Art Box portal //

Kada razmišljamo o stereotipima o Britancima i Britankama, ne možemo a da se ne setimo popularnog serijala duhovitih knjiga Roba Templea (Robert Temple) Veoma britanski problemi (Very British Problems) koji je nastao iz istoimenog naloga na društvenim mrežama na kojem je autor počeo da beleži svakodnevne frustracije u vezi sa britanskom svakodnevicom. Knjige, nažalost, nisu prevedene na srpski jezik, ali su dostupne u originalu, na engleskom a ovaj tekst nije prikaz tih knjiga već pre povod da se zapitamo šta uopšte znači „very British“ i zašto se određeni obrasci ponašanja ponavljaju kao kulturni stereotip.

Naime, sudeći po knjigama poput Very British Problems, a i svakodnevica to ,,potvrđuje, postoji nekoliko ključnih tačaka britanske kolektivne anksioznosti, a njihovo prepoznavanje funkcioniše kao neformalni vodič za ,,preživljavanje“ u kulturi u kojoj je, navodno, najveći društveni prekršaj – napraviti scenu.

Stereotipi kažu da Britance odlikuje gotovo ritualna učtivost, navika da se svaka kriza – od raskida do prirodne katastrofe – nekako ublaži šoljom čaja, kao i razgovorom o vremenu koji je univerzalno prihvaćena zamena za stvarnu komunikaciju u kojoj se konflikti zaobilaze, ublažavaju i odlažu.

Iako sintagma very British sugeriše strogo lokalni kontekst, ponašanja koja iz nje proizilaze zapravo su prilično univerzalna. Prepoznaće ih onaj ko je makar malo introvertan, ,,previše“ pristojan ili sklon tome da konstantno analizira sopstveno ponašanje u društvu jer mapira svakodnevne nespretnosti, nepisana pravila i blagu anksioznost: čekanje u redu, izbegavanje kontakta očima, ili izvinjavanje svakome ko vam stoji na putu.

Kažu da će se Britanac izviniti ako se vi sudarite s njim. Izviniće se i konobaru dok objašnjava da je porudžbina pogrešna. ,,U toj kolektivnoj težnji da se ništa ne poremeti postoji nešto gotovo dirljivo – čak i kada svi učesnici znaju da je sve već pomalo poremećeno“. Zato se rečenica „It’s fine“ najčešće ne čita kao potvrda, već kao društveno prihvaćen oblik nelagode.

Navodno u londonskom metrou ljudi funkcionišu po nepisanom pravilu da je kontakt očima sa nepoznatima skoro pa narušavanje javnog reda. Tišina nije izuzetak nego norma. Čak i odlazak u goste ima svoju preciznu, gotovo ritualnu koreografiju.

Ipak, iza ovih prepoznatljivih obrazaca krije se složenija slika savremene Britanije. Ona odavno više nije vezana samo za čaj u pet i ,,po pravilima odgojene džentlmene“, već za višeslojno, multikulturalno društvo koje se stalno preoblikuje. Jedan od njegovih najpoznatijih simbola tako je i Chicken Tikka Masala – jelo indijskog porekla koje je postalo gotovo nacionalni klasik.

Savremeni britanski identitet danas oblikuju različite zajednice – potomci porodica iz Indije, Pakistana, Jamajke, Poljske ili Nigerije, kao i oni čije porodice vekovima žive na Ostrvu. A ono što ih, uprkos razlikama, često povezuje jeste ista ta diskretna društvena neuroza: stajanje u redovima, obzirnost prema drugima i refleksno izgovoreno „sorry“ kada za to i nema pravog razloga.