Piše: Velibor Živkov //

Predstava Novosadskog pozorišta Zašto magarci stoje na promaji, po tekstovima Danila Harmsa u režiji Kokana Mladenovića, pod velom apsurda govori ono što se u današnje vreme retko sme reći glasno. Od premijere, koja je odigrana 21. decembra 2025. na sceni Novosadskog pozorišta/ Újvidéki Színház, ovaj komad ima posebno mesto na repertoaru jedne od najznačajnijih scena u regionu.

Harms kao ogledalo

Danil Harms je pisao u Sovjetskom Savezu u vreme staljinističke diktature — u periodu kada su pisci nestajali, kada su reditelji ućutkivani, kada je umetnost morala biti ili lojalna ili apsurdna da bi preživela. Harms je izabrao apsurd. I u tom apsurdu sačuvao je više istine nego što je ijedna oda partijskom vođi ikada mogla da sadrži.

Kokan Mladenović, jedan od najhrabrijih i najkonzistentnijih glasova savremenog srpskog i regionalnog teatra, uzeo je Harmsove tekstove kao polazišnu tačku i od njih stvorio predstavu koja funkcioniše na dva nivoa istovremeno, kao komičan, kabaretski spektakl i kao potresna meditacija o granicama slobode.

Ansambl koji nosi teret sa lakoćom

Na sceni je trinaestoro izvođača — Livia Banka, Agota Ferenc, Daniel Gomboš, Lila Greguš, Daniel Husta, Gabrijela Crnković, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo, Zoltan Širmer, Bence Salai i Andrea Verebeš — i svaki od njih nosi deo tog Harmsovog sveta: neskladan, začudan, u kome se likovi pojavljuju i nestaju, dolaze glasnici i nešto se irreverzibilno menja.

Scenografiju je potpisala Marija Kalabić, kostimografiju Aleksandra Pecić Mladenović, a muziku komponovala Irena Popović Dragović. Koreografija Andree Kulešević i dramaturgija Kornelije Goli čine da predstava funkcioniše kao dobro uigran mehanizam, tačan u ritmu, a otvoren u značenjima.

Promaja kao metafora

Zašto magarci stoje na promaji? Pitanje je to koje nema odgovor ili ima previše odgovora. Možda su tu zato što nemaju kud. Možda zato što se naviknu. Možda zato što niko ne pita zašto.

Pozornica nije mesto za odgovore, već za prava pitanja. I u ovoj predstavi, kroz Harmsovu poetiku besmisla koji ima smisao, publika se suočava sa prizorima koji su komični koliko i zastrašujući, onako kako je to i sam Harms živeo i pisao, sve do trenutka kada je iskoračio iz apsurda i ukoračio pravo u zatvor, pa u smrt.

Zašto ovo gledati

Jer je retkost da pozorišna predstava istovremeno zabavi i uznemiri. Jer Novosadsko pozorište nudi ansambl i produkciju na evropskom nivou. Jer rad Kokana Mladenovića uvek zahteva i nagrađuje pažnju. I jer postoje pitanja koja, ako ih ne postavi pozornica, ostaju nepostavljana.

Predstava se igra na mađarskom jeziku sa titlovima na srpskom.

Karte i termine možete pronaći na ujvideki.com.