Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Kakve asocijacije u vama izaziva Dubrovnik? Da li je on za vas turistički ili kulturološki toponim? Seća li vas na porodična letovanja, miris lavande, Dubrovačke letnje igre, SFRJ?

Da li je za vas Dubrovnik Jadransko more?

Zidine starog grada, Stradun, Gradski zvonik sa satom, Knežev dvor, Orlandov stub, Onorfijeva fontana, Gradska kafana, kamenite ulice i stepenice?

Možda dubrovačka književnost, humanizam i renesansa i „Dundo Maroje“?

Sežu li vaše asocijacije u daleku prošlost, u zlatno doba Dubrovačke republike? Pamtite li razaranja koja je Dubrovnik doživeo 90-ih?

Možda vas Dubrovnik asocira na turiste? Jer, naravno, bez obzira na sezonu, u ovom gradu ćete sresti mnoštvo turista iz raznih krajeva sveta.

Može vam se u Dubrovniku učiniti i da je lakše pronaći mesto na kojem se služe pice i burgeri nego, recimo, lignje iz Jadranskog mora. I da je lakše kupiti suvenir s motivima iz Igre prestola nego onaj koji seća na more i Dalmaciju. Ali, dovoljno je pogledati taj uglačan kamen i to more da se oseti zadovoljstvo.

Oni koji cene dubrovačku književnosti neće propustiti da posete Dom Marina Držića ― muzej i memorijalnu kuću posvećenu najvećem dubrovačkom piscu.

Ko se interesuje za savremenu umetnost svratiće do Umjetničku galeriju Dubrovnik, Art radionice Lazareti, možda čak odšetati iz starog grada do galerije Flora.

A za sve ostale ostaje gastronomsko-turističko uživanje u najpoznatijem turističkom mestu Hrvatske kojem nisu odoleli ni selebritiji poput Ričarda Gira ili Bjonse, u nekada moćnom gradu-republici koji je danas etabliran turistički brend, popularna instagram kulisa i hešteg.

Tekst „Dubrovnik: Sudar književne prošlosti i globalizacije“, objavljen na portalu Art Box pročitajte OVDE