Priredio Art Box portal //

Ove godine Nobelova nagrada za mir dodeljena je hrabroj iranskoj aktivistkinji za ljudska prava Narges Mohamadi (Narges Mohammadi, 1972) koja, pod optužbom „širenje propagande protiv države“, izdržava višestruku kaznu u zloglasnom zatvoru Evin u Teheranu.

Nobelova nagrada joj je pripala zbog „izuzetne hrabrosti i posvećenosti u suočavanju sa sistemskim kršenjem ljudskih prava u Iranu“. Ova hrabra i nepokolebljiva Iračanka, koja svoju porodicu nije videla više od osam godina, doživela je niz hapšenja i dugogodišnje zatvorske kazne. Osuđivana zbog toga što je dala glas onima koje to pravo nemaju, zbog kampanje protiv smrtne kazne, Mohammadi je protekle dve decenije uglavnom provela u zatvoru. Režim ju je hapsio 13 puta, osudio pet puta i izrekao ukupno 31 godinu zatvora.

„Šef norveškog Nobelovog komiteta bezuspešno je apelovao na Iran da oslobodi Narges Mohamadi i dozvoli joj da primi nagradu na svečanoj ceremoniji. Mada je nagrada širom sveta naišla na široko odobravanje, za Iran je ona „pristrasan i politički“ čin. Slični apeli nisu imali značajan uticaj u prošlosti. Mohamadi je peti/a dobitnik/ca Nobelove nagrade za mir koji/a je nagradu dobio/la dok je bio/la u zatvoru ili kućnom pritvoru. Ni u jednom od prethodnih slučajeva nagrada nije dovela do oslobađanja. Dvoje dobitnika ostalo je u zatvoru do smrti. Inače, Mohammadi je 19. žena koja je osvojila ovu nagradu a druga Iračanka, nakon što je 2003. godine nagrađena Širin Ebadi, takođe aktivistkinja za ljudska prava, s kojom Mohamadi tesno sarađuje.

Uprkos svemu, Narges Mohammadi je izjavila da „Nobelova nagrada samo jača njen odlučnost“. „Nikada neću prestati da težim ostvarenju demokratije, slobode i jednakosti“, rekla je u saopštenju objavljenom u Njujork tajmsu. „Stojeći uz hrabre majke Irana…nastaviću da se borim protiv neprestane diskriminacije, tiranije i potlačenosti zasnovane na polu od strane represivne verske vlade.“

U obrazloženju Nobelovog komiteta ističe se i da je Nobelova nagrada za mir Narges Mohammadi „priznanje stotinama hiljada ljudi koji su protestovali protiv politika diskriminacije i potlačenosti žena koje sprovodi teokratski režim Irana“.

„Najveći borci u Iranu danas su žene, najmanje uplašeni ljudi u Iranu su žene. Njihova energija ne može se uništiti“, kaže i Širin Nešat (Shirin Neshat, 1957), internacionalno najprepoznatija iranska umetnica koja već decenijama živi u Njujorku. Ona u svojim radovima najčešće tematizuje problem žene u iranskom društvu i represivni diskurs patrijarhata. Tako u filmu  Bes (The Fury), koji istražuje seksualno iskorištavanje političkih zatvorenica, ukazuje na okrutan tretman koje žene imaju u Iranu propitujući psihičko i emocionalno stanje žene koju progone sećanja na seksualno zlostavljanje, mučenje i silovanje u zatvoru.

Narges Mohammadi je diplomirala fiziku i započela svoju karijeru kao inženjerka no radno mesto je izgubila nakon zatvorske kazne budući da je već tokom studentskih dana postala zagovornica jednakosti i prava žena, pišući za studentske novine. Prvi put je uhapšena 2011. godine i osuđena na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog svojih nastojanja da pomogne zatvorenim aktivistima i njihovim porodicama. Radila je i kao novinarka za nekoliko reformističkih publikacija i zalagala se za ukidanje smrtne kazne i prava žena. Udata je za kolegu aktivistu i novinara Taghija Rahmanija, koji nakon 14 godina zatvorskih kazni u Iranu, sa njihovom decom živi u Evropi dok je Mohammadi ostala u Iranu kako bi nastavila svoj rad. Objavila je zbirku eseja pod nazivom „Reforme, strategija i taktike“, a njena knjiga „Beli teror: Intervjui s iranskim ženama zatvorenicama“ nagrađena je na Međunarodnom filmskom festivalu i Forumu za ljudska prava. Poslednji put je uhapšena jer je prisustvovala komemoraciji za Mahsu Amini, 22-godišnjakinje čija je smrt u pritvoru iranske moralne policije, izazvala masovne proteste i demonstracije protiv režima Irana.