Priredio Art Box portal//

U četvrtak, 20. jula na Letnjoj pozornici Palić, nagrada „Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić u kategoriji inostranih stvaralaca uručena je reditelju Andreasu Drezenu, regionalna nagrada „Aleksandar Lifka” glumcu Nikoli Ristanovskom, dok je festivalska nagrada „Underground Spirit” uručena multimedijalnoj umetnici Mariji Kanjas.

„Ovo je jedan od najdivnijih festivala na svetu. Veoma je opušten i nije baš tipičan. Ne morate ništa da ‘prodate’, već ste jednostavno na mestu gde upoznajete ljude, publiku, druge filmske stvaraoce, gde gledate filmove u predivnom okruženju. Sinoć je na projekciji filma Kena Louča bilo krcato, i predivan je osećaj kada se toliko ljudi iz različitih zemalja istovremeno smeje i plače – to je najveći dar filma”, rekao je o svom doživljaju festivala dan ranije na konferenciji za štampu reditelj Andreas Drezen.

„Ponosan sam na ovu nagradu. Pre svega, imam osećaj da se na Paliću nalazim s jednom grupom ljudi koji su neverovatni, koji gaje neverovatno lepu energiju. Bio sam ovde pre 5-6 godina i imam utisak da je ovo mesto puno entuzijasta i ljudi koji zaista vole ono što rade. Reč regionalno u nagradi se poklapa s mojim osećanjima i razumevanjem ne samo u pristupu radu u mojoj profesiji, nego i malo šire od toga. Jako sam zahvalan i jako mi ovo znači”, dodao je glumac Nikola Ristanovski dok je Marija Kanjas, dobitnica nagrade „Underground spirit”, izjavila je da oseća veliku zahvalnost zbog nagrade i zbog toga što je na Paliću. Povodom velike posećenosti projekcijama njenih filmova na festivalu, primetila je: „Strahovala smo zbog toga što su moji filmovi prikazivani u isto vreme kada i glavni festivalski program, ali sam jako zadovoljna i osećam kao uspeh to što je sala bila ispunjena, i to mladim ljudima. Oni su iskazali interesovanje za moj rad koji doživljavam kao bioskop budućnosti. Treba pružiti mogućnost da ovakvi filmovi dospeju do što većeg broja ljudi. Važno je da budemo agitatori ovakve umetnosti i slobodnog mišljenja, koje zastupam u svojim delima.”

Andreas Drezen, ovogodišnji laureat nagrade „Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, rođen je 1963. u Istočnoj Nemačkoj. Potiče iz pozorišne porodice i prve amaterske filmove je snimao još 1979. Od 1986. do 1991. studirao je režiju na Akademiji za film i televiziju Konrad Volf u Potsdam-Babelsbergu. Od 1992. godine radi kao slobodni autor i reditelj. Njegov debitantski film „Tiha zemlja” (1992), tragikomedija o događajima u Istočnoj Nemačkoj u vreme raspada Sovjetskog Saveza, doneo mu je i Hesen filmsku nagradu kao i Nagradu nemačke kritike. Usledio je niz njegovih nagrađivanih filmova, od kojih je poslednji „Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” (2022) premijerno prikazan u takmičarskom programu Berlinala kao i u Glavnom takmičarskom programu FEF Palić. Član je Akademije umetnosti, Akademije filmskih umetnosti i nauka, Evropske filmske akademije i član osnivač Nemačke filmske akademije.

Nikola Ristanovski rođen je 1969. u Ostravi (Čehoslovačka). Od 1978. živi u Severnoj Makedoniji. Godine 1993. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u skoplju u klasi profesora Vladimira Milčina. Igrao je na većini bitnih scena u regionu i ostvario mnoge zapažene uloge. Od 1993. prvak je Makedonskog narodnog teatra a trenutno je prvak i Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je u više od pedeset filmova i serija u regionu i ostvario mnoštvo zapaženih uloga kao što su Hadži Zamfir („Zona Zamfirova”), Viktor Kolar („Jedini izlaz”), Dr Viktor („Na terapiji”), Trendafilov („Oslobođenje Skoplja”) i druge. Ristanovski je najnagrađivaniji makedonski glumac, sa velikim brojem nagrada dobijenih i za predstave proizvedene van zemlje, među kojima su Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, (Ahmed Nurudin u predstavi „Derviš i smrt”, 2009.), Glumac godine u Makedoniji (2006), Zlatni lovorov venac („Don Žuan”, MESS Sarajevo, 2006), i druge.

Dela Marije Kanjas su puna ironije, sa dominantnim kritičkim i kontradiktornim smislom u  instalacijama i video radovima koji istražuju granice između fikcije i stvarnosti. U svom delu bavi se snimanjem i prikupljanjem audiovizuelnog materijala kojim se iznose kritički diskursi koji se odnose na kolektivne imaginacije o tradicijama, stereotipima ili rodovima, koristeći se klasičnim i eksperimentalnim filmom, found footage tehnikom i brojnim resursima koji karakterišu njen transgresivni, eklektični i ironični pristup. Dolazak Marije Kanjas na FEF Palić podržan je kroz program mobilnosti umetnika u okviru PICE fonda organizacije Acción Cultural Española (AC/E).

Sedmog, poslednjeg festivalskog dana, u petak 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u 21h biće dodeljene festivalska priznanja najboljim evropskim ostvarenjima, nakon čega će u Glavnom takmičarskom programu van konkurencije biti prikazan film „Zaštita pre svega” Pavla Vučkovića.

Film „Zaštita pre svega” je priča o dva mlada para iz Beograda, koji pokušavaju da započnu vezu u vreme korone. U želji da stupe u intimne odnose sprečava ih to što nemaju odgovarajuću “zaštitu”, što ih i motiviše da krenu u potragu. Tokom večeri oni susreću sijaset izopačenih likova, koji stoje na putu njihovoj sreći.

U selekciji „Paralele i sudari” van konkurencije, u Bioskopu Abazija na Paliću na repertoaru će od 17 časova biti film “Penal i seksualni život Ane Đ” rediteljke Milice Stojanov.

Radnja filma smeštena je u 2020. godinu kada je  buknula pandemija korona-virusa. Pozorišta su prekinula rad. Probe predstava su obustavljene. Čemer, praznina. zlokobna tišina. Ipak rediteljka Ana, dobija ponudu da dramatizuje i režira Golmanov strah od penala, remek delo Petera Handkea. To je veliki izazov i šansa da se pokrene posustala karijera. Problem je što joj kreativni proces emotivno inhibira i blokira seksualnost, ali uz nagovor najbolje prijateljice Sanje, Ana se ipak upušta u kreativni proces.

U programu Specijalne projekcije, u Bioskopu Abazija od 19 časova biće prikazan film „Koma” Petra Jakonića. Devedesete godine 20. veka su najturbulentniji period posle 2. svetskog rata na ovim prostorima i proizvele su mnogo dramatičnih situacija. Gradovi su rušeni, krv je tekla, ljudi su ginuli. Koma je intimna priča o jednoj porodici u tom periodu.

U selekciji „Severna Makedonija u fokusu”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 17 časova biti prikazan „Sestre” Dine Dume. Tinejdžerke Maja i Jana su nerazdvojne i sve rade zajedno. Svojeglava Jana obično vodi, a Maja je sledi. Jedne noći na zabavi uhvatili su Elenu, najpopularniju devojku u školi, kako se seksa na video snimku sa Majinom dugotrajnom simpatijom. Jana ubeđuje Maju da objavi video i kada postane viralan, Elenin život biva uništen.

Nakon ove projekcije, u istom prostoru će u 19 časova biti prikazan film „Budi mi tata!” Gabora Rohonjija – priča o ponovnom susretu oca i njegovog deteta, a sada tinejdžera, i pokušaju da se izgradi međusobno poverenje kroz pričanje priča pred spavanje.

U selekciji „Eco Dox” u Art Bioskopu „Lifka” u Subotici od 17 časova na programu je film „Neustrašiva Afrin: Vreme poplava” Angelosa Ralisa. Nabujala Bramaputra ponovo preti da proguta sve na svom putu. Na blatnjavoj adi koja nestaje, dvanaestogodišnja Afrin sprema se da napusti jedini svet koji je ikada poznavala.

U Art Bioskopu „Lifka”, u selekciji „Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazano ostvarenje „Zimska priča” Karla Olsona. Snimajući savremenu Švedsku u njenoj raznolikosti, ali i kontradiktornostima, Zimska priča, izrasla iz istoimene pesme švedskog muzičara i umetnika Teda Stroma, sadrži 24 pedantno uokvirene scene društvenih slojeva zemlje stvarajući gorko-slatku, detaljima bogatu panoramu melanholične duše ove zemlje.

U selekciji „EFA Shorts”, u Bioskopua Abazija u 14 časova, na programu su ostvarenja „Potemkinist” (Radu Jude), „Crveni kofer” (Cyrus Neshvad), „Sekundenarbeiten” (Christiana Perschon), „Dečak daždevnjak” (Théo Degen), i „Tatine patike” (Olha Zhurba).