Razgovarala: Ljiljana Maletin Vojvodić//

Bečki muzej ALBERINA ove godine slavi 20. godišnjicu ponovnog otvaranja. U tu čast predstavljena je i retrospektiva grafike tokom šest vekova, od Albrehta Direra i Tuluz-Lotreka do Kiki Smit i Demijena Hirsta. Izložba „Od Endija Vorhola do Demijena Hirsta. Revolucija grafike“, koju su kustosirali direktor Albertine Klaus Albreht Šreder i kustoskinja muzeja Konstance Malisa, drugi je deo trilogije koja slavi grafiku, a njoj je bila pridružena i treća izložba, posvećena Pablu Pikasu.

Šta o izložbi „Od Endija Vorhola do Demijena Hirsta. Revolucija grafike“ za Art Box portal kaže Konstance Malisa (Constanze Malissa), kustoskinja i generalna sekretarka ALBERTINA muzeja možemo saznati u tekstu koji sledi. Ovoga puta prenosimo samo deo intervjua, dok integralnu verziju možete pročitati na engleskom jeziku na stranicama portala Art Box u rubrici ENGLISH, kao a na srpskom jeziku u 540. broju novosadskog književnog časopisu Polja.

Možete li nam reći nešto više o svom iskustvu u umetnosti i kako se dogodilo da kustosirate ovu značajnu izložbu sa dr. Šrederom?

Studirala sam istoriju umetnosti, kao i studije pozorišta, filma i medija na Univerzitetu u Beču i počela da radim u ALBERINI odmah nakon diplomiranja. Tako sam dobila odličnu priliku da upoznam različite departmane, a asistentkinja-kustoskinja sam dugi niz godina. Godine 2021. postala sam generalna sekretarka ALBERTINE i počela da kustosiram svoje prve izložbe sa dr. Šrederom.

Kako je tekao proces zajedničkog kustosiranja sa direktorom muzeja dr Klausom Albrehtom Šrederom ?

Najvažnija je stalna razmena mišljenja u vezi sa izborom radova. Pri koncipiranju skoro svake izložbe, posebno onih iz naše sopstvene kolekcije, počinjemo sa stotinama objekata. Iznova i iznova zajedno prolazimo kroz liste radova, razgovaramo o različitim umetnicima i njihovim delima. U isto vreme intenzivno se bavim istraživačkim radom. Važno je da se ništa ne propusti ili izostavi. Malo-pomalo, tokom takvog radnog procesa, kristališu se različite grupe radova i umetnika. Oni čine naš konačni izbor iz koje nastaje izložba.

Kako biste opisali svoj kustoski koncept? Čime ste se rukovodili prilikom odabira umetnika i dela iz muzejske kolekcije?

Revoluciju posle 1960. godine karakterisala su tri važna elementa. Prvi je princip serijskog ponavljanja, koji je tipičan za opuse Endija Vohola, Čaka Klouza i Donalda Džada. Monumentalizacija štampane grafike, koja se uočava u delima umetnika u rasponu od Anselma Kifera i Franca Gerča do Georga Bazelica i kasnije do Kristijane Baumbarter, kao i Gerta i Uvea Tobijasa, takođe predstavlja značajnu inovaciju. I konačno, novousvojena tehnika sito-štame u određenom smislu je otvorila put za ovaj razvoj. Stvarnost – neprestano reprodukovana i ponvljana u časopisima i dnevnim novinama – sada je predstavljena u obliku umetničkih dela. Radovi ovog tipa više nisu nastajali prema modelima ili posmatranjem prirode već su nastajali po uzoru na fotogradisanu stvarnost.

Na izložbi sam zapazila radove Kiki Smit. Koliko je umetnica predstavljeno na ovoj izložbi?

Mihaela Konrad, Kiki Smit, Džuli Meretu, Kristijan Baumgartner i Auguste Kronhajm. Moja omiljena umetnica je, inače, pored što volim Vorhola, Kejna, Liktenstajna, Kifera i Gerča – Mihaela Konrad.

Šta nas u muzeju ALBERTINA očekuje u 2024. godini? 

Za sada možemo potvrditi da će se 2024. u Albertini realizovati izložbe Roja Liktenstajna i Marka Šagala.

Izložba „Od Endija Vorhola do Demijena Hirsta. Revolucija grafike“  u bečkom muzeju ALBERTINA MODERN može pogledati do  15. avgusta 2023. godine.

Prikaz izložbi u muzeju ALBERTINA i integralnu varijantu intervjua sa kustoskinkom muzeja ALBERTINA čitajte na sledećem linku: https://polja.rs/wp-content/uploads/2023/07/Polja-540-cirilica-221-226.pdf