Piše: Brankica Matić//

Razvoj društva neminovno dovodi do izumiranja pojedinih zanimanja i zanata. Nekada su abadžije, bojadžije, kalpakdžije, opančari bili cenjene i veoma tražene zanatlije, a danas malo ko zna koji poslovi se kriju iza ovih naziva. Ipak, mnogi stari zanati mogli bi se prilagoditi modernom dobu, pa da budu i dobar izvor prihoda. Vođene tom idejom članice kruševačkog udruženja Etno Rasina već 18 godina, kroz socijalno preduzetništvo, afirmišu stare zanate i kulturnu baštinu.

Predsednica ovog udruženja Dušica Milenković govori o tome koliko se trude da sačuvaju narodno stvaralaštvo i da sve predmeta namenjene prodaji stvore na tradicionalan način, baš onako kako se to nekada radilo. Ističe da redovno organizuju i radionice za sve one koji bi želeli da savladaju tehnike starih zanata.

U tekstu koji sledi Dušica Milenković govori o starim zanatima, izradom proizvoda na tradicionalan način, socijalnom preduzetništvu, zainteresovanosti mladih za grnčarstvo, vez i pletenje i budućim planovima.

Kojim starima zanatima se bave članice Udruženja Etno Rasina?

Imamo tkanje, vez, zlatovez, pletenje, heklanje, dekupaž. To je stara tehnika koja je nastala u Kini, mada mnogi misle da je nova. Radimo slikanje na platnu i staklu. Prvo smo počeli sa proizvodnjom suvenira, jer nam je to tržište najviše tražilo.

Pored izrade proizvoda na tradicionalan način, čime se još bavi udruženje?

Već dugo sarađujemo sa različitim kulturnim ustanovama u gradu, ali i udruženjima koja okupljaju osobe sa invaliditetom. Pokazali su zainteresovanost za ono što radimo, pa smo počeli da organizujemo radionice, odnosno obuke šivenja i veza, ali i iz drugih oblasti. Verujem da smo im pomogli da savladaju tehnike starih zanata i shvate zašto je značajno njihovo očuvanje. Pored toga organizujemo i koncerte i druge događaje, jer svi naši proizvodi i radionice treba da budu vidljivi. Zato nam manifestacije pomažu da javnosti pokažemo šta radimo.

Poslujete kao socijalno preduzeće. Ko su kupci vaših proizvoda?

Kruševac je mali grad i ovde nažalost potražnja za našim proizvodima nije velika. Uglavnom se naši proizvodi mogu pronaći u Beogradu i Novom Sadu, tamo gde postoje suvenirnice koje kupuju ono što pravimo. U Kruševcu sarađujemo sa Turističkom organizacijom i Narodnim muzejom. Takođe, Projekat „Jaki mladi preduzetnici“ sprovodi Biznisnova – centar za proaktivno poslovanje u partnerstvu sa Udruženjem Remiks. Inicijativa je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Da li kroz socijalno preduzetništvo možete ostvariti ciljeve udruženja i ljude zainteresovati za stare zanate?

To je teško pitanje. U Kruševcu je formirana i Kancelarija za socijalno preduzetništvo, ali to je sve još u začetku. Mi pokušavamo na ovaj način da ljudima ukažemo koliko je važno očuvati tradiciju i narodnu baštinu. Pošto smo čarapani, nastojimo da čarapu uključimo u svaki segment grada Kruševca. Uglavnom na lokalnom nivou socijalno preduzetništvo može biti itekako dobar model delovanja i rada. Ipak, potrebna je velika podrška i institucija, ali i firmi kako bismo mogli da prodajemo svoje proizvode.

Da li su mladi zainteredovani da se bave starim zanatima, ali i da kroz vaš rad nauče šta je socijalno preduzetništvo?

Imamo devojku koja se bavi grnčarstvom i organizujemo radionice grnčarstva. To je ono za šta su mladi najviše zainteresovani. Pored toga, žele da nauče šivenje i krojenje. To im je prilika i da se kreativno izraze. Imali smo dosta radionica na kojima smo od starog pravili novo. Učestvovali su srednjoškolci, pa smo ih učili osnovama veza, šivenja, pletenja kako bi neku svoju staru odeću mogli da preprave i daju joj novi izgled. Ima mladih koji su zainteresovani, ali bi možda trebalo takve aktivnosti češće organizovati, a za to opet treba više sredstava.

Kakvi su budući planovi udruženja Etno Rasina?

Biću zadovoljna da radimo kao i do sada. Mi imamo mnogo planova, ali ipak nam uslovi i društvo diktiraju šta i kako možemo da radimo, da ostvarimo ili organizujemo. Naše žene uglavnom rade kod kuće, jer koristimo jednu malu prostoriju u kojoj nema mesta za razboj i druge mašine koje imamo, a trenutno su smeštene u Gerontološkom centru.