Priredio Art Box portal //

Zastavin fića, frižider Obod Cetinje, Iskra portabl crno-beli televizori i tzv. kombinovane sobe sa trosedom, dvosedom,  foteljama, stočićem i nezaobilaznim – regalom, obeležile su doba u kojem su klinci pratili obrazovni program a ne novokomponovanu muziku. Međutim, već su tada zamirali stari zanati  i zanatske radnjice poput onih u kojim su se štopale najlon-čarape koje su, s pojavom najlon hulahopki, zajedno sa čarapama sa halterima ili trampom otišle u prošlost.

Davno je starih zanatskih radnji bilo na svakom koraku, dugo ih već nema. Duh tog starog vremena čuva još poneka radnja za pozamanteriju u kojoj i dalje postoje aparati iz 60-ih za ugradnju dugmadi i stavljanje nitni. Imamo još pekara, cvećara, fotografa, obućara, krojača, može se pronaći još i časovničar, dimničar, poneki starinski berberin, svakako graver, možda čak i neki šeširdžija zaostao iz prošlosti.

Na žalost, jedna za drugom gase se knjigoveznice, nema više bombondžija, sapundžija, ledadžija, kišobrandžija i čarapandžija, svih tih danas arhaičnih zanata i reči za vršioce radnje ili zanimanja sa sufiksom turskog porekla – džija.

Na sreću, ekološka svest o samoodrživosti vratila je neke veštine i zanate koji su se transformisali u hobi. Zahvaljujući kreativnim pojedincima ili udruženjima organizuju se kursevi tkanja, grnčarstva, podstiče urbano pčelarstvo. U svetu je već godinama popularno negovanje praktičnih veština, časovi knjigoveza, kuvanja, šivenja, kukičanja….koji, zajedno sa kupovinom u sekend hend radnjama i na buvljacima, i kod nas postaju potreba, ali i trend.

Mada, umesto svesti o samoodrživosti i navike da se stari predmeti i odeća, kao i novac od kupovine istih, doniraju u humanitarne svrhe, kakva je praksa sa starom robom i predmetima, recimo, u Švedskoj, često se desi da se čitava „akcija“ svede na: Kako najjeftinije uloviti firmirani komad odeće i postaviti ga na Fejsbuk.