SMISAO ŽIVOTA SVAKO OD NAS NOSI U SEBI

Autorka: Merima Aranitović //

Da li ste čuli za Alis Herc-Zomer? Nisam ni ja dok nisam pogledala dokumentarni film o njoj.

Alis je umrla 2014. godine kao najstarija osoba koja je preživela Holokaust. 

Odvedena je u logor zajedno sa sinom i mužem. Deportovana je 1943. u  koncentracioni logor Terezin u Češkoj. Kad su je pitali šta joj je dalo snagu da izdrži odgovorila je da su je održali sin i muzika. 

Foto: Alice Herz-Sommer (fogorafija iz filma)

Umetnošću hranila napaćene

Nacisti su organizovali koncerte na kojima su svirali logoraši – i upravo joj je mogućnost da bude u dodiru s muzikom, sa klavirom koji će svirati do kraja svog života, sa umetnošću koja je tada bila duševna hrana za sve zatvorenike – održala u životu.

Logor je oslobođen 1945. godine, a Alis Herc-Zomer i njen sin Stefan bili su među onih 20.000 koji su dočekali slobodu. Majka, koja je zajedno s njom odvedena u Terezin, umrla je. Preminuo joj je i muž u Dahauu.

Alis je bila inspiracija za nekoliko knjiga, a dokumentarni film o njenom životu osvojio je nagradu Oskar 2014. za najbolji dokumentarni film. Film The Lady in Number 6  možete pogledati i na YouTube.

Alis i suočavanje sa istinom u sebi

Kad odgledate film suočite se sa sobom i pitanjem praštanja i traganja za smislim i lepotom življenja. Alis je živela za muziku, ili bolje rečeno ona je živela muziku.

Dok gledate film pred sobom vidite stogodišnju devojčicu. Dok priča o svemu što ju je u životu snašlo ni u jednom trenutku nećete osetiti ni trun mržnje, ogorčenja, niti osude u njenom glasu. Njen um je bistar, misli jasne, duša čista.

Ona je uspela da u sebi sačuva optimizam i veru u ljude. Kao da je u nacistima videla izuzetak od pravila – jer pravilo u koje je ona čitavog života verovala bilo je da je život lep, da ga umetnost oplemenjuje, a tu umetnost stvaraju ljudi – i po toj logici ljudi su plemeniti i dobri, osim izuzetaka. Odgajana je u građanskoj porodici. Otac joj je bio trgovac, a majka je u njen život unela ljubav prema umetnosti. Majka se družila sa Rilkeom, Kafkom, Malerom…

Alis ne mrzi svoje mučitelje. Ona ne osuđuje, ne postavlja pitanja zašto – zašto je morao da se desi rat, zašto je čitava njena porodica završila u logoru, zašto joj ni majka ni muž nisu dočekali kraj rata. Ne postavlja pitanje ni zašto je nadživela svog sina.   Ona to prihvata kao svoju sudbinu.

Živi misao da čovek može mnogo toga da preživi i da nikad je dobija više od onog što može da izdrži.  Ona živi i svira. Do samog kraja, u staračkom domu. U filmu ćete čuti priče još nekih žena koje su kao i ona preživele logor. I njihove su priče slične njenoj.

Kad poslušate Alisinu priču možda ćete promenti mišljenje i shvatiti:

Život nam je lep onoliko koliko mu mi dozvolimo da to bude. Floskula – kakve su ti misli, takav ti je i život – dobija kroz njenu životnu priču pun smisao. Njene misli nisu formirale okolnosti – uspela je da bude iznad zla, patnje, nečoveštva.

Svaki čovek ima određeni životni vek – i svi jednom odemo – na ovaj ili onaj način. I muž i roditelji i sin jednog dana bi otišli. Ona je samo uspela da od toga ne napravi kult smrti i mržnje.

Kao što nemamo iste uslove života – tako ni uslovi za smrt nisu isti. Nemamo iste uslove, ali svako od nas može da bira kako će iskoristi ono što mu je u ovom životu dato.

Da bude otvoren prema životu.

Da neguje dobrotu u sebi.

Da mu svaki trenutak bude ispunjen.

Da se ne žali i da ne traži sažaljenje.

Da mu smisao života bude lepota.

Da i lepo i ružno prihvata kao deo života.

Da ne gaji ni mržnju ni ogorčenje ni krivicu u sebi.

Da do poslednjeg trenutka bude razigran i radoznao – da mu um ostane bistar.

Da prašta.

I za kraj

Kad se sledeći put požalite da vam je teško, da ste tužni, da su ljudi ovakvi ili onakvi, da nemate sreće, da vam ništa od ruke ne ide – zastanite i uhvatite svoju misao. Promislite s kim se družite, kakvu muziku slušate, kakve emisije gledate, kakve vesti čitate. Na šta pomislite pre nego što zaspite i koja vam je prva jutarnja misao. Budite svesni da na sve to možemo da utičemo. Ono što u sebe uložimo,to nam se i vrati.  A to je najviše što svako od nas može u određenom trenutku.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!