Pripremio Art Box portal //
Na koji se način pojam utočišta i identiteta artikuliše u svesti savremenog čoveka suočenog sa mnoštvom egzistencijalnih kriza, tenzija i protivrečnosti kao što su ratovi, siromaštvo, prirodne katastrofe, klimatske promene, pandemija korona virusa?
Da li tokom društvene, egzistencijalne, zdravstvene i psihološke neizvesnosti, u doba migracija i dramatičnog globalnog zagrevanja, dolazi do ozbiljnog propitivanja prioriteta? Promene odnosa između činjenica i stavova, mišljenja i emocija, revidiranja našeg odnosa prema prirodi? Koliko smo i sami saučesnici u klimatskoj krizi? I može li se ekološki senzibilisati čovek kojem je ugrožena osnovna egzistencija?
U kojoj meri hiperobjekti, kako ih je nazvao Timoti Morton, poput globalnog zagrevanja, crnih rupa, izlivanja nafte, plastike, kapitalizma, …, utiču na to kako razmišljamo, kako koegzistiramo i kako doživljavamo društvo, život, etiku i − umetnost?
Hyperobject_Fukushima 2019
Nuklearna katastrofa u elektrani Daiichi u japanskoj prefekturi Fukushima dogodila se 11. marta 2011. godine, posle velikog zemljotresa kod severoistočnog dela Japana. Četvrti po jačini zemljotres na planeti, od kada se vrši merenje, prouzrokovao je cunami koji je odneo oko 18.500 života i izazvao nuklearnu krizu u prefekturi Fukušima. Nakon eksplozije u reakatorima, zbog širenja radijacije evakuisano je oko 160.000 ljudi. Mnogi od njih se verovatno nikada neće vratiti u svoje domove.
Bila je to najveća nuklearna katastrofa posle Černobila u Ukrajini 1986. Mada je radioaktivnost u Fukušimi bila znatno niža od černobilske ne mogu se zanemariti dugoročne posledice radijacije. Područje oko same elektrane još uvek nije pristupačno, i dalje vlada strah od radijacije. Mnogi žitelji tog područja su se preselili, neki i dalje odbijaju da se vrate, neki su imali problema u obrazovanju i pronalaženju posla. Evidentiran je relativno visok rast obolelih od dijabetesa i mentalnih oboljenja koji su posledica stresa, straha i beznađa. Šestoro mladih Japanaca (u vreme cunamija deca od 6 do 16 godina) obolelo od raka štitne žlezde tužilo je kompaniju koja upravlja nuklearnom elektranom Fukušima smatrajući da je njihova bolest posledica izloženosti radioaktivnim česticama.
Osam godina nakon nuklearne i ekološke katastrofe multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić iz Novog Sada odlazi u rejon Fukušima sa idejom da dokumentuje situaciju na terenu koju je prethodno video na Gugl mapi. Naime, kako bi smanjili radijaciju na nivo koji bi desetinama hiljada evakuisanih omogućili povratak, godinama nakon katastrofe 70.000 radnika je uklanjalo 30 cm površinskog sloja zemlje, grane drveća, travu i drugi kontaminirani materijal s područja u blizini domova, škola i javnih zgrada. Tako je nastalo 9,1 miliona džambo-vreća zapremine jednog kubnog metra što je postao novi problem: Šta učiniti s ogromnom količinom kontaminiranog materijala?
Osnovna ideja rada Hyperobject_Fukushima 2019 bila je dokumentovanje polja prekrivenih kontaminiranim vrećama. Međutim, većina vreća je već bila sklonjena. Vojvodić je snimio vlastito putovanje iz Kjota do lokacije udaljene 8 kilometara od nuklearne elektrane Daiichi, boravak na toj lokaciji i povratak u Kjoto. Putujući brzim šinkansen vozovima, u toku jednog jedinog dana prešao je više od 1500 km. Prikupio je video-materijal, koji planira da realizuje kao dokumentarni film. Za sada je urađen video-rad Hyperobject_Fukushima 2019 čija je produkcija realizovana u saradnji sa mladim novosadskim umetnikom i dizajnerom, Dejanom Ilićem koji je bio zadužen za montažu i audio-vizuelne efekte.
Relokacija / ekspropriracija / Gornje Nedeljice /Brezjak
Eklatantni primeri savremene relokacije stanovništva u lokalnom kontekstu svakako je lokalitet Gornjih Nedeljica i susednog sela Brezjak, koja zbog interesa multinacionalnih korporacija i uvećanja nihovog kapitala, više ne postoje u smislu naseljenih mesta. Ulica Despota Stefana Lazarevića u Brezjaku pokazuje lice savremene apokalipse koju je izazvao čovek u trci za profitom. Prikazi uništenih ili očerupanih kuća bez prozora i krovova stvaraju osećaj nelagode, nesigurnosti i neizvesne budućnosti. Natpisi upozoravajućeg karaktera: Zabranjen prilaz i Opasnost od pada s visine kao i prisutne video-kamere potenciraju osećaj pustoši i bezizlaza. Apropririsane table, kao i fotografije snimljene 2022. godine multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić i književnica Ljiljana Maletin Vojvodić izlažu sa nekoliko elemenata pronađenih na džentrifikovanom lokalitetu nekadašnje novosadske fabrike Petar Drapšin kreirajući ready made situaciju sa veoma jasnom i preciznom referencom na lokalitete sa kojih su i preuzete.
Poznato je da je početkom 2000-ih Rio Tinto u dolini Jadra, koju reklamira kao „jedno od najznačajnijih nalazišta litijuma na svetu”, otkrio mineral poznat kao jadarit. „Projekt Jadar” postao je pretnja za zdravlje i dobrobit više od 15.000 poljoprivrednih domaćinstava. Oni koji su imali kuće i imanja na lokaciji planiranoj za rudnik bili su suočeni sa ekspropriracijom ukoliko ne prodaju svoje zemljište.
„Uprkos tome što Rio Tinto sebe promoviše kao odgovornog poslodavca i zaštitnika životne sredine, postoje bezbrojni primeri širom sveta koji pokazuju da je ova kompanija decenijama kršila ljudska i radna prava i uništavala životnu sredinu”, piše udruženje London Mining Network (LMN), uz pomoć čijih podataka je napravljena mapa mesta na kojima je Rio Tinto ostavio pečat destrukcije ili tek planira to da uradi.
Nakon ekoloških protesta širom zemlje Vlada Srbije je donela odluku da zaustavi taj projekat, a grad Loznica je ukinuo lokalni prostorni plan u decembru 2021. godine. Nakon toga, kompanija je objavila da će stati sa svojim aktivnostima. Ekološka organizacija „Rio Tinto Marš sa Drine“ predstavila je dokaze da projekat „Jadar“ nikada nije0 ukinut.
Homesickness / Nostalgija breza
Instalacija na otvorenom, u Bohuslän planinama, Rekonstrukcija – Nostalgija breza, savremena skulptura u praistorijskom prostoru švedskog umetnika Nilsa Ramheja (Nils Ramhøj) fokusira se na „ljudsku ranjivost izloženu trendovima nacionalizma, zajedno sa ciničnim mehanizmima na delu u entuzijastičnoj tržišnoj ekonomiji našeg društva“. Reč je o autoru koji živi i radi u Geteborgu (Švedska), ali je takođe bio aktivan kao umetnik u Španiji i Meksiku.
„Moj rad u Bohuslän planinama sastoji se od vraćanja breza na mesto sa kojeg su posečene. Tim činom sam želeo da postignem jedan oblik njihove regeneracije. Ali, može li se priroda rekonstruisati bez gubitka njenog izvornog, prirodnog stanja? Iz te perspektive postavljam pitanja o egzilu i povratku, žudnji za identitetom i povratku nama samima – o emociji poznatoj kao nostalgija, odnosno čežnja za domom (homesickness). Nešto se uskomešalo u brdima Pilane. Pojavio se jaz, otkrivajući svojevrsnu amputaciju vraćenog drveća. Mesto se promenilo. Drveće je svedeno na amputirana debla, bez grana, ono lebdi nad zemljom, postavljeno na četiri vidljive metalne šipke ispod svakog stabla. Da li je moguće ponovo pustiti korenje, zaživeti?” problematizuje rad po imenu Rekonstrukcija – Nostalgija breza (Reconstruction – Betula nostalgia) Nils Ramhøj.
Ovu instalaciju Ramhej je realizovao u Švedskoj 2010/2011. godine dok je u Novom Sadu, na izložbi #Meaning of Home Farsickness/Homesickness/Homelessness 2022. godine, u galerijskom prostoru postavio instalaciju sa tri posečena i odbačena debla iz porodice breza (rad po imenu Serbian Cousins) koji referiše na ekologiju, regeneraciju i (ne)mogućnost opstanka.
Crni ugljenik / ekološke katastrofe
Temom ekološke katastrofe i ugrožene životne sredine bavi se i Virtual.Unit creative VR lab (Maja Budžarov, Predrag Šiđanin i Luka Tilinger). Crni ugljenik (BC) nastaje sagorijevanjem goriva, a uzročnik je srčanog i moždanog udara, pojave hipertenzije, astme, hronične opstruktivne plućne bolesti, bronhitisa i raznih vrsta karcinoma.
„Emisija crnog uljenika izaziva klimatske promene a aerozagađenje ne samo da ugrožava zdravlje odraslih i dece već i nerođenih beba. Novo istraživanje belgijskih istraživača otkrilo je čestice čađi i u posteljici koja hrani plod u razvoju. Čađ koja se emituje nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva sadrži štetni crni ugljenik.Te čestice mogu proći kroz zaštitnu barijeru placente i ući u tkivo fetusa“, navodi se u izveštaju tima istraživača sa Univerziteta Haselt u Belgiji.
„Ekološka katastrofa. Sve je crni ugljenik. Je li to sve? Eto ga, jedna biljka se bori i uspešno preživljava… Koja je to biljka? Kako je preživela? Da bolje vidimo, da joj se približimo… Ali, ona beži… Beži od mene, od čoveka, beži da bi preživela… Hoće li? Ili je možda ta biljka koja se opire i koja beži, simbol života? Eliksir života? Nada za budućnost? Demonstracija moći prirode, opstanak… Ja sam biće koje je preživelo i ekološku katastrofu, koje pokušava da privuče drvo koje izmiče, ja sam Übermensch, iznad smrti, iznad svakog uništenja i katastrofe. Možemo li zajedno raditi na obnovi sveta koji je tehnologija uništila? Trudim se da priđem drvetu koje nepoverljivo beži, da kultivišem i našu zajedničku budućnost učinim boljom”, navode autori u objašnjenju VR projekta Black Carbon.
Samoodrživi sistem apsurda
Odnose između društva, tehnologije, nauke i prirode svojom umetničkom praksom istražuje i redovni profesor na Katedri za nove likovne medije u Novom Sadu, multimedijalni umetnik Stevan Kojić.
Samoodrživi sistem apsurda (2010−2022) Stevana Kojića, kako sam autor govori, predstavlja nezavisan, autonomni konstrukt, ali istovremeno i eksperimentalni model za istraživanje potencijalnih interakcija. Okruženje je konstruisano od pasivnih i aktivnih subjekata, elektronike i biljaka povezanih senzorima i kompjuterima, elemenata koji postaju svojevrsni interfejs za komunikaciju.
Samoodrživi sistem apsurda razmatra diskurs utopijskih/distopijskih mikro-zajednica zasnovanih na simbiozi čoveka, prirode i tehnologije.
Zajednički imenitelj svih navedenih radova je propitivanje teme hiperobjekta, etike, ekologije, relokacije, eksproprijacije, rekonstrukcije. Apostrofirani radovi predstavljeni su na izložbi #Značenje doma_2022 Farsickness/Homesickness/Homelessness Kreativno-edukativnog centra Art Box (Ljiljana Maletin Vojvodić, Dragan Vojvodić) realizovanog 23. 11. 2022 − 12. 12. 2022. u okviru programskog luka Druga ? Evropa Novi Sad EKP 2022.
Leave a Reply