Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Lokalna islandska izreka kaže: „Ukoliko želiš da sretneš Britance, idi u pab, Francuze – idi u kafeteriju, a ukoliko hoćeš da upoznaš Islanđane, idi na bazen“. Ona je, sudeći po mom islandskom iskustvu, zaista tačna. Islanđani svoje bazene na otvorenom redovno posećuju bez obzira na životno ili godišnje doba.

– Šta najviše volite u svojoj zemlji? – pitala sam Islanđane. I kao po pravilu, oni su mi odgovarali: – Bazene!

Tako sam Rejkjaviku zavolela islandske bazene dok sam kasnije, u Finskoj, navikla na saune. Ove zime sam u Norveškoj imala prilike da ponovim gradivo.

Norvežani u saunama, za razliku od Finaca (istina u Finskoj nisam odlazila u javne nego u privatne saune), nisu nagi već sede u kupaćim kostimima. U plutajućoj sauni ukotvljenoj kraj kulturnog centra USF Verftet dočekao nas je domaćin koji održava temperaturu i daje osnovna uputstva onima koji su tu prvi put.

Korišćenje saune podrazumeva smenjivanje boravka u zagrejanoj prostoriji i izlazak iz nje i rashlađivanje tela. U saunu se ulazi čist i  suve kože. Kako bi se izbegla dehidracija, važno je piti vodu a neka od pravila ponašanja u sauni su i ta da se u njoj tiho razgovara, da se ulazi/izlazi brzo kako bi se smanjio prodor hladnog vazduha, kao i da svako sedi na svom peškiru a ne direktno na klupi.

I mada mi se ipak čini da je kultura saune najautentičnija u Finskoj a kupanje na otvorenom najlepše na Islandu, ovo iskustvo ni u drugim nordijskim zemljama ne bi trebalo propustiti.

Pogotovo ne zimi.

Uprkos visokom životnom standardu, cena ulaznica za bazen nije visoka i kupanje je svima pristupačno. Pravila ponašanja u bazenu u Norveškoj zapravo su vrlo slična kao na Islandu. Naravno, nije prijatno usred zime skinuti se u kupaći kostim i izaći napolje. I to sveže istuširan i mokar. No uprkos početnoj nelagodi to je iskustvo koje se pamti.

U skandinavskim svlačionicama ne ostavlja se samo garderoba već i stid. Naravno, odvojene su muške svlačionice od ženskih. Ukoliko vam baš nije najjasnije šta bi trebalo da radite, diskretno sledite ponašanje ostalih. Izuvate se, odlažete cipele, kao i čarape, lične stvari zaključavate u ormarić i ulazite u svlačionicu u kojoj su sve žene po pravilu nage budući da se poštuje pravilo: najpre temeljno tuširanje a potom oblačenje kupaćeg kostima. Nakon prve navale stida shvatate da to i nije najveći problem. Jer vidite da na vas niko ne obraća pažnju a da je izlazak na hladnoću ono što vam predstoji.

Bez obzira da li pada sneg ili kiša, da li duva vetar ili ne, vama je hladno jer mokri ste od tuširanja i pomalo zbunjeni tražite bazen s toplom vodom, osvrćete se levo-desno. Konačno (mada je zapravo prošao minut ili dva) uskačete u bazen sa slanom vodom u kojoj je temperatura između nešto više od 30 stepeni što je više nego prijatno.

Plivate pod vedrim nebom i uživate. Činite to u rano jutro kada je najmirnije budući da su u bazenu samo lokalci ili kasno uveče, pod svetlom reflektora, uz muziku, recimo norveškog benda Kings of Convenience.

Potom izlazite iz bazena, cvokoćete od hladnoće i utrčavate u saunu u kojoj vas zapahne toplota koja vam na početku prija jer ste se smrzli. Najpre vam se u sauni ugreje glava, telo postepeno, noge poslednje. Oni iskusniji sede bliže plafonu, početnici na najnižim klupicama. Povremeno neko od lokalaca pregrejano kamenje zalije vodom, temperatura se diže, para je sve veća. Kada vam se učini da više ne možete izdržati vrelinu izlazite napolje. Ponovo bosim nogama gazite po mokrom i hladnom tlu, cvokoćete i uranjate u bazen s toplom vodom dok mladi Norvežani uskaču u ledeno more.

Ciklusi se ponavljaju sve dok iscrpljeni ne krenete kući. Pre toga popijete toplu kafu ili čaj. Udovi su vam tromi i teški, jedva hodate, umorni ste, ali zadovoljni — zimskim letovanjem na Severu.

I, da – fotografisanje u sauni i bazenu je zabranjeno, tako da su to (danas) retka iskustava koja se čuvaju samo u sećanju.