Art Box portal //

Živimo u vremenu koje odlikuje kriza čitanja, posebno štampanih knjiga jer ogroman deo našeg duhovnog života prenesen je u onlajn prostor. Da li je u vremenu višemesečnih studentskih blokada i studentskih i građanskih protesta, uznemirujućih vesti i jučerašnjeg saznanja da je preminula  šesnaesta žrtva obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, uopšte moguće čitati knjige? I da li je čitanje knjiga samo eksapizam, sredstvo za uspostavljanje potrebnog balansa ili nešto više?

Studentski protesti su probudili ogroman broj građana i građanki. Mnoge škole su u potpunoj ili delimičnoj obustavi rada ili u generalnom štrajku, ulice su ispunjene buntom, energijom, nadom, ali i neizvesnošću. Ljudi skroluju po društvenim mrežama u potrazi za informacijama i znakovima da se društvo kreće u pravcu poštovanja zakona, odgovornosti i demokratije. U tom stanju stalne napetosti, postavlja se pitanje: Možemo li uopšte ovih dana da čitamo knjige? I zašto bi nam one bile važne?

Na prvi pogled, čitanje možda deluje kao luksuz ili eskapizam u trenutku kada su svi pogledi uprti u proteste, kada se živi u ritmu neprekidnih vesti i javnog dijaloga. Međutim, upravo sada, kada smo izloženi konstantnom stresu i osećaju nesigurnosti, čitanje može biti ne samo utočište, već i sredstvo za održavanje unutrašnje ravnoteže.

Psihoanalitičari bi rekli da se nalazimo u vrtlogu sukoba između erosa i tanatosa, između želje za normalnim životom i besa, straha i iscrpljenosti. Knjige bi mogle da nam pomognu da održimo taj balans, da pronađemo neke odgovore, pa čak i neophodnu distancu od neprekidnog toka informacija.

U vremenima kriza, književnost nije suvišna. Ona je neophodna kao vid mentalne i emocionalne samozaštite.

Naravno, postavljaju se pitanja: koliko svako od nas ima snage da se posveti čitanju i kakve nam to knjige u ovim mesecima mogu pomoći. Verovatno reči onih autora u kojima možemo pronaći paralelu sa sopstvenim vremenom, uočiti obrasce slobode i empatije, podsetiti se vrednosti koje su primarne.

Zato zapravo nije pitanje da li treba da biramo između između angažmana i refleksije. Pravo pitanje je kako ih spojiti. Jer čitanje nije pasivnost. I ono je alat otpora jer svaki veliki pokret, svaka borba za pravdu i dostojanstvo, u svojoj suštini zasnovana je na idejama koje su negde nekada zapisane i pročitane.

U vremenu uznemirenosti, između skrolovanja i balansa, možda je ključ upravo u tome da ne odustanemo ni od jednog ni od drugog. Da ostanemo budni, informisani i spremni na akciju, ali i da sebi dopustimo trenutke tišine, misli i reči.