Art Box portal //

Obrazovanje je temelj svakog zdravog i funkcionalnog društva. Kada se ono uruši, nastaju ozbiljne posljedice. U zemljama razvijene demokratije, obrazovanje je često jedna od retkih stvari oko koje postoji široki konsenzus — u vezi sa tim da je potrebno u njega ulagati, unapređivati ga i razvijati.

U Finskoj, recimo, država osigurava kvalitetno i svima dostupno obrazovanje, bez obzira na socio-ekonomski status. Učiteljski fakultet teže je upisati neko bilo koji drugi, a učitelji su dobro plaćeni i ugledni članove društva. U Finskoj ocene nisu primarne, ceni se razvoj kreativnosti i kritičkog razmišljanja kod učenika. Učitelji su cenjeni,  njihov čas je neprikosnoven, obrazovni sistem počiva na poverenju u nastavnike/ce i pruža im slobodu da autonomno i samostalno prilagode nastavu potrebama svojih učenika.

Ono što Finsku, i razvijene demokratske zemlje poput nje, izdvaja jeste pomenuti nacionalni konsenzus u vezi sa važnosti obrazovanja. Svi, od vlade do građana, razumeju da je obrazovanje ključ za razvoj društva. Prepoznajući da je znanje moć, ulaganje u obrazovanje dugoročna je strategija.

Na žalost, u mnogim drugim zemljama, kakva je i naša, obrazovni sistem suočava se s mnoštvom prepreka. Ksenofobija, autoritarni sistemi, mizoginija, realiti programi i predrasude prema drugom i drugačijem ozbiljne su barijere ka slobodnom i kritičkom razmišljanju.

Ksenofobija stvara podelu među ljudima, uništava inkluzivnost u obrazovanju. Kada se drugačiji glasovi marginalizuju, zanemaruje se vrednost različitosti i učenja iz tuđih perspektiva. Ovo nije samo pitanje tolerancije, već oblikovanja otvorenog uma i spremnosti za dijalog.

Autoritarni sistemi nameću rigidne obrazovne prakse koje ne dozvoljavaju prostor za kritičko razmišljanje ili slobodnu diskusiju. Kada su, recimo, studenti primorani da prihvate isključivo zvanično mišljenje bez mogućnosti postavljanja pitanja ili izražavanja vlastitih stavova, obrazovanje gubi svoju funkciju kao sredstva za osnaživanje pojedinca.

Mizoginija, koja direktno utiče na pristup obrazovanju, može stvoriti neprijateljsko okruženje za devojčice i žene, dodatno otežavajući stvaranje uravnoteženog i pravednog obrazovnog sistema.

Realiti programi i medijski sadržaji koji glorifikuju površne vrednosti često podstiču mlade da se udaljavaju od kritičkog razmišljanja i samostalnog istraživanja. U zemljama u kojima se umesto razumevanja nudi površna zabava, obrazovni sistemi se suočavaju s teškoćama da obrazovanje predstave kao nešto što je relevantno i važno.

Takođe, predrasude prema drugom i drugačijem doprinose stvaranju okruženja koje ne podstiče otvorenost i razumevanje. Učenici moraju da dobiju priliku da uče kroz različite perspektive, kako bi mislili svojom glavom i preispitali svoje stavove.

Zato je važno je da se studenti i srednjoškolci osnaže da razmišljaju kritički i samostalno. Samostalno razmišljanje nije samo veština; to je temelj za izgradnju društva koje se oslanja na toleranciju i progres.

Kada se uništi obrazovanje, gubi se više od znanja — sposobnost razumevanja sveta oko sebe i sposobnost razlikovanja dobra i zla. Ulaganje u obrazovanje treba da je prioritet za sve, jer bez njega, budućnost je više nego neizvesna.

Razmislimo o tome dok još imamo priliku.