„SKRIK“ LJILJANE MALETIN VOJVODIĆ

Autorka: Aleksandra Mihajlović //

Da li ste čuli za Instagram akciju pod nazivom #procitaj_i_prosledi_dalje? Upravo zahvaljujući ovoj  heš teg ideji i profilima @knjige_komentari i @knjiga_putuje do književnice Aleksandre Mihajlović je „doputovao” roman SKRIK Ljiljane Maletin Vojvodić koji se našao u širem izboru za Ninovu nagradu za roman 2020. godine.

Skrik, Ljiljana Maletin Vojvodić
Fotografija: Iz arhive portala Art Box

O romanu Skrik Ljiljane Maletin Vojvodić, Aleksandra Mihajlović piše:

Motiv putovanja, privremenog boravka, bežanja i traženja sebe, odvajanje od onoga što nosimo poreklom, onim DNK, nepromenjivim i bolnim… sve to možemo naći čitajući odličan roman SKRIK. To je knjiga koja putuje, ali i mi kao čitaoci putujemo s njom, zadržavajući se u jednom mestašcu po imenu Olvik, u Norveškoj. Družeći se s Jul, spisateljicom, koja odlazi u rezidenciju za pisce, iz potrebe da se skloni, najpre od sebe.

No, Jul, zapravo nije postojala.

Nije postojalo NIŠTA.

Ona nije završila svoj započeti roman, ni lutanje, ni život.

Bergen, Norveška. Foto: LJMV

Roman SKRIK ima glavnu junakinju Jul, posve imaginarnu, jer ju je oblikovao jedan pisac, kao dvojnicu, kao nekog ko bi mogao otići kamo on nije hteo, ni smeo. Ona je samo portret onoga što bi on želeo biti.

Miloš Reljin je taj pisac, posve nenadano nagrađen. I izbačen iz kolotečine. On dobija rezidencijalni boravak u koji „smešta” Jul. Njegova priča je ram slike, koja drži kompoziciju dok se unutra sve razvija i razliva. „Nije ga privlačila Norveška, plašio se letenja, izbegavao je javna čitanja i najbolje se osećao u kući“.

Bergen, Norveška. Foto: LJMV

Veštinom preobličavanja i pretvaranja Miloš iz fotelje smišlja Jul. Ona odlazi u Olvik, na Sever, barem na stranicama koje ispisuje, on sedi, ništa ne menjajući.

Jul posmatra tu uređenu zemlju gde se štiti priroda, životinje, gde se reciklira i o budućnosti razmišlja. Ona, s Balkana, iz Srbije, zagleda se u sebe, vraća u prošlost. Ništa u toj zemlji nije našla što je čitala kod Crnjanskog i Isidore. Sem pukotine između Balkana i Severa.

I tamo nije bilo majki kao što je njena, kojoj je dužina suknje bila jednako važna kao i čitav život. I nije bilo ćutnje, poput očeve. A ćutala je i ona. Dok se nije obukla u pisanje. I nomadizam. I „Moju borbu” Karla Uvea Knausgora.

Bergen, Norveška. Foto: LJMV

U romanu SKRIK se krije Munk, pobuna, krik. I sudbina žene. „Sasvim je sigurno da neću postati majka. I da ću umreti sama i nesrećna…”, prva je rečenica umenice, žene, i svih Drugih Žena. Njihovi krikovi se šire, odzvanjaju, uvlače se pod kožu. Snažno.

Pošto priču osmišljava Miloš, ostaje samo da nađemo čiji se skrikovi, na strancama ovog romana, ukrštaju, povezuju u novu priču, kuju.

Topla preporuka za ovu knjigu, drugačiju, u kojoj je odlazak i daljina put u sopstvo, svoje.

U dom.

Knjižara Bulevar Books, Novi Sad. Foto: Iz arhive portala Art Box

Ljiljana Maletin Vojvodić diplomirala je na Katedri za književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Članica je Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine. Autorka romana, imagoloških studija, antologija i knjiga umetnika na srpskom i engleskom jeziku: Skrik (2020); “Post-Nora” art(ist)? (2020); Nostalgija za Severom #Slika Švedske u srpskoj kulturi (2017); Norveška od Bjernsona do Knausgora (2016); Those who eat raw meat (2016); Vanishing Home (2016); Instruction as Writings (2016); Dwarves and Hyperborea (2014); Oni koji jedu sirovo meso (2013); Norveška priča (2013); Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna (2011); U egzilu (2011) i Patuljci i Hiperboreja (2008).

Učesnica je umetničkih rezidencijalnih projekata na Islandu i Grenlandu, u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Austriji, Španiji, Portugaliji, Rusiji, Estoniji, Latviji, kao i istraživačkih projekata u Tokiju, Njujorku, Parizu i Prištini.

Nagrađena je Nagradom „Andra Gavrilović” i Nagradom „Milutin Uskoković” za savremenu pripovetku, Nagradom „Ulaznica” za esej i kao i stipedijom za pisce Zapadnog Balkana Ministarstva inostranih poslova Austrije u Kvartu muzeja u Beču; grantom norveške agencije NORLA; umetničkom rezidencijom Ministarstva kulture Rusije; stipendijama u Kući pisaca u Letoniji i Muzeju Upernavik na Grenlandu; grantovima Ministarstva inostranih poslova Finske i Ambasade Finske u Beogradu, Ambasade Norveške u Beogradu, Fondacije Novi Sad 2022 i Komiteta EU Japan Fest iz Tokija.

Tekstove objavljuje u dnevnim listovima, književnim časopisima i onlajn (proza.ba., Danas, Beogradski književni glasnik, Polja, Sveske, Nova misao, Interkulturalnost). Zastupljena u antologijama i zbornicima (Erklärung für alles, Artist’s Book Yearbook 2018–2019, Crte i reze 7, Pitchwise, Međaj).

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!