Art Box portal //

Kustoski koncept Centralne izložbe 61. Bijenala umetnosti u Veneciji U molskim ključevima, koji je definisala Kojo Kou (Koyo Kouoh, 1967–2025), prva kustoskinja afričkog porekla na toj funkciji, inspirisan je romanima Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa i Voljena Toni Morison, prve Afroamerikanke nagrađene Nobelovom nagradom za književnost.

Oba romana – i Voljena i Sto godina samoće – tematizuju istorijski marginalizovane perspektive afroameričkog i latinoameričkog iskustva, gradeći svetove u kojima su istorija i trauma stalni, tihi rezonantni sloj. Upravo u tom smislu kustoski koncept U molskim ključevima uspostavlja paralelu između književne i muzičke strukture: kao što molski ton ne mora biti „glasan“ da bi bio emocionalno snažan, tako ni umetnički rad, smatrala je kustoskinja Kou, ne mora biti monumentalan da bi proizveo intenzivno iskustvo.

Toni Morrison je svoj književni opus započela 1970. godine a Voljena iz 1987, nagrađena Pulicerovom nagradom za književnost, njen je najpoznatiji i najuticajniji roman. Priča o bivšoj robinji koja beži sa plantaže i suočava se sa traumom prošlosti ekranizovan je 1998. godine a glavnu ulogu u filmu igra Opra Vinfri.

Kao profesorka, urednica i književnica, Morison je u centar svog rada postavila afroameričko, a posebno žensko iskustvo, a njena pozicija u američkoj književnosti često se ističe ne samo po književnom dometu već i po intelektualnom uticaju koji je imala na razumevanje identiteta i reprezentacije.

U javnom i kulturnom prostoru Morison je važna figura rasprave o tzv. belom pogledu (white gaze), sociološkom i kulturnom konceptu koji opisuje sklonost društva da posmatra, tumači i vrednuje svet isključivo iz perspektive belaca, tretirajući belu kulturu i iskustva kao nešto što određuje šta je razumljivo, etablirano ili legitimno. Toni Morison je ukazivala na to da je književnost često opterećena pretpostavkom da je čitalac uvek bele rase, što ograničava dubinu priča o obojenim ljudima. Njen koncept se vremenom proširio i na svakodnevni život, pa se koristi za opisivanje situacija u kojima se vrednosti, standardi lepote i ponašanja belaca nameću kao jedini ispravni.