Piše: Nataša Krstić //

Generacije rođene pre 80-tih pamte običaj da se u Trst ide u šoping. Ali ono što u poseti Trstu svako može da sagleda je da je šoping samo usputna atrakcija u odnosu na sve ostale sadržaje koje ovaj grad svojom bogatom i interesantnom istorijom nudi. Istorija Srba u Trstu doseže u daleku prošlost, o čemu svedoči i srpska crkva, a mnogim posetiocima je zanimljivo da vide ulicu i kuću u kojoj je živeo naš čuveni nobelovac Ivo Andrić. A ako ste u Trstu, možete vozom krenuti za Veneciju i stići u nju za dva sata.

Što se kupovine tiče, možete pronaći butike za svačiji ukus – od klasike do najmodernijeg dizajna, tako da možete kombinovati odvojeno kupljene odevne predmete. Osim luksuznih i veoma skupih, postoje i kvalitetne radnje sa interesantnim dizajnom i robom po povoljnim cenama. Najbolji modni savet bi bio: pronađite odeću koja vam odgovara da stvorite sopstvene maštovite kombinacije u kojima se dobro osećate. Ako niste sigurni u sopstvene procene – italijanski Vog možete kupiti na svakom kiosku.

Ako imate vremena da prostudirate grad i znamenitosti Trsta i Venecije, nemojte propustiti to neizmerno lepo i bogato iskustvo. U  Trstu je to pre svega dvorac Miramare. Dnevni obilazak grada možete završiti posmatranjem  predivnog zalaska sunca iz kafea na glavnom trgu Piazza Unita u Trstu ili San Marco u Veneciji.  Caffe degli Specchi je luksuzan kafe na Piazza Unita iz kog možete posmatrati gigantske brodove usidrene u luku i bogatstvo boja na večernjem nebu.

Zanimljive postavke izložbi u Trstu se mogu videti u jednom od Magacina na Ponte Vekiju. Trenutna postavka svedoči o uticaju afričke umetnosti na evropske likovne umetnike. Ako više volite da ostanete u samom centru, nemojte propustiti da obiđete Muzej Revoltela čija stalna postavka prikazuje italijansku umetnost kroz vekove i epohe, a odvojeni prostor postoji za privremene postavke, gde se u poslednjem ciklusu mogao videti opus Huana Miroa. U izložbenom prostoru Mostra, kod obale i mola, mogao se ove sezone videti opus fotografa Dejvida Lašapela, izuzetno interesantan po svom konceptu i estetici. Kada se umorite, najlepši odmor pruža ručak u jednom od brojnih restorana na kanalu ili u ulici Venti Setembre punoj drvoreda, poslastičarnica, restorana i kafea.

Kao i Trst, Venecija ima svoju istoriju upisanu u svaku palatu i muzej. Najatraktivnije svedočanstvo istorije i prošlosti Venecije su kanali. Kada izađete sa železničke stanice, možete gradskim prevozom brodom ili peške krenuti u istraživanje grada kroz uske uličice. Za ljubitelje i profesionalce u umetnosti, Muzej Leonarda da Vinčija (Da Vinči je radio u Veneciji na sistemu zaštite barikadama od napada), koji čuva rekonstrukciju skica i izuma, obavezna je destinacija.

Muzej Pegi Gugenhajm

Ako morate suziti izbor muzeja koje želite posetiti, postoji jedan muzej u Veneciji koji zaljubljenici u umetnost zaista ne smeju propustiti. To je Muzej zbirka Pegi Gugenhajm (Peggy Guggenheim Collection), nećake čuvenog vlasnika zbirke i muzeja Solomon Gugenhajm u Njujorku.

Ako su vas Revoltela, Mostra i Magacin na Ponte Vekiju inspirisali da razmišljate o savremenoj umetnosti, zbirka Pegi Gugenhajm će upotpuniti sve vaše želje, potrebe, vizije i razmišljanja. Interesantna palata prepuna je značajnih umetničkih dela. Pod je pravljen od luksuznog kamena, vrata su poput metalne mreže u kojoj se nalaze grudve raznobojnog murana stakla, a u dvorištu su sahranjeni pekinezeri, ljubimci ove bogate naslednice, koja je bila udata za slikara Maksa Ernsta.

Pegi Gugenhajm je podržavala i promovisala brojne umetnike među kojima su: Džekson Polok, Pablo Pikaso, Žan Arp, Konstantin Brankuši, Iv Tangi, Aleksander Kolder, Žan Mecinže, Žak Lipšic, Aleksander Arhipenko, Đakomo Bala, Robert Delone, František Kupka, Vasilij Kandinski i mnogi drugi.

Na strani palate koja gleda na kanal nalazi se skulptura „Anđeo grada” Marina Marinija iz 1948. godine. Skulptura na sredini stepeništa koje izlazi na Veliki kanal, podseća na Etrurske skulpture. I u vrtu same palate Venier dei Leoni nalaze se skulpture iz zbirke Pegi Gugenhajm.

Pre nego što je svoju zbirku preselila u Veneciju, Pegi ju je formirala polako sakupljajući dela, najpre u londonskoj galeriji po imenu Guggenheim jeune gallery, a zatim u čuvenoj avangardnoj galeriji u Njujorku koju je nazvala „Umetnost ovog veka”.

Godine 1948. je izložila svoju zbirku na Venecijanskom bijenalu. U zbirci su bila zastupljena dela kubizma, nadrealizma, dade, De Stijla, apstraktnog ekspresionizma.

U to vreme, apstraktni ekspresionizam bio je novi stil rođen u Americi koji je Pegi predstavila evropskoj publici. U tome je imala pomoć umetnika i profesionalaca među kojima su najčuveniji bili Marsel Dišan i Herbert Rid. Zahvaljujući njihovim savetima i podučavanju, Pegi Gugenhajm je oformila najznačajnije svedočanstvo o razvoju umetnosti u prvoj polovini XX veka.

U knjizi „Pegi Gugenhajm-sablazan savremene umetnosti”, Fransis Proz opisuje njen život, ciljeve, doprinos, kao i način na koji je zbirku spasila od nacista. U muzeju možete kupiti stručnu knjigu-katalog sa biografijama i likovnom analizom umetničkih poetika stvaralaca i svakog dela posebno.

U trenutku kada je otvorila galeriju u Njujorku, Pegi je znala da prikazuje do tada nepoznatu i još uvek nigde viđenu umetnost. Njena zbirka je utrla put tada sasvim novim težnjama u likovnoj umetnosti i otvorila vrata nove, drugačije percepcije realnosti i likovnog jezika i estetike kao sredstva dočaravanja realnosti.

Novina koju je u galeriji u Njujorku Pegi Gugenhajm uvela u izlagačku praksu bila je da publika više nije pasivni posmatrač. To je princip koji je danas široko zastupljen i popularan u izlaganju likovne umetnosti, u teatru ili modnoj industriji, koja sarađuje sa likovnim umetnicima i gradi forndacije koje postaju mesta edukacije, odmora i zabave.

Od 1951. Zbirka Pegi Gugenhajm se nalazi u venecijanskoj Palati Venijer dei Leoni. Ona sadrži više stilskih celina. Neki od umetnika u zbirci bili su aktivni članovi čuvene pariske grupe Realites Nouvelles. Robert Delone je pomagao organizaciji izložbe, Pevzner se pojavljuje na prvoj izložbi grupe 1947, František Kupka izlaže na ovom projektu koji postoji i danas i veoma je značajan za razvoj likovne umetnosti. Zbirka Pegi Gugenhajm obiluje tada potpuno novim tumačenjima svesti, podsvesti, realnosti, urbanog okruženja i forme. Drugi deo zbirke čine upečatljive narativne kompozicije među kojima su originalni eksperimenti Maksa Ernsta koji se inspiriše tradicijom stvarajući nadrealističke i barokne vizije.

Fransis Proz navodi da je Pegi Gugenhajm u svojoj autobiografiji ostavila jedan od najlepših opisa Venecije u književnosti. Tako je opisala i čuveni zalazak sunca: „Kako sati odmiču svetlost postaje sve više i više ljubičasta, dok ne obavije grad jednom dijamantskom izmaglicom. Ukoliko nešto može da se takmiči sa Venecijom u lepoti, to mora biti odblesak sunca u sumrak u velikom kanalu.“

Zalazak sunca je najlepši doživljaj, i jedan od retkih besplatnih, koji uz pogled na sve te znamenitosti možete dobiti u Trstu i Veneciji. Naslage istorije, legendi i priča osećaju se na svakom koraku, lebde oko nas kao neka druga, sakrivena istina i realnost, spajaju prošlost, sadašnjost i budućnost, blistaju u lepoti svake palate i crkve. A odmah pored su ulice pune turista, galerije, butici, hoteli, restorani.

Trst i Venecija upisuju se u naše emocije i pamćenje pokazujući da prošlost ne mora da nas boli, da je lepa i dragocena, da možemo da nosimo njene naslage kao sopstvenu, ličnu kulturu.