Art Box portal //

Dugi niz godina, cirkus je bio izvan fokusa institucionalne umetnosti. Smatran pre svega populističkom zabavom i atrakcijom za decu, ostao je na margini ozbiljnog umetničkog diskursa budući da je svođen na fizičku veštinu bez  konceptualnog potencijala.

Stereotipna percepcija cirkuske umetnosti poslednjih decenija postepeno se menja – posebno u Evropi, gde cirkus sve češće ulazi u dijalog sa savremenom umetnošću, performansom, plesom i teorijom tela.

Ono što savremeni cirkus danas razlikuje od tradicionalnog jeste upravo njegov umetnički potencijal – sposobnost da preispituje složene ideje kroz telo, rizik, ranjivost i prostor. Marginalizovanost ovog izraza delom proizlazi iz njegovog hibridnog karaktera – on se ne uklapa lako ni u jednu disciplinu. Po mnogima previše je telesan za teatar, previše narativan za ples, a previše efemeran za vizuelne umetnosti. Ali upravo ga ta drugost i neuklopljenost čini savremenim.

U Evropi se već godinama razvija mreža nezavisnih trupa, festivala i škola koje ozbiljno tretiraju cirkus kao umetničku formu. Zemlje poput Francuske, Švedske, Belgije i Finske prednjače u institucionalnoj podršci savremenom cirkusu, sa specijalizovanim akademijama i javnim fondovima. Postoje i centri u Normandiji i Štokholmu, koji se bave razvojem cirkuskih umetnosti u interdisciplinarnom kontekstu.

Uprkos tome, u većem delu Evrope, a naročito na Balkanu, cirkus još uvek nosi stigma „nižeg“ izraza. Njegovi umetnici često ostaju izvan sistema javnog finansiranja, a cirkuske prakse se retko pojavljuju u programima umetničkih festivala, bijenala ili akademskih konferencija. Ipak, uočava se promena.

Ono što savremeni cirkus donosi u savremenu umetnost je iskustvo tela, testiranje granica, rizik.

Zato se može reći da je cirkus danas još uvek marginalizovan, ali da ta margina više nije mesto bez moći. Naprotiv, ona postaje prostor eksperimenta, slobode i preispitivanja granica umetničkog legitimiteta. I kao što su nekada ples, performans ili video-umetnost morali da izbore svoje mesto u „ozbiljnoj umetnosti“, tako se i cirkus danas veoma često transformiše u jezik savremene umetnosti.

Recentna iskustva u Srbiji to dokazuju: Nastup trupe Jona Buržoa na nedavno završenom Beogradskom festivalu igre i Savremeni cirkus kao prateći program 70. Sterijinog pozorja.