Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Da li ste pogledali poslednju sezonu danske serije „Premijerka („Borgen”) čija se radnja dešava u Danskoj ali i na Grenlandu? Nakon desetogodišnje pauze, četvrta sezona (2022) i dalje govori o ženi u politici, s tim što je tema borba Danske za prevlast nad Arktikom nakon što na Grenlandu otkriju naftu. Grenland (gr. Kalaallit Nunaat) je, ujedno, i najneobičnije mesto na kojem sam bila, boraveći u umetničkoj rezidenciji najsevernijeg muzeja na svetu u Upernaviku, te je podatak da je poslednja sezona ove, inače odlične, serije snimana na Grenlandu bio dodatni motiv da je pogledam.

„Borgen“ (2010—2022) je serija o borbi za političku moć i posledicama koje ona izaziva. Nazvana je rečju borgen (danski zamak), kojom Danci zovu Kristiansborg palatu u kojoj su smešteni Parlament, kancelarija premijera i Vrhovni sud.

Protagonistinja ove političke serije je Birgite Niborg (igra je Sidse Babet Knudsen), ali njen karakter nije zasnovan na liku prve danske premijerke Hele Torning-Šmit jer je počela da se emituje pre nego što je Danska dobila svoju prvu premijerku.

U  četvrtoj sezoni, nekadašnja premijerka, Birgite Niborg ministarka je inostranih poslova u vladi koju vodi žena deset godina mlađa od nje. Deca su joj odrasla, ona se promenila kao i svet koji je okružuje a pred njom je naizgled nemoguć zadatak – da pomiri prošlost i sadašnjost kompleksnih odnosa koji povezuju Dansku i Grenland.

Radnja kreće in medias res jer je na Grenlandu pronađena nafta. Lokalni politički lideri u potencijalnoj eksploataciji nafte vide priliku za konačnu potpunu nezavisnost Grenlanda od Danske. Oni ne vode računa o tome koliko to bušenje nafte u netaknutoj arktičkoj prirodi može biti ekološki pogubno, dok se Danska zalaže za tzv. zelenu agendu. No, priča uopšte nije crno-bela, kako se na osnovu ovih rečenica čini, ni u seriji ni u realnom životu budući da je istorija grenlansko-danskih odnosa opterećena ozbiljnim temama i izazovima koje možemo razumeti samo ako ne zauzimamo nijednu stranu.

Uz probleme na poslu i političke intrige, glavna junakinja se nosi sa privatnim problemima (sa sinom i zdravljem, novim životom bivšeg supruga), tako da, uslovno govoreći, teku dve paralelne (glavna i sporedna) priče u kojima možemo dosta toga saznati o grenlandskom i danskom (skandinavskom) načinu života, kao i o dansko-grenlandskim odnosima.

Pretpostavljam da su, gledajući četvrtu sezonu ove serije, mnogi počeli da gugluju „Grenland“. I da su se u onlajn pretraživanju uglavnom pojavljivale asocijacije poput: glečeri, globalno otopljavanje, kajaci, Eskimi, Inuiti, Danska, pseće saonice i sl.

Jasno je kakve ekološke probleme izaziva topljenje glečera, poznata je i tradicionalna umetnost i inuitski način života, ali malo se zna o savremenoj vizuelnoj umetnosti Grenlanda koju decenijama unazad internacionalno predstavlja jedna žena — Jessie Kleemann (Upernavik, 1959), umetnica čiju sam izložbu imala prilike da pogledam u Državnom umetničkom muzeju u Kopenhagenu.

Već tri decenije, Kleemann je značajna figura na savremenoj umetničkoj sceni zahvaljujući svojim temama i pristupu video-umetnosti, eksperimentalnom pozorištu i umetnosti performansa. Njena umetnička propitivanja proističu iz složenih odnosa između kulture Grenlanda, gde je rođena i odrasla, i Danske, gde danas živi. U svojim radovima ona istražuje grenlandski identitet, kulturu i prirodu, te kako se njihov međusobni odnos menja tokom vremena.

Kleemann koristi predmete kako iz tradicionalne (kolonijalne) inuitske kulture, tako i modernog Grenlanda: od kajaka i grenladskih čizama kamiks do štikli i dizajnerskih haljina. Iako je duboko vezana za grenlandski identitet, ona ne podstiče romantičnu čežnju za prošlošću. Naprotiv, koristi svoje kulturno nasleđe da kritički i humorno-ironično izazove stereotipe i egzotični mit o netaknutom Grenlandu.

Kleemann svojim radovima problematizuje kompleksna pitanja u vezi sa geopolitičkom moći, kolonizacijom i klimatskim promenama, kojima se, istina drugačijim jezikom i poetikom, bavi i poslednja sezona danske serije („Borgen”) koja je, na samom početku, bila naručena za dansku publiku ali je doživela internacionalni uspeh.