama, kvir identitetima i pripadnicama različitog kulturološkog porekla, to u domaćoj javnosti i dalje nije tema u fokusu budući da čak ni numerički podaci ne svedoče o rodnoj ravnopravnosti. Žene i muškarci u našem društvu i kulturi nisu ravnopravni, a feminizam nam je i dalje potreban. Zbog toga je važno što je baš predstava „Svet bez žena“ Maje Pelević i Olge Dimitrijević, u koprodukciji Bitefa i Centra za kulturnu dekontaminaciju, otvorila 51. INFANT.

„Svet bez žena“ preispituje zastupljenost i položaj žena u domaćem (beogradskom) pozorištu. Sa željom da se prevaziđe pozicija u kojoj se dramaturškinje i rediteljke posmatraju kao inferiorni Drugi, problematizuje se koncept ženske i (post)feminističke (pozorišne) umetnosti, tematizuju tzv. ženska pitanja, seksizam, mizoginija, levičarstvo, instutucionalna ograničenja, propituju rodne kvote i društveni aktivizam, patrijarhalne matrice, volonterizam, tzv. „krvarenja zbog umetnosti“….

Predložak za predstavu čine dokumentarni materijali, istraživanja i intervjui s direktorima beogradskih pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru (od 2009. do 2022. godine), kao i različiti teorijski feministički tekstovi.

Autorke koncepta i izvođačice, Maja Pelević i Olga Dimirijević, podrivaju opšteprihvaćene stereotipe, osmišljavaju sindikalne akcije, bave se temom različitosti, položajem žena u pozorištu, telom, normama, kontrolom, alternativnim umetničkim praksama, kao i svakodnevicom.

Pelević i Dimitrijević se pitaju: Zašto nema više dramaturškinja i rediteljki u beogradskim pozorištima, ali žene ni danas, a ni tokom istorije, nisu odsutne samo iz teatra. S tim u vezi, nemoguće je ne setiti se pitanja „Zašto nije bilo velikih umetnica?“ (“Why Have There Been No Great Women Artists?“) koje je u istoimenom eseju 1971. godine postavila američka istoričarka umetnosti Linda Nochlin.

Isti problem, istražujući mogućnosti žena da se bave kreativnim zanimanjima, posebno pisanjem, tematizuje i Virdžinija Vulf u eseju „Sopstvena soba“ zasnovanom na predavanjima koja je 1928. godine održala na dva ženska koledža na Univerzitetu Kembridž. U njemu ona tvrdi da je ženama, da bi pisale, potrebna i bukvalna i metaforična „soba“ – fizički prostor i ekonomska nezavisnost.

Žena mora imati novca i svoju vlastitu sobu ako misli da piše prozu.

Virdžinija Vulf, Sopstvena soba

I šta na kraju?

Za Pelević i Dimitrijević osnaživanje žena nije samo još jedan u nizu projekata ili „hešteg trend“. One veoma važne teme, kao što su problem ženske neravnopravnosti i borba za prava žena, ne mitologizuju već ga humoristično, kritički i (samo)ironično propituju kroz položaj radnica u pozorištu, partnerski odnos i žensko prijateljstvo i solidarnost, secirajući diskriminatorske muškocentrične narative.

„Svet bez žena“ podriva vitalnost patrijarhata, što je publika 51. INFANT-a (ustalom kao i 56. BITEF-a na kojem je dobila Nagradu publike) umela da prepozna i prihvati.

Maja Pelević i Olga Dimitrijević patrijarhalne vrednosti dekonstruišu kroz netradicionalni pozorišni diskurs. Ove dramaturškinje potpisuju tekst i režiju ali i nastupaju na sceni dok je za koreografiju i scenski pokret zaslužan Igor Koruga, muziku Anja Đorđević i Vladislav Rac, video Deana Petrović, kostim Selena Orb, a dizajn svetla Nikola Zavišić.

Jasno je da pitanja koja „Svet bez žena“ otvara ostaju nerešena. Toga su svesne i same autorke ali je veoma važno da se  o takvim temama priča, da se afirmiše stvaralaštvo žena i Drugost, podrivaju institucionalna ograničenja, izgovaraju prećutkivani narativi…

Na kraju predstave, na sceni se autorkama pridružuju gledaoci dovoljno hrabri da odgovore na pitanja Olge Dimitrijević poput: Da li ste nedavno pomišljali da date otkaz? Da li ste doživeli neku neprijatnost na poslu? Da li ste zabrinuti za svoju budućnost?, Da li imate dovoljno slobodnog vremena?, i dr.

A kao simboličan gest novonastale solidarnosti među gledaocima i autorkama izvođačicama, Olga Dimitrijević na scenu iznosi — palačinke.