Muzej Kjasma poznat je po savremenim umetničkim izložbama koje otvaraju kritičke dijaloge o savremenim pitanjima. Tako i izložba Monire Al Qadiri problematizuje jedan aspekt ljudske istorije i  budućnosti – naftu koja je sveprisutna u našim svakodnevnim životima ali je i povod za ratove i izvor ekoloških katastrofa.

Naslov izložbe Deep Fate odnosi se na ekspoataciju nafte duboko kao i na sudbinsku zavisnost čovečanstva od nafte – zavisnost koju moramo prevazići zarad vlastitog opstanka. Nafta, njena destruktivna snaga i moć, centralne su teme izložbe Monire Al Qadiri. Nafta je svuda oko nas – u gorivima, plastici, tkaninama, lekovima, kozmetici, građevinskim materijalima, itd. Savremeni život u velikoj meri počiva na nafti. Ali, udobnost i prosperitet savremenog čoveka imaju svoju cenu – čovečanstvo živi u neprekidnoj ekološkoj krizi.

Izložba u Kjasmi prikazuje skulpture i video-radove Monire Al Qadiri iz protekle decenije. Njene instalacije i skulpture oblikovane su prema formama opreme za bušenje i molekularnih struktura petrohemikalija. Njene šarenolike skulptoralne forme izrađene od materijala za naduvavanje, podsećaju na modele dečijih igračaka i prenose osećaj zavodljivosti koji naizgled napušta preteći kontekst izvornog značenja. Taj krajnji kontrast doslovno prikazuje savremeni momenat u kome se ljudska civilizacija nalazi – nužnost privrednog rasta po cenu vlastitog uništenja.

Za razliku od privlačnih instalacija i skulptura, njeni video-radovi deluju uznemirujuće. Koncipirani su doslovno kao dokumentarni video zapis koji prikazuje naftna polja u plamenu ili kao fantazmagorični prikazi modela naftnih rafinerija.

Neki od najznačajnijih radova izloženih u Kjasma muzeju su:

Behind the Sun (Iza Sunca), video, trajanje 10 minuta i 30 sekundi, 2013.

Na kraju Prvog zalivskog rata 1991. godine, iračke okupacione snage su tokom povlačenja palile naftna polja u Kuvajtu kao čin poslednjeg otpora. To je prouzrokovalo jednu od najvećih ekoloških katastrofa koja je medijski bila potpuno potisnuta u odnosu na vesti o ratnim sukobima. Meseci nakon rata kuvajtski pejzaži izgledali su kao scene iz biblijske apokalipse: zemlja je bljuvala vatru, a nebo je bilo potpuno tamno, prekriveno ogromnim količinama crnog dima kao – vizija kraja sveta. Budući da je umetnica kao dete iskusila ovu distopijsku stvarnost umetnica se kroz umetnost suočava s pejzažom iz sećanja, koji je i danas zastrašujuće aktuelan.

U ovom delu amaterski VHS snimci naftnih požara kombinuju se sa audio-monolozima iz islamskih televizijskih programa istog perioda. U to vreme, vizuelni prikazi religije – posebno islama – zasnivali su se na prikazivanju prirodnih čuda: drveća, vodopada, planina, životinja i insekata. Naraciju nisu činili stihovi iz Kurana, već arapska poezija koju je kazivo pripovedač.

Holistička predstava religije zamenjena je danas društveno-političkim tumačenjima, pa prikazi umiruće prirode u ovom delu istovremeno odražavaju i smrt prirode u religijskom kontekstu.

Ta krajnja transformacija oslikava promenu u vizijama „kraja sveta“.

Crude Eye (Pogled na sirovu naftu), video, trajanje oko 10 minuta, 2022.

Odrastajući u Kuvajtu, u blizini naftne rafinerije na obali mora, Monira Al Qadiri je kao dete stvarala priče o dalekim naftnim poljima. U njenim maštanjima, predeli ispunjeni svetlima, vatrom, dimom i kulama pretvarali su se u velegrad „pun bića i duhova iz drugog sveta”.

Ovo oničko video-delo vraća se tim dečjim maštarijama i sećanjima. Spaja jezive, usporene kadrove minijaturnog modela rafinerije sa poetskim opisima industrijskog pejzaža.

U Crude Eye granice između stvarnosti i spekulacije brišu se; posmatrač ne može sa sigurnošću da razlikuje da li gleda pravi pejzaž ili fantaziju.

„Ovim radom pokušavam da izrazim dečje čuđenje pred današnjom ekološkom katastrofom koju rafinerija simbolizuje”, ističe autorka.

Oil Float, naduvavajuća skulptura, sistem za pumpanje vazduha, 2024.

Monumentalne sjajne skulpture dominiraju prostorom sale Kjasma muzeja.

Oblici naduvavajućih dela potiču iz crteža koji prikazuju molekularnu strukturu petrohemikalija. Umetnica je uvećala molekule do hiperboličnih dimenzija kako bi učinila vidljivim uticaj koji ove supstance imaju na naš život.

Ona poredi derivate nafte sa duhovima ili avetima koji su tajno prisutni svuda oko nas i pokreću sve naše aktivnosti.

Reč float (splav) u naslovu dela odnosi se na plutajuće dekoracije i figure koje se nose na platformama tokom festivalskih parada.

Monira Al Qadiri jedna je od najvažnijih savremenih umetnica u regionu Zaliva. Rođena je u Senegalu, odrasla u Kuvajtu a studirala je u Japanu. Danas živi i radi u Nemačkoj. U Muzeju Kjasma izložene su njene skulpture i video-radovi sa ličnim, metaforičnim i kritičkim značenjem.

Njena izložba Deep Fate zasnovana je na istraživanju kulturne istorije regiona Persijskog zaliva i preispituje način na koji zavisnost od nafte (kao i i prekid te zavisnosti) predstavljaju pitanje života i smrti za budućnost čovečanstva. Tema je globalna ali i lična jer je Al Qadiri odrasla pored rafinerija nafte u Kuvajtu i kao dete je doživela Zalivski rat. Uspon naftne industrije označio je i prelomni trenutak u istoriji cele regije.