Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić//

Fondacija Palaco Stroci, smeštena u poznatoj renesansnoj palati u Firenci, postala je prepoznatljiva po svojim kultnim izložbama. Od 16. marta do 20. jula 2025. godine, na njenom programu je Seks i samoća (Sex and Solitude), do sada u Italiji najveća izložba posvećena jednoj od najistaknutijih i najuticajnijih britanskih umetnica – Trejsi Emin (Tracey Emin, 1963).

Seks i samoća – izložba u Firenci

Postavka Seks i samoća uključuje više od 60 radova Trejsi Emin: slike, crteže, filmove, fotografije, radove u tekstilu, skulpture i neonske instalacije.

Kustos izložbe je Arturo Galansino, generalni direktor Fondacije Palaco Stroci, a značajan deo eksponata prvi put se prikazuje u Italiji, uključujući i nova dela stvorena posebno za ovu postavku.

Izložene radove Trejsi Emin odlikuje narativ po kojem je prepoznatljiva – necenzurisan autobiografski podtekst i raskrinkavanje stigmatizovanih tema. Emin intimne trenutke pretvara u univerzalne metafore, propitujući teme poput seksualnosti, bolesti, usamljenosti ili ljubavi.

Pored instalacija, slika, crteža i radova u tekstilu, Trejsi Emin je takođe prepoznatljiva i po svojim neonskim instalacijama koje u Firenci možemo videti i izložene na fasadi Fondacije Palaco Stroci.

Ko je Trejsi Emin?

Trejsi Emin je rođena 1963. godine u Krojdonu, a odrasla je u gradu Margate. Tokom svoje karijere razvila je umetničku praksu koja obuhvata crtež, slikarstvo, tapiseriju, vez, film, skulpture i neonske instalacije.

Inspiraciju crpi iz sopstvenog života, obrađujući duboko lične teme – od svoje seksualne intime i zlostavljanja koje je pretrpela, preko abortusa i emotivnih odnosa, do borbe s teškim oblikom rakom bešike, komplikovane operacije i konstantnih zdravstvenih izazova.

Emin od samog početka u svom radu koristi fotografije i objekte koji za nju imaju ličnu vrednost. U vreme kada se o tome uglavnom u javnosti ćutalo otvoreno je govorila o tome da je bila žrtva silovanja, nije skrivala problem sa alkoholom, abortuse, očev dvostruki život …

Trejsi Emin je iz anonimnosti izašla 90-ih godina prošlog veka, kao jedna od Mladih britanskih umetnika/ca (YBA, Young British Artis), zajedno sa Sarom Lukas (Sarah Lucas) i Demijanom Hirstom (Damien Hirst).

Prelomni trenutak u njenoj karijeri bila je nominacija za Tarnerovu nagradu 1999. godine kada je, u londonskoj Tejt galeriji, izložen njen rad Moj krevet. Reč je o instalaciji sa zgužvanom posteljinom, upotrebljenim kondomima i higijenskim ulošcima, opušcima od cigarete, ispijenom bocom alkohola. Kao i objekat – šator Svi oni sa kojima sam spavala, sa imenima onih sa kojima je vodila ljubav i imenima fetusa posle abortusa, Moj krevet je izazvao je kontroverze u javnosti.

Godine 2007. Emin je predstavljala Veliku Britaniju na 52. Venecijanskom bijenalu, a 2011. postala je profesorka crtanja na Kraljevskoj akademiji, jedna od dve prve žene u istoriji ove institucije na toj poziciji. Godine 2013. našla se na listi 100 najuticajnijih žena u Velikoj Britaniji, na poziv bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona, za vladinu umetičku kolekciju donirala je rad pod nazivom Više strasti, zajedno sa još 12 britanskih umetnika osmislila je i dizajn za olimpijski poster koji je pratio logo Olimpijade u Londonu.

Nekadašnjoj enfant terrible britanske umetničke scene za zasluge u oblasti umetnosti uručen je prestižan Orden britanskog carstva, a za doprinos britanskoj umetnosti 2024. dodeljena joj je titula „dame“.

Emin je nedavno otvorila Tracey Karima Emin (TKE) Studios, profesionalni prostor za umetnike koji u potpunosti finansira ona sama, kao i Tracey Emin Artist Residency (TEAR), besplatnu umetničku rezidenciju za studente.

Takođe je objavila da je dobila lekarsku potvrdu da je „bezbedna“ od raka.

Danas je Emin široko prepoznata na institucionalnom nivou. Njeni radovi danas se nalaze u kolekcijama najprestižnijih muzeja i privatnih kolekcija na svetu.