Piše: Iskra Lj. Marin //

Savremeno društvo krije  jedan ozbiljan društveni problem o kome se nedovoljno priča – usamljenost. Posebno usamljenost starih ljudi. Zbog brzog tempa života, starenja nacije i otuđenosti u velikim gradovima, mnogi ljudi ostaju potpuno izolovani. Zato danas pišemo o Japanu jer umesto da rešenje traže u novim aplikacijama, Japanci su se okrenuli nečemu sasvim jednostavnom – kafićima.

Poslednjih godina u Japanu se otvaraju lokali koji svesno ruše sva pravila  ugostiteljstva kako bi pomogli usamljenim i marginalizovanim grupama. U njima se ne juri za profitom, a spora usluga je zapravo glavni adut. 

Baka i deka iza šanka: Čajdžinica u kojoj je zabranjena žurba

U samom centru Šibuje, tokijske četvrti koja je sinonim za mlade i brzu modu, nalazi se čajdžinica „G-Cha and Ba-Cha“. Naziv je simpatična igra reči koja spaja reči za baku i deku sa rečju za čaj. Da biste dobili posao ovde, postoji samo jedan neobičan uslov – morate imati više od 70 godina.

Ovaj kafić je otvoren kako bi se starijim ljudima, koji u penziji često gube kontakt sa svetom, vratila energija i osećaj da su potrebni društvu . Koncept je prilagođen njima: bake i deke služe goste sedeći, odmaraju se kad god osete umor, a posao im je zapravo da se druže sa posetiocima. Da bi sve prošlo bez stresa, gosti sami popunjavaju listiće za narudžbinu. Na njima čak mogu da zaokruže opcije poput: „želim opušten razgovor sa osobljem“ ili „voleo bih da se slikamo zajedno“. Rezultat je topao, međugeneracijski prostor gde se kafa pije polako, a usamljenost leči pričom.

Restoran u kome je sasvim u redu dobiti pogrešno jelo

Jedan od najlepših i najduhovitijih projekata u Japanu je „Restoran pogrešnih porudžbina“ (The Restaurant of Mistaken Orders). Ovaj pop-ap koncept, koji je osmislio televizijski reditelj Širo Oguni, zapošljava isključivo starije ljude koji žive sa demencijom.

Ovaj restoran namerno slavi ljudsku nesavršenost. Kada sednete za sto, svesni ste da možda nećete dobiti ono što ste naručili. Statistika kaže da konobari ovde pogreše u skoro 40% slučajeva, ali to nikome ne smeta – preko 90% gostiju izjavi da odlazi srećnije nego što je došlo. Kada vam konobar umesto kafe donese supu ili sedne da popriča sa vama jer je zaboravio zašto je krenuo do kuhinje, greška prestaje da bude problem. Ona postaje povod za smeh, razbijanje predrasuda i pokazivanje elementarne ljudske ljubaznosti.

Roboti sa ljudskom dušom: DAWN Avatar Robot Café

Za ljude koji su zbog teških bolesti, invaliditeta ili jake socijalne anksioznosti godinama vezani za krevet, svet se često smanji na četiri zida. Tokijski kafić „DAWN Avatar“ rešio je ovaj problem na neverovatan način – upotrebom tehnologije koja ne zamenjuje čoveka, već mu pomaže.

U ovom kafiću goste služe mali roboti-konobari. Međutim, njima ne upravlja veštačka inteligencija, već stvarni ljudi iz svojih domova ili bolničkih kreveta, često koristeći samo pokrete očiju. Radnici preko robota vide i čuju goste, razgovaraju sa njima preko zvučnika i primaju narudžbine. Na ovaj način, ljudi koji su fizički potpuno izolovani od sveta dobijaju priliku da rade, zarade i, što je najvažnije, svakodnevno komuniciraju sa ljudima. Tehnologija je ovde samo most koji ih vraća u društvo.

Zašto nam je ovo potrebno?

Ovi japanski kafići nam pokazuju da prostor u kome boravimo može da ima terapeutsko dejstvo. Oni nisu mesta gde samo svratite da popijete piće u žurbi, već prostori koji nas uče strpljenju i solidarnosti prema onima koje društvo prečesto zaboravlja. Usamljenost se ne leči izolacijom, već tako što ćemo usporiti, saslušati jedni druge i napraviti mesta za svakoga.

Pitanje je: Možemo li nešto naučiti iz pozitivnih primera iz sveta?