Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Imagološki portret Finske je, u velikoj meri, mitologema. Predrasude (kao i filmovi Akija Kaurismekija) govore da  Finci najčešće ćute, da su asocijalni i da kolektivno boluju od depresije. Stereotipi opisuju Fince kao stidljivu, introvertnu i geografski izolovanu naciju sklonu melanholiji. A da li je to, stvarno, tako?

Da li je Finska i dalje homogeno društvo

Iako je Finska dugo važila za homogeno društvo, poslednjih decenija imigranti utiču na to da se modifikuje kulturni pejzaž zemlje. Ipak, finski kulturološki model, zasnovan na snažnom nacionalnom identitetu, obrazovanju i socijalnoj jednakosti, još uvek u manjoj meri uključuje kulturu imigranata –ona nije dominantni kulturni narativ, na margini je, ali i u procesu postepenog prihvatanja.

Stereotipi o Fincima

Ne razumem, Srbine. Kako možeš osim svoje zemlje, voleti i drugu? Te tako daleke, puste, ledene predele?… Tešim se lepotom polarnih predela… da nije sve na svetu, besmisleno.

Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca

Nemački dramatičar Bertold Breht tvrdio je da Finci ćute na dva jezika, na finskom i na švedskom. Kao pripadnici tzv. reaktivnih kultura, poput Japana, Kine, Tajvana i Koreje, i Finci su najčešće introvertni, a željeni modusi komunikacije su monolog, pauze i introspekcija.

Finci poštuju svoju zemlju, prirodu, naciju i jezik. Ponosni su na Jana Sibelijusa, Miku Valtarija, Alvara Alta, Silanpea, Akija Kaurismakija, Mumina Tuve Janson i Lenrotovu Kalevalu.

Starosedeoci zemlje Kalevale i saunâ i dalje žive u skladu sa tradicijom – neguju kult porodice, često borave u sauni, rado letuju na obodima šuma, na obalama mora ili  jezera, u brvnarama koje su još njihovi preci sagradili.

Iako ih mnogi doživljavaju pesimističnim, oni su pre svega realistični jer ne obećavaju ono što ne mogu ispuniti. Ali, uprkos tome što racionalno i praktično promišljaju svoj život i svakodnevicu, ne bi trebalo zaboraviti da je upravo ova zemlja postojbina Deda Mraza.

Obrazovanje kao prioritet

Finski obrazovno-vaspitni sistem jedan je od najfunkcionalnijih i najuspešnijih u svetu, ne zasniva se na takmičenju (u nižim razredima nema ocenjivanja), a najveća pažnja poklanja se kreativnosti i razvoju individualnih znanja i veština, kao i moralnom aspektu podučavanja.

U finskom društvu učitelji i nastavnici poštovani su i ugledni građani (recimo, Marti Ahtisari, dobitnik Nobelove nagrade za mir najpre je bio učitelj), a budući da im roditelji mnogo čitaju, deca imaju visok nivo čitalačke i funkcioanalne pismenosti.

Statistike govore da Finci odlaze u biblioteke češće nego drugi Evropljani. U zemlji postoji više od 1.000 biblioteka, koje predstavljaju veoma značajan deo finske kulture.

U ovoj zemlji postoje i biblioteke na točkovima, mobilni autobusi-biblioteke, sa kvalitetnim izborom literature, filmova i muzike, koji se jednom nedeljno pojavljuju u najzabačenijim krajevima zemlje. Uz to, bolesni i nepokretni ljudi knjige mogu iznajmiti putem pošte, a postoje i bibliotekari koji knjige raznose po kućama.

Jedna od najmodernijih biblioteka na svetu svakako je i gradska biblioteka Oodi, smeštena pored helsinškog muzeja moderne umetnosti Kiasma.

Finska književnost i srpsko-finske veze

Nedavna istraživanja ukazuju na to da Finska godišnje objavi između 13.000 i 14.000 knjiga, od čega je više od 4.500 novih naslova (na finskom, ali i švedskom i samijskom jeziku). Uprkos finskom jeziku koji se retko govori izvan granica zemlje, finska književnost je uspela da postane vidljiva (posebno krimići smešteni u  pejzaž severa) zahvaljujući sistemskoj podršci države i institucije FILI, koja godinama finansira prevode, promocije i mreže prevodilaca.

Prevođenja finskih i norveških autora u Srbiji uglavnom je inicijativa određenih izdavača ili specijalizovanih serija (pr. roman Pseći park Sofi Oksanen u izdanju „Geopoetike“). Očito je da se finski autori ređe prevode nego, recimo, norveški,  ali literarne srpsko-finske datiraju još iz 19. veka. Čuveni ep Kalevala preveden je na srpskohrvatski jezik, a Johan Ludvig Runenberg (1804–1877), u prvoj polovini XIX veka, preveo je na finski 60 srpskih narodnih pesama iz zbirki Vuka  Karadžića.

Na srpskohrvatskom jeziku objavljeno je i nekoliko značajnih antologija savremene finske poezije, u kojima pesnici pevaju o domovini, šumama, jezerima, melanholiji i usamljenosti, ljubavi, životu, prolaznosti i smrti, a poznavaoci književnosti svakako znaju za Aleksisa Kivija, Miku Valtarija, Pava Havika, Pentija Sarikoskija, Danijela Kaca, Lenu Kron, Sofi Oksanen, Boa Karpelana i dr.

Zanimljiv je i podatak da je strip o Muminu bio veoma čitan u nekadašnjoj Jugoslaviji, budući da je 1968–1961. godine izlazio u Ilustrovanoj politici. Decenijama posle toga nije ga bilo u našoj zemlji, dok 2001. godine, srpski izdavači, uz pomoć Finskog književnog informativnog centra, nisu objavili pet albuma najpopularnijeg finskog stripa, a našoj čitalačkog publici bio je poznat i nobelovac Frans Emil Silanpe.

Borislav Mihajlović Mihiz u drugom delu Autobiografije o drugima opisuje kako se potonji srpski nobelovac, Ivo Andrić, kod Isidore Sekulić raspitivao za Silanpeovo delo:

Kada je Silanpe dobio Nobela, bio je kod nas nepoznato ime i još ništa od njega nije bilo prevedeno. Andrić reši da se raspita kod gospođe Isidore (Sekulić), koja će, ako iko zna, nešto znati o njemu.

– Jeste li možda čitali Silanpea?

– Razume se – dusnu se sveznajuća.

– Imate li da mi pozajmite nešto od njega da pročitam?

– Imam, kaže gospođa Sekulićeva, gospoža Stremnicka.

Ustade, brkne po polici, i sa zagonetnim osmehom na licu, pruži mu knjigu. Preokreće, obrće Andrić Silanpeovu knjigu i vidi da je objavljena u Helsinkiju.

– Zar vi čitate na finskom?– čudi se Andrić.

– A zašto ne bih čitala na finskom ? – nesta osmeha i ljutnu se Srpkinja koja je mogla da čita na svim jezicima Skandinavaca.

Bez buke i praznih reči

Stanovnici ove nordijske zemlje ne razumeju bučne i dramatično-esktrovertne ljude, ne trude se da sagovornika impresioniraju na prvi pogled ili to ne čine na način na koji smo mi navikli. Finci nisu naučeni da daju komplimente niti ih njima možete zavarati, govore ono što zaista i misle, pa i od vas očekuju direktni odgovor. Izbegavaju formalne razgovore i kurtoazna pitanja, ne upadaju jedni drugima u reč i poštuju svakog sagovornika.

Šta je to sisu?

Fince odlikuje specifičan kompleks karakterno-psiholoških osobina, kolektivno nesvesno ove nacije poznato kao – sisu. Zapravo: inat, mentalna snaga, izdržljivost, tvrdoglavost, poštenje, lični integritet, nezavisnost, skrivanje osećanja, sposobnost da se funkcioniše u samoći, sumnja u verbalizam ili u dopadljivost na prvi pogled.

Da li je Fince lako upoznati?

Kažu da Finci nikada nisu dovoljno sigurni koliko je svet upoznat sa njihovim uspesima i dostignućima, pa sa zadovoljstvom čitaju ono što su drugi o njima napisali. Zbog toga će vas obavezno upitati da li vam se dopada njihova zemlja a vaše poznavanje finskih sportista ili umetnika izmamiće njihov osmeh.

Sa Fincima se možda nije lako sprijateljiti, ali, kada vas prihvate, njihovo prijateljstvo traje do kraja žvota.

Finska je zemlja kontrasta, zemlja između istoka i zapada, Rusije i Švedske, nokie i škrte komunikacije. U ovoj zemlji zimi možete doživeti minus 30 stepeni Celzijusovih, ali i plus trideset tokom leta, kada na krajnjem severu sunce ne zalazi 73 dana, kao što za vreme zime ono 51 dan ostaje ispod horizonta.

I pored toga što i u ovoj nordijskoj zemlji postoji veliki broj melanholičnih ljudi, ili onih koji utehu traže u alkoholu, čini se da Finci više od mnogih korespondiraju sa svojim unutrašnjim ja. Iako iznad svega poštuju privatnost, pred prijateljima i porodicom skinuće se nagi u sauni.

Bez obzira na visok standard, Finci racionalno troše svoj novac i mnogo im je bitnija funkcionalnost nego potreba da druge zadive spoljašnjošću. Zbog toga ćete u finskim domovima uz obaveznu policu sa knjigama i veoma popularne ejpl kompjutere zateći sekendhend nameštaj. I naravno, obavezno neki predmet domaćeg dizajna – brendova kao što su arabia, iitalla i marimekko ili Savoy vazu i tronožac Stool 60 Alvara Alta.

I zato, umesto pitanja: Zašto bi neko u Finskoj, trebalo bi postaviti pitanje: Zašto ne bismo živeli u Finskoj? Ravnopravnost pred zakonom, odsustvo korupcije, vera u obrazovanje i kulturu, poštovanje pojedinca i njegove privatnosti i visok standard isuviše su značajne privilegije da bi nekog, mučila bukvalna i metaforična finska hladnoća.