Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Od 16. marta do 14. jula 2024. u amsterdamskom  Muzeju Stedelijk  može se pogledati retrospektivna izložba Marine Abramović koja predstavlja preko 60 njenih ključnih radova nastalih tokom proteklih pet decenija rada. Za umetnicu koja slovi za pionirku performansa, čiji je tromesečni performans 2020. godine u njujorškoj MOMI videlo preko 560 hiljada posetilaca, prvu ženu kojoj je prošle godine priređena samostalna izložba u 255. godina dugoj tradiciji londonske Kraljevske akademije umetnosti, najšira domaća javnost obratila je pažnju kada joj je 2019. u MSUB priređena retrospektivna izložba Čistač.

Izložba Marina Abramović u Stedelijku predstavlja najveću retrospektivu rada Marine Abramović u Holandiji. Obuhvata njene najranije radove, realizovane u SFRJ, kao i one sa životnim i umetničkim partnerom, nemačkim umetnikom Ulajem (Frank Uwe Laysiepen /Ulay),  njene kasnije ali i nove radove.

Tako se, recimo, posetioci na izložbi mogu upoznati sa njenim šestosatnim performansom Ritam O izvedenim u Napulju ranih sedamdesetih, kada je publici dozvolila da joj uradi šta god poželi, ali i sa kasnijim performansom Umetnik je prisutan realizovanim u MOMI, kada su nasuprot Marine sedele slavne ličnosti poput Izabele Roselini, Šeron Stoun, Bjork i Lejdi Gage i dr.

Izloženi su arhivski snimci legendarnih performansa Light/Dark, AAA-AAA i dr. iz 70-ih i 80-ih,  fotografije, video-snimci a uživo se reizvode četiri kultna performansa: Umetnost mora da bude lepa, umetnik mora da bude lep (1975), Imponderabilia (1977), Luminosity (1997) i Kuća sa pogledom na okean (2002).

Posetioci mogu da učestvuju u dva performansa: Imponderabilia (realizovan 1977. sa Ulajem u Bolonji) i Brojanje pirinča.

Konceptualni umetnik Ulaj, jedan od pionira performansa i bodi arta, koji je preminuo 2020, sarađivao je sa Marinom od 1975. do 1988. Nakon njihovog razlaza, Marina je postala svetska zvezda kojoj je priređena retrospektiva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Uprkos tome što je njihov odnos posle raskida bio obeležen čak i sudskom tužbom, budući da ju je Ulaj tužio za intelektualnu krađu, njihov susret 2010, upravo na Marininoj retrospektivi Umetnik je prisutan u Momi, oborio je sve rekorde posećenosti na internetu, pregledan je 20 miliona puta.

Ulajevi i Marinini performansi i dalje deluju radikalno i hrabro jer propituju granice telesne izdržljivosti, ali i složene odnose između muškaraca i žene, rodne uloge koje nas društvo prisiljava da igramo. O tome mogu da svedoče i posetioci izložbe Marina Abramović u Stedelijku gde ih očekuje i reinterpretacija rada Imponderabilia koji je prvi put viđen 1977. godine. Tada su Marina i Ulaj obnaženi stajali u dovratku, jedno naspram drugog, poput živih vrata, primoravajući posetioce galerije da se provuku između njih.

Zanimljivo je da čak i danas tiskanje između nagih performera, (koji reizvode ovaj performans) dilema da li proći ili ne proći između njih, da li ih dodirnuti ili ne,  da li se okrenuti prema muškarcu ili prema ženi, kakve će to konotacije izazvati i slično — zapravo  izaziva neprijatnost. Zato na izložbi postoji i poseban prolaz za one koji žele da izbegnu takvu neprijatnost mada je ovaj performans koncipiran da se realizuje na ulazu u galeriju, jer u „konfrontaciji između golotinje, roda, seksualnosti i požude“ leži njegova suština.