Piše: Dragan Vojvodić //

Filmska adaptacija romana „Stranci“ Taičija Jamade iz 1987. godine ― britansko-američka koprodukcija „Svi mi stranci” („All Of Us Strangers„) iz 2023. u režiji Endruja Hejga (Andrew Haigh), koji je za film napisao i scenario, prikazan je na FEST-u 2024 u Beogradu i Novom Sadu.

Jedne noći u Londonu, usamljeni scenarista Adam (Endrju Skot), sišavši zbog požarnog alarma iz prazne zgrade u kojoj živi, ugleda misterioznog komšiju Harija (Pol Meskal). Susret sa njim uznemiri kolotečinu u kojoj je Adam zaokupljen sećanjima na traumatičnu prošlost, roditelje koji su pre 30 godina poginuli u saobraćajnoj nesreći, predgrađe u kojem je odrastao.

Emotivno rastrzan, Adam se zatvara u svet snoviđenja u kojima posećuje mrtve roditeljima. Kao odrasla osoba, prvi put im priča ono što nije imao prilike da učini: o svojoj seksualnosti i emocijama, očekujući da ga prihvate. Sve što jedna LGBT+ osoba doživljava u stvarnosti ― odbacivanje od strane roditelja, maltretiranja vršnjaka u školi, nerazumevanje zajednice ― on ponovo proživljava i reinterpretira u vlastitoj fantaziji.

Iz radnje filma naslućuje se da Adam pretpostavlja da je izneverio očekivanja svojih roditelja (nema uspešnu karijeru, brak ili decu), da je njihov međusobni odnos bio pun prećutkivanja i unapred dodeljenih tradicionalnih uloga, ali i da oseća grižu savesti zbog njihove smrti što je trauma od koje se nije oporavio. Zbog svega toga on nije sposoban da sa nekim ostvari emotivnu vezu.

Adam živi u dehumanizovanom soliteru, koji na momente deluje (post)apokapitično. Piše scenario o svojim roditeljima i vodi život potpuno odvojen od ostatka sveta. Smeštajući ga u tu višespratnicu na periferiji Londona, režiser još više pojačava njegovu izolovanost od drugih. Otuđen i usamljen, Adam posmatra velegrad u daljini prepuštajući se melanholiji i usamljenosti.

Njegovo unutrašnje biće se uznemiri kada u njegov svet snoviđenja uđe isto tako usamljeni mladić Hari koji živi u istoj toj neuseljenoj zgradi i, uzaludno tragajući za pravom ljubavlju, utehu nalazi u alkoholu i narkoticima. Romantična veza izmađu njih dvojice razvija se u meri koja je Adamu potrebna da bi u svojoj fantaziji ostvario vlastito samootkrivanje i (samo)prihvatanje. Obostrana opijenost strašću i emocijama brzo tone u nevericu da je takav ishod u njihovim životima i moguć. Prepuštajući se noćnom životu, alkoholu i drogama, oni samo produbljuju svoje strahove i lične patnje koje ih neminovno udaljavaju.

Film je koncipiran tako da ne postoji jasna granica između snova i realnosti (nismo sigurni da li je reč o drami, fantaziji, filmu o duhovima), potencira se unutrašnji svet pojedinca, njegova potraga za samootkrivanjem, želja za prihvatanjem, emotivnim ostvarenjem, suočavanje sa strahovima i usamljenošću koji su multiplicrani jer je reč o LGBT+ osobi. Gledalac na kraju i nije siguran da li je i veza između dva aktera filma samo neostvarena Adamova želja, proživljena samo u njegovim snovima i fikciji.

Ipak, ovaj film nije samo priča o LBGT+ pojedincima, težini njihovog sukoba sa konstruktom sveta u kojem su oni često stranci iako je njihov život danas drugačiji nego što je bio 80-tih, o čemu oni koji ne poznaju to vreme saznaju iz Adamovog dijaloga sa mrtvom majkom. Uprkos tome što je LGBT+ tema važna i zauzima bitan segment ove priče, film govori o svakom ko je drugačiji, ko se oseća kao stranac. Takođe, film predstavlja i jedno nostalgično putovanje u prošlost koja je obojena i ozvučena muzikom i dizajnom 80-tih godina XX veka. O tome svedoči izgled Adamovog stana (retro lampe na noćnom stočiću, izgled kuće njegovih roditelja i dr), pažljivo odabran saundtrek filma.

Saundtrek filma kreira melanholični i emotivni diskurs. Muzika legendi brit popa, grupa: Frenkie Goes To Hollywood, Pet Shop Boys, Blur, Fine Young Canibals, Alison Moyet, The Housemartins, kao i evergrin izvođača kao što su Colman Brothers, The Ink Spots, Joe Smooth, Patsy Cline navodi gledaoce (posebno one generacijski povezane sa 80-tim) da razmišljaju o vlastitoj prošlosti. Scene u kojima Adam (kao odrastao čovek) sa roditeljima (u godinama u kojima ih pamti dok su bili živi) ponovo kiti božićnju jelku dok njegova majka pevuši Always on My Mind Pet Shop Boys-a ili kada se, napokon otvoren za strasnu i emotivnu vezu sa Herijem, pod uticajem alkohola i opijata u LGBT+ klubu omamljeno njiše uz mračne tonove Death of a Party grupe Blur, momenti su povišenih emocija koje je moguće kreirati samo pomoću elemenata nostalgičnog povratka u prošlost. Zbog toga je ovde muzika ne samo zvučni dodatak, nego veoma bitan nosilac radnje.

Najupečatljivije scene obojene su sint pop zvukom najdominantnijeg dvojca brit popa Pet Shop Boys-a i takođe zavodljivim pop melodijama grupe Frenkie Goes to Hollywood, tabuiziranih na BBC-u zbog seksualno provokativnih tekstova. Ali, upravo zahvaljujući i Holiju Džonsonu i Polu Raderfordu, koji su LGBT seksualnost učinili temom svoje muzike i nastupa, LGBT+ kultura postala je vidljivija u britanskoj mejnstrim kulturi 1980-ih.

Kao kontrapost plesnom i emotivno zanosnom zvuku ova dva pop benda Blur, najpoznatiji brit pop bend druge generacije, mračnom pesmom Death of a Party, mešavinom madchester-a i shoegaze-a, oslikava srž seksualnog i emotivnog odnosa aktera filma.

Narativno složena filmska priča ostvarena je u fenomenalnim izvedbama etabliranih glumaca mlađe generacije: Mola Meskala, Endruja Skota, Džejmija Bela i Kler Foj a film je toliko nabijen emocijama da je prosto nemoguće ne razmišljati o vlastitom životu, odnosu prema roditeljima, (ne)ostvarenim  ljubavima, suštini sveta u kojem živimo. U svojoj srži, film duboko prodire u stanje ljudske psihe, dočaravajući svu složenost međuljudskih odnosa, borbu sa ličnim demonima i univerzalnu čežnju za povezanošću i razumevanjem.

Premijerno prikazan na 50. Telluride Film Festivalu, a kasnije i na festivalima u SAD-u i Velikoj Britaniji, film „Svi mi stranci” dobitnik je Britanske nezavisne filmske nagrade (The British Independent Film Awards, BIFA) za najbolji britanski nezavisni film, režiju, scenario, sporednu ulogu, fotografiju i montažu, osvojio je šest nominacija za BAFTA nagrade, kao i mesto među deset najboljih nezavisnih filmova 2023. godine.