Piše: Brankica Matić//

Osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju najčešće su usmerene na porodicu i nemaju mnogo prilika da učestvuju u društvenim aktivnostima i tako razvijaju svoje potencijale. Za bolju socijalizaciju i uslove u kojima žive treba više humanosti, razumevanja i želje da im se pomogne. Na taj način se od jednostavne ideje može doći i do uspešnog socijalnog preduzeća, a pozitivan primer je Sodara „Filipus“ iz Šajkaša. Sodara je otvorena pre šest godina i samo je jedan od projekata Udruženja „Vera, ljubav, nada“.

Sve aktivnosti ovog udruženja namenjene su deci i osobama sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kaže Miodrag Blizanac, osnivač udruženja: „Od „Teatra dobrih vibracija“, hora „Ison“, konjičkog kluba „Filipus“ došli smo do socijalnog preduzeća „Filipus“ koje se bavi spektrom poljoprivrednih i zanatskih aktivnosti, da imamo živi proizvod. Mi upravo radimo na tome da deca i mladi sa invaliditetom imaju svoj proizvod koji je konkurentan na tržištu.“

Sodara „Filipus“ posluje kao poljoprivredno-socijalna zadruga u kojoj je angažovano oko dvadesetoro mladih sa smetnjama u razvoju. Proizvode osvežavajuća pića, mineralnu i ostale flaširane vode. Ceo proces rada prilagođen je njihovim mogućnostima. Rade u smenama od po četiri sata, a nakon toga imaju prilike da učestvuju u drugim programima i radionicama koje su za njih osmišljene. Pored proizvodnje, angažovani su i u prodaji proizvoda na teritoriji Novog Sada, kao i u opštinama Titel i Žabalj.

„Mi kucamo od vrata do vrata, deca i mladi sa invaliditetom dolaze do vrata i postaju ime i prezime. To više nisu, po onom stereotipu, pogrdna imena, nego su to Raša, Staja, Marina, Jovica… Ljudi ih prepoznaju, čak više neće da uzmu od mene, nego čekaju da ova deca dođu. Tu bude razgovora, spreme im kolače i jedva čekaju da im jedanput nedeljno dođu i donesu svežu vodu“, priča Miša Blizanac.

Usavršena tehnologija proizvodnje omogućava i dobar kvalitet proizvoda. Imaju vlastiti izvor vode i sa postojećim kapacitetima uspevaju da zadovolje trenutnu potražnju na tržištu. Ostvarili su i saradnju sa pojedinim trgovinskim lancima koji shvataju značaj socijalnog uključivanja osoba sa invaliditetom i smetanjama u razvoju.

„Zamislite da ste sami kod kuće deset godina i da vam neko omogući da se družite sa ljudima koji su vam dragi i koji jedva čekaju da vas vide, pruže ruku. Svaki dan imate druženje, izlazite na svetlost dana, imate prijatelje koji su slični kao vi. Ostvaruju vam se snovi, možete da zaradite, možete imati devojku ili momka. Naša deca počinju kvalitetno da žive, ne žive iza naših leđa, u stereotipu“, pojašnjava Blizanac.

U Srbiji postoji oko 4500 naseljenih mesta i u mnogima bi mogla da zažive socijalna preduzeća poput što je Sodare „Filipus“. Uz radno angažovanje prilagođeno njihovim mogućnostima, kvalitet života osoba sa invaliditetom i smetanjama u razvoju bio bi mnogo bolji.
Miodrag Blizanac ističe da socijalna inkluzija treba da podrazumeva suživot i prihvatanje različitosti:

„Ne sme se to zvati samo humanost i empatičnost, nego suživot. Mi treba da izađemo iz inkluzije i da počenemo da budemo svesni da pored nas žive ljudi koji ne mogu to što mi možemo. Moji baba i deda su rekli „kad hoćeš da vidiš gde si, malo se okreni, vidi ko je iza tebe i znaćeš ko je ispred tebe, za koga krčiš put i za koga živiš“. U tome ima mnogo simbolike. Ne treba da budemo zatvoreni, sebični, da ne vidimo nikogasem svojih ličnih interesa.“

Održivost Sodare „Filipus“, socijalnog preduzeća koje može da posluži kao primer, još se temelji na entuzijazmu i posvećenosti pojedinaca. Za povećanje proizvodnje i dodatno zapošljavanje osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju potrebna je veća podrška zajednice. Kada bi institucije i javna preduzeća kupovale njihove proizvode, pružile bi im značajnu pomoć u zauzimanju mesta na tržištu. Nažalost, takve saradnje još uvek nema. Pri tom, velike kompanije ne bi trebalo da ih doživljavaju kao konkurenciju, već da pružanjem pomoći pokažu svoju društvenu odgovornost, navodi Miodrag Blizanac.

„Mislim da naša sodara treba da radi na teritoriji na kojoj je sada i da takvih preduzeća podignemo još jedno tridesetak po Srbiji. Da napravimo sistem sodadžijskih i malih fabrika vode u kojima će raditi mladi sa invaliditetom. Tu vidim šansu, a ne u razvoju samo nas, kao jednog primera. Cilj je biti prisutan, a velike kompanije u nama treba da vide svoje dete. Da budu socijalno odgovorne i da nam pomognu, da kažu to što vama fali, mi možemo da vam damo kroz naše pogone“, kaže naš sagovornik.

Osobama sa smetnjama u razvoju, pored rada sa stručnim licima, jednako je važna uključenost u zajednicu i prihvatanje. Rad u Sodari „Filipus“ mladima omogućava određenu slobodu i nezavisnost, a građani kupovinom vode pokazuju da cene njihov rad, kaže Miodrag Blizanac. Mogućnosti koje nudi ovo socijalno preduzeće podstrek su da nastave dalje, pa planiraju izgradnju hostela u kojem bi, takođe, bile angažovane osobe sa smetnjama u razvoju.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2(ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Udruženja Biznisnova – centra za proaktivno poslovanje i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)