Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

We Will Survive: The Prepper Movement and Design, gostujuća izložba muzeja mudac – Museum of Contemporary Design and Applied Arts iz Lozane, u Röhsska muzeju u Geteborgu postavljena je od 7. februara do 4. oktobra 2026. i kroz više od 200 predmeta, dokumenata i vizuelnih materijala istražuje kako dizajn odgovara na jedno vrlo konkretno pitanje: šta nam je potrebno da bismo preživeli kada ono što smatramo sigurnim više nije sigurno? Izložba problematizuje prepper pokret, ali se bavi i širim pitanjem pripreme za budućnost u kojoj su ratovi, prirodne katastrofe, pandemije, klimatske promene i različiti oblici društvene nestabilnosti postali deo svakodnevnog razgovora.

Prepper kultura dugo je bila nešto što se odvijalo na margini društva – pomalo zatvorena i često povezivana sa pojedincima i zajednicama koje se pripremaju za najrazličitije scenarije katastrofe. Danas je situacija drugačija. Pitanja spremnosti i pripreme domaćinstava za krizu sve češće su deo javnog prostora, dok se sam prepper pokret razvio u globalni fenomen koji obuhvata različite supkulture i načine razmišljanja o budućnosti.

U svetu koji se suočava sa ratovima, klimatskim promenama, pandemijama i poremećajima u svakodnevnom funkcionisanju društva, ideja pripremljenosti za opasnost više ne pripada samo onima koji očekuju apokalipsu. Mnogi su se barem jednom zapitali šta bi se dogodilo kada bi nestalo struje, vode, hrane ili komunikacije – i šta bi u takvoj situaciji bilo potrebno imati pri ruci.

Upravo tim pitanjima bavi se izložba We Will Survive: The Prepper Movement and Design, istražujući načine na koje preperi zamišljaju kraj sveta i pripremaju se za njega. Istovremeno, izložba širi temu izvan individualnog preživljavanja i pokazuje kako se na rizike pripremaju institucije, gradovi i države.

Postavka je organizovana u tri celine: egzistencijalne pretnje i procena rizika, civilno planiranje za vanredne situacije i individualni prepping.

Više od 200 predmeta, arhitektonskih skica, časopisa i istorijskih video-materijala prikazuje različite načine na koje dizajn može postati sredstvo pripreme za krizne situacije. Tu su i prikazi postapokaliptičnih scenarija iz filmova i video-igara, koji pokazuju koliko je predstava o mogućem kraju sveta već prisutna u popularnoj kulturi.

Jedan od zanimljivih elemenata izložbe jeste Doomsday Clock, simbolički „sat sudnjeg dana“ koji je 1947. godine predstavljen na naslovnoj strani časopisa Bulletin of the Atomic Scientists. Sat pokazuje procenu naučnika o tome koliko je čovečanstvo blizu globalnoj katastrofi. Njegovo prisustvo na izložbi podseća da strah od kraja sveta nije nova pojava. Menjaju se pretnje, politički konteksti i tehnologije, ali potreba da se rizik proceni i predvidi ostaje.

Drugi deo izložbe posvećen je civilnom planiranju i državnim sistemima pripreme za krize. Primeri iz Sjedinjenih Američkih Država, Napulja, Tokija, Helsinkija i Švedske pokazuju kako se države i gradovi pripremaju za ratove, prirodne katastrofe i druge vanredne situacije.

Posebno mesto ima švedska brošura If Crisis or War Comes, čiji se sadržaj i izgled menjaju kroz različite periode. Ona je dobar primer kako se poruke o spremnosti građana prilagođavaju promenama u društvu i percepciji opasnosti.

Treća celina izložbe posvećena je individualnom preživljavanju i dizajnu koji treba da pomogne u zadovoljavanju osnovnih potreba. Ona je predstavljena kroz The Prepper Supermarket, prostor oblikovan kao supermarket u kojem posetioci mogu da razgledaju proizvode i različita rešenja za obezbeđivanje vode, hrane, toplote i skloništa.

Ovaj deo postavke posebno dobro pokazuje vezu između prepper kulture i dizajna. Predmeti koji su inače deo svakodnevnog života dobijaju novu funkciju: postaju deo opreme za moguću kriznu situaciju. Dizajn ovde nije samo pitanje izgleda ili praktičnosti, već način da se odgovori na neizvesnost.

Istovremeno, „Prepper Supermarket“ pokazuje koliko je savremena kultura preživljavanja povezana sa potrošnjom. Na različite moguće opasnosti odgovara se različitim proizvodima, opremom i tehnološkim rešenjima. Strah tako dobija svoju materijalnu formu.

Jedna od zanimljivijih dimenzija izložbe jeste upravo granica između racionalne pripreme i straha od onoga što bi moglo da se dogodi. Nije potrebno verovati u apokalipsu da bi se razmišljalo o tome kako reagovati u slučaju nestanka struje, prirodne katastrofe ili rata. Mnoge od tih situacija deo su zvaničnih planova civilne zaštite i državnih preporuka.

Zato We Will Survive ne predstavlja prepere samo kao neobičnu subkulturu. Umesto toga, postavlja ih u širi kontekst društva koje je postalo svesnije sopstvene ranjivosti.

Izložba tako otvara i pitanje koje se provlači kroz celu postavku: da li smo svi, u izvesnoj meri, postali preperi?

Imati baterijsku lampu, nešto hrane i vode u rezervi ili znati šta učiniti u slučaju nestanka struje danas nije nužno znak pripadnosti prepper pokretu. U mnogim zemljama takva vrsta pripreme deo je zvaničnih preporuka građanima. Granica između „normalne“ spremnosti i prepper kulture zato postaje manje jasna.

U tom prostoru između svakodnevnog života i zamišljene katastrofe izložba govori i o savremenom dizajnu: o predmetima koji treba da nam pomognu da se snađemo kada uobičajeni sistemi više ne funkcionišu.