Art Box portal nastoji da podrži alternativne muzičke izraze i različite glasove koji oblikuju savremenu muzičku scenu. Sara Stojev je, ovoga puta, razgovarala sa rep duom iz beogradskog naselja Medaković (BiGru i Paja Kratak), koji su otvorili ovogodišnju Nišvil Hip Hop scenu na Niškoj tvrđavi.

Razgovarala: Sara Stojev //

Više od deset godina, Miloš Grubor i Pavle Janković definišu novi rep zvuk, dok u isto vreme nastavljaju tradiciju old school srpskog repa. Grubi i Paja, kako ih šira publika zna, iza sebe imaju 4 albuma, od kojih prvi – Nije Peka Indijanac, izlazi 2014. godine, kada potvrđuju kvalitet i grade put svoje karijere. Naselje Medaković, gde odrastaju, zbližava ih i usađuje njihovo interesovanje za rep. Sada, nakon više od 10 godina, BiGru i Paja Kratak imaju rep hitove, mnoštvo kolaboracija, ali i podcast pod nazivom Hoodcast, gde ugošćavaju već afirmisane, a i one mlade izvođače hood žanrova. Duo takođe osniva i svoj festival, Hood Vibes, koji će se ove godine održati po treći put i još jednom podsetiti na značaj i kvalitet rep žanra, kao i drugih hood žanrova.

O njihovim nastupima, muzici, počecima i novim projektima razgovarali smo sa Milošem i Pavlom pre njihovog nastupa na Nišvil festivalu.

Ne možemo da ne krenemo od Medaka, protagoniste vaših pesama. Kako bi sada opisali – šta za vas predstavlja Medak?

Miloš: U suštini, dosta se toga promenilo na Medaku. Prvenstveno, mi više ne provodimo toliko vremena tamo, a i mnogi iz naše generacije takođe više nisu stalno na Medaku. Bez obzira na to, mi se i dalje družimo – viđamo se, idemo na nastupe zajedno, putujemo svuda. Tako da, iako možda fizički nismo stalno prisutni u kraju, ta ekipa s kojom smo odrasli i dalje je prisutna u našim životima – kroz druženja, putovanja, snimanja spotova i sve ostalo.

Pavle: Medak za život mladih i nije baš najsjajnije mesto. Ima prostitucije, nasilja, dostupnosti droge. Kad smo bili klinci, nismo na Medak gledali na taj način jer smo tu provodili svaki dan. Ali sada, kada se osvrnemo iz ove perspektive starijih ljudi, shvatamo da to i nije baš najbolje okruženje za odrastanje jednog deteta.

Miloš: A i s druge strane, život nas je jednostavno odveo u drugom pravcu. Više nema potrebe da stalno gluvarimo po kraju. Nije da smo to planirali ili forsirali – jednostavno se tako namestilo. Naravno, i Bogu hvala, sada putujemo, idemo svuda, živimo svoj život. Ali, svakako, Medak nam je uvek u srcu i uvek će tu ostati. To je kraj iz kog potičemo, gde smo odrasli, gde smo upoznali mnogo ljudi i stekli mnogo prijatelja. Zbog svega toga, taj kraj zauvek ima posebno mesto u našim srcima.

Iako ste mlađa generacija nego vaše kolege koje formiraju srpsku rep scenu, vi stojite rame uz rame sa njima, kao prirodan sled. Ali šta je ono što ističe vaš duo?

Pavle: U početku su se naši životi dosta razlikovali. Mislim da je Kumela (Miloš) skupljao ljude sa jedne strane, ja sa druge, i da smo baš zbog toga autentični. Svako je imao neku svoju priču – a mi smo ih na kraju spojili u jednu celinu. I to je ljudima bilo zanimljivo. Mi smo ceo život pratili tu liniju old school repa, ali možda na neki svoj način prodali i prilagodili taj zvuk. Još jedna jako bitna stvar je što mi ništa nismo forsirali – jednostavno smo imali potrebu da ispričamo našu priču i da kažemo ono što imamo. Dakle sve se spontano namestilo. I ono što nas, po mom mišljenju, najviše izdvaja jeste naš odnos – pre svega taj bratski odnos, to što smo kumovi i pravi prijatelji.

Miloš: A još jedna važna stvar je ta da smo prosto hasleri. Uvek se cimamo za sve i sve što radimo, radimo sto posto. Trudimo se da damo doprinos i kulturi, i na kraju krajeva hip-hopu. Naravno, ne krijemo da se cimamo i da zaradimo, i da što više budemo prisutni u repu. Ali sve to radimo dosledno, držeći se te  rep tradicije i našeg fazona.

Referišete na old school srpski rep, čiji zlatne dane možemo smestiti između kraja devedetih i 2005. Šta je ono što smatrate krucijalnim elementima tog old school repa koji inkorporirate u vaš rad?

Pavle: Ključna stvar je ta emocija koju prenosimo – ta iskrenost, a s druge strane i duhovitost. Naravno, tu je i ta vrsta instrumentala koja krasi hip-hop. To smo mi preuzeli, a onda dodali i neke naše lične stvari. I kapiram da smo baš na taj način doprineli kulturi.

Današnja muzika teži ka komercijali i folku. Kolika je onda publika hood žanrova? Da li je ta publika drugačija nego ona pre 20 godina? Na koji način?

Pavle: Rep publika raste. Sve više mladih prihvata tu muziku i rep više nije nešto sa strane, nego je dobio ozbiljnu pažnju. Reperi sada mogu da okupe veliki broj ljudi na svojim nastupima. Definitivno mladi imaju uši za rep i nastupe. Ali mislim da je sada odgovornost na samim reperima – da tu muziku i tu kulturu predstave na najbolji način, da pričaju o njoj, da se trude da je približe publici, da objasne i da na neki način edukuju mlade po tom pitanju.

Miloš: Mislim da se to kod nas još uvek radi slabije. Upravo zato je i misija našeg podkasta, Hoodkast, da predstavimo publici hip-hop kulturu, rep muziku, trap i sve ostalo što ima smisla u toj priči. Na neki način to jeste edukacija. Trudimo se da damo prostor mladim izvođačima, ali i da ugostimo legende, ljude koji su između, trapere, pa i neke komercijalne izvođače. Takođe, važno nam je da čujemo i ljude iz drugih sfera, da podele svoje iskustvo i mišljenje o našoj muzici, odrastanju, kraju – o svemu onome što zapravo čini hip-hop kulturu.

Pomenuli ste pokretanje Hoodcast-a. Takođe ste osnivači i Hood Vibes festivala, gde ugošćavate izvođače hood žanrova. Kako dolazite na tu ideju? Kakav cilj ima festival?

Pavle: U suštini, prvo smo organizovali naš koncert koji je prošao sjajno. Tada smo i došli na ideju da bismo mogli napraviti festival, da se svi ujedinimo – jer jednostavno niko to nije radio, nije postojao rap festival kod nas. Ispostavilo se da je to bio sjajan potez i da idemo u pravom smeru. To je još jedna važna tačka koja rap kulturu podiže na viši nivo.

Dajete priliku i mladim, neafirmisanim izvođačima. Kakav zvuk imaju nove generacije?

Miloš: Mislim da ima izuzetno perspektivnih i talentovanih mladih izvođača. Samo smatram da njihov odnos i stav prema svemu tome može da bude bolji – da se još više cimaju, da se više zalažu, budu produktivniji i da razmišljaju o karijeri na duže staze. Bitno je da ne odustaju prerano, već da se trude da svoju muziku približe publici, da šire bazu slušalaca i da promovišu ono što rade. Na kraju, sve zavisi od pristupa – ako mladi izvođači imaju dobar stav i ozbiljan pristup, sve će doći na svoje mesto.

Kada govorimo o repu generalno, da li je to žanr koji podržava evoluciju zvuka, ili pak propagira tradiciju?

Miloš: I jedno i drugo, zapravo. Sve zavisi kako se posmatra. Iz repa se izrodilo dosta žanrova i podžanrova. Neke old school glave će reći da to uopšte nije rep, drugi će to prihvatiti kao deo repa. Ali činjenica je da je iz rep muzike poteklo mnogo novih žanrova, baš kao što je i sama rep muzika nastala iz nekih drugih. Naše viđenje je da je istina negde između – svako polazi od svog muzičkog ukusa, nešto ti se svidi, nešto ne, i to je prirodno.

Pavle: Mi podržavamo sve. Nek svako radi ono što oseća da treba da radi. Jedino što smatramo problemom je kada ljudi koji potiču iz repa odu u komercijalne pravce, a i dalje to nazivaju rep muzikom. To može da stvori konfuziju. Ali generalno – svako treba da radi ono što ga vozi, ono što mu prija i što misli da je najbolje za njega. To je cela filozofija.

Imate 4 albuma iza sebe. Poznato je da ste u nekom periodu izbegavali da izvodite pesme sa prvog albuma. Kako gledate na taj album sada? Kako biste opisali ostala tri albuma?

Miloš: Pa, u suštini, mi nismo bili neki preterani simpatizeri tog prvog albuma, u našim glavama tada zvučao dosta detinjasto. Ali sada, sa ove distance, nakon deset godina, vidimo da je mnogo ljudi baš taj prvi album favorizovalo, nekima je čak i najbolji. Verovatno zato što su se tada najviše povezali s njim – ljudima je najmiliji. Možda tehnički, lirički i produkcijski nije najbolji, ali publika ga voli. Zbog toga smo ga i počeli sve više izvoditi i na kraju krajeva obeležili smo deset godina koncertom u KST-u. Tako da, iako ga mi možda ne doživljavamo kao svoj najjači rad, definitivno ima posebno mesto zbog publike.

Imali ste dosta kolaboracija. Verujem da je svaka saradnja individualno iskustvo, ali, da li osećate razliku između saradnje sa izvođačima starijim od vas sa jedne i onim koji počinju kad i vi ili posle vas sa druge?

Pavle: Postoji razlika (smeh). Sa starijim kolegama se dešava da ih čekamo i po dva meseca za gostovanje, dok mlađi odmah uskoče – sve ide brže. To je, u stvari, do individue: nekog čekaš dugo, neko ti snimi pesmu sutra. Ali uživanje je raditi sa svima. Mi gledamo da nikad ne snimimo pesmu sa nekim s kim nismo u dobrim odnosima. To su prvenstveno naši drugari, nikad nije bilo iz interesa ili koristi, nego iz prijateljstva i zajedničkog fazona. Tako da, definitivno nam je uživanje da radimo sa svima.

Miloš: Sa mlađim kolegama se možda lakše skapiramo, nekako je komunikacija brža i prirodnija. Ali sa starijima postoji taj poseban respekt – to je privilegija da snimiš sa nekim koga si ranije slušao i čiji rad ceniš već godinama. Tako da, na neki način, starije mi slušamo, a mlađi slušaju nas.

Kako gledate na Nišvil festival i na njegovu ideju da promoviše i druge žanrove pored džeza?

Miloš: Izuzetno nam je drago što nastupamo na jazz festivalu, s obzirom na to da je rep muzika delom i nastala iz džeza, i da su reperi oduvek semplovali – a i danas sempluju – džez, funk, soul, blues, pa čak i rock i mnoge druge žanrove. Znamo da je džez crnačka muzika, a i hip-hop, tj. rep, takođe potiče iz crnačke tradicije. Zato nam je zaista čast i zadovoljstvo što smo ovde. Apsolutno podržavamo to što, u moru kiča i šunda, postoji jedan ovakav jazz festival.

Pavle: Slažem se u potpunosti. Oduševljeni smo atmosferom i nadamo se da ćemo opravdati očekivanja zbog kojih ste nas pozvali. Hvala vam na tome – mi ćemo sigurno uživati.

Za kraj, kakvi su vaši dalji planovi? Ima li novih projekata na vidiku?

Miloš: Prvi sledeći projekat koji je vrlo skoro – 6. septembar – Hood Vibes Fest. To nam je, da kažemo, možda centralni događaj ove godine, bar što se nas tiče. Takođe završavamo konačno naš studio, BiGru i Paja Kratak. Biće prilike za nastup za dosta repera – mladih i starih – ko god bude želeo, mi smo tu na raspolaganju. Nadamo se da će već sledeće godine biti još nekih noviteta.

Pavle: Privatno, fokus je na porodici. A tu je i novi album sledeće godine, možda i za dve ili tri (smeh).