Art Box portal //

Jubilarno, 10. izdanje Pančevo Film Festivala, koji će se održati od 23-27. septembra, donosi i izbor filmova koji pomeraju granice klasične filmske forme, istražujući šta sve film može da bude kada se udalji od linearne naracije, prepoznatljivih žanrovskih obrazaca i konvencionalnih načina pripovedanja. Od hibridnih formi i dokufikcije do eksperimentalnog filma, spekulativne fikcije i audiovizuelne poezije, ovi autori i autorke grade svoje svetove kroz spoj različitih filmskih jezika.

U ovim filmovima dokumentarno i igrano, stvarnost i fikcija, prošlost i sadašnjost, mit i svakodnevica ne stoje nužno jedno nasuprot drugom, već se prepliću i međusobno menjaju. Ponekad se priča gradi kroz fragmentarne slike i arhivske materijale, ponekad kroz zvuk, prostor, pokret ili atmosferu, dok se u pojedinim filmovima žanrovski okvir koristi samo kao polazište za njegovo preispitivanje i dekonstrukciju.

Od gangsterske priče koja prerasta u vizuelno raskošnu filmsku igru, preko putovanja autoputem kao portreta savremene Evrope, do susreta sa džunglom, mitom, sećanjem i svetom između života i smrti, ovi filmovi pokazuju koliko različiti mogu biti putevi savremenog autorskog filma.

Povodom jubilarnog PAFF-a, izdvajamo filmove koji formu ne koriste samo kao sredstvo pripovedanja, već je neprestano ispituju, preoblikuju i pomeraju njene granice.

Gemstones (Piedras preciosas), Simon Velez, Igrani, Kolumbija, Portugal, 70’, 2026.

Mladi kolumbijski imigrant Mačado radi na berbi grožđa u francuskom provincijskom kraju. Čini se da ima i kriminalnu prošlost, jer ga šefica bande angažuje da ukrade dragoceni smaragd – prerušavajući se u sveštenika – iz čuvene crkve u blizini Medeljina. Ipak, ovaj naizgled savršeno osmišljen plan ubrzo kreće po zlu…

Slike i trenuci, povezani finim nitima: duhovito i s velikom lakoćom, reditelj Simón Vélez se hvata ukoštac sa žanrom gangsterskog filma i iznova ga oblikuje. Radnju karakterišu originalni dramski putevi, a ne klasična linearna naracija: svedena u pogledu akcije i dijaloga, odvija se na jedinstvenim lokacijama koje ne služe samo kao okvir radnje već sa likovima stupaju u skladnu celinu. Upečatljiva fotografija vodi nas na putovanja kroz raznovrsnu floru Kolumbije – blistavu i svetlucavu, baš poput predmeta žudnje.

Impozantne kolorističke kompozicije, energični plesovi, efektan kostim: Piedras preciosas je elegantan debitantski film koji vešto izbegava kolumbijske stereotipe, uspostavlja odnos prema kolonijalnoj istoriji i neguje bezvremensku pop estetiku.

Blue Heron, Sophy Romvari, Igrani, Kanada, Mađarska, 91’, 2025.

Krajem devedesetih godina, osmogodišnja Saša i njena porodica mađarskih imigranata sele se u novi dom na ostrvu Vankuver. Njihov novi početak prekida sve opasnije ponašanje Džeremija, nj starijeg deteta u porodici.

Chronovisor, Jack Auen & Kevin Walker, Hibridni, dokufikcija, SAD, 99’, 2026.

Akademski noar i misterija u tradiciji Borhesa i Eka; život hiperobrazovane filozofkinje Beatris Kurte prepliće se s navodno istinitom pričom o „hronovizoru“, uređaju napravljenom u Italiji pedesetih godina prošlog veka koji može da fotografiše prošlost.

Dokumentarni kolaž knjiga, kaseta, novina, časopisa i VHS traka čini težište filma – oko njega kruži fiktivna priča o Beatris, čija se naizgled ugledna istraživačka interesovanja približavaju okultnom kako zagonetni „hronovizor“ počinje da zaokuplja svaku njenu misao.

LONDON, Sebastian Brameshuber, Hibridni, dokufikcija, Austrija, 120’, 2026.

Bobi je stalno u svom automobilu, vozi se tamo-amo autoputem koji povezuje Beč i Salcburg. Istom rutom putuju i drugi ljudi, a on ih povezuje putem zajedničke vožnje kako bi uštedeo na gorivu i usput razgovara s njima: s vojnikom koji preispituje šta znači boriti se, pripravnikom u supermarketu koji putuje da vidi porodicu, akademikom koji proučava istoriju autoputa, kvir ženom koja će se uskoro udati; različiti putevi, različiti akcenti, različite priče, od kojih su većina istinite. Bobi sluša, ali govori i o sebi, o svojoj mladosti, starenju, svom prijatelju koji je u komi u Salcburgu i zbog kojeg sva ta putovanja imaju smisla. Napolju promiču planine i šume, isprekidane raskrsnicama, zaštitnim ogradama i mostovima, dok se kvalitet svetlosti menja sa smenom godišnjih doba. Ni dokumentarac ni sasvim igrani film, London je nenametljivo politički portret današnje Evrope, posmatrane kroz njene prostore između odredišta i ljude koji kroz njih prolaze. Čak i u ovim čudnim vremenima, anonimnost i ljubaznost još uvek mogu da idu ruku pod ruku.

First Days, Kim Allamand & Michael Karrer, Igrani, eksperimentalni, Švajcarska, 80’, 2026.

Dve duše, zarobljene između ovog sveta i onostranog, čekaju svoj trenutak da nastave dalje. Smirena, veličanstvena lepota njihovog okruženja priprema ih za večnost. Audiovizuelna poema velike topline i umirujuće nežnosti, s neobično tripovskim osećajem. Jedna drevna priča kazuje: prvih dana nakon smrti moraš ući u kuću u kojoj više nema reči. Tamo te čeka jedna duša i vodi do celine, a ti lutaš prema svetlosti samo da bi bio ostavljen. Tako kuća nikada nije prazna, a čekanje nikada ne prestaje. Ovo čitamo na početku filma First Days – i upravo je to naš vodič kroz bujicu slika koje slede. Više nam od ovog okvira, ovog skupa pravila za prostore koje ćemo susresti i kroz koje ćemo proći – bujne šume, proplanak, reku, pa i samu kuću u kojoj duše jedu i čekaju ono što im zagrobni život sprema – nije potrebno.

Forest of the End of the World (Floresta do fim do mundo), Felipe M. Bragança, Denilson Baniwa, Igrani, eksperimentalni, Brazil, 25 min

Spajajući spekulativnu fikciju sa kosmogonijom amazonskog naroda Baniva, film donosi priču o Sueli, pripadnici domorodačkog naroda, koja svoje dane deli između malog stana u jednom velikom brazilskom gradu i snova u kojima komunicira sa šumom. Između romantičnih plesova u prigradskom baru, tutnjave mašina u fabrici za reciklažu i tajanstvenih glasova nestrpljive prirode, Sueli otkriva tajne o sebi koje je smeštaju u središte radikalnih promena budućnosti sveta kakvog poznajemo. Floresta do fim do mundo predstavlja treću kreativnu saradnju između filmskog stvaraoca iz Rio de Žaneira, Felipea M. Braganse (Felipe M. Bragança), i vizuelnog umetnika Denilsona Banive (Denilson Baniwa), pripadnika brazilskog domorodačkog stanovništva, čime se zaokružuje „Trilogija o biljkama“ – koja takođe obuhvata video-performans i video-instalaciju.

Incident on the Mountain, Savunthara Seng, Igrani, Kambodža, 21 min

Novinar se pridružuje vojniku-rendžeru na zadatku istraživanja starog, nerešenog slučaja pada vojnog helikoptera na planini Ba Fnum, svetom području u jugoistočnoj Kambodži. Dok film prati ova dva lika stazom kroz gustu, zaraslu šumu ka mestu pada letelice, isprekidani vremenski tokovi koji se postepeno otkrivaju prepliću se sa „ačarom“ (šamanom) koji opisuje animalistički ritual vezan za drevne kiše. Incident on the Mountain dočarava neshvatljivost i tamu džungle, inspirisan pre svega kambodžanskom planinom Ba Fnum – mestom poznatim po drevnim ritualnim žrtvovanjima i misterioznim nestancima ljudi, kao i po tome što se smatra kolevkom rane kmerske civilizacije. Što dublje novinar zalazi u taj neobični predeo, zvuci i slike se ponavljaju, te on ubrzo shvata da je njegova stvarnost zapravo iskrivljena slika prošlosti. Film spaja elemente različitih helikopterskih nesreća u Kambodži i svetost džungle, čiji stanovnici funkcionišu kao medijumi kroz koje se ispoljavaju arhaična verovanja i običaji predaka. Film takođe oscilira između savremenih mitova i teorija zavere koja svoja izvorišta imaju u tim nesrećama i koja se kreću od natprirodnih sila do sabotaža iznutra.

Yuragim, Vadia Garab & Kirill Komar, Igrani, Austrija, Uzbekistan, 19 min

Saida živi između uloga: nastavnice, ćerke i osobe koja rešava probleme. Poput voza na šinama, ona se kreće, a ipak je ograničena. Dok je šef sve više pritiska, mora da odluči: da li da sledi šine koje su joj unapred postavljene ili da nestane u svet koji je sama stvorila. „Rođen iz lične krize, ovaj film je postao čin samorefleksije. Istražuje činjenicu da oslobođenje nije bekstvo, već preoblikovanje samih struktura koje nas ograničavaju. Saidino putovanje je i intimno i univerzalno, to je priča o ponovnom preuzimanju kontrole u svetu koji često ženama propisuje tišinu, posebno onima zarobljenim između tradicije i promene. Vodila nas je ljubav prema Centralnoj Aziji, Uzbekistanu i njegovom narodu. Osećamo duboku empatiju prema njima i njihovim pričama. Ipak, više volimo da šapućemo nego da vičemo, izbegavajući slogane i glasne izjave. Umesto toga, pozivamo gledaoce da urone u prostor i vreme ovog filma, da osete na svojoj koži šta znači pripadati tom svetu i da prođu kroz transformaciju, ma kako mala ona bila, suočavajući se sa pitanjima.“
(Izjava reditelja)

Pančevo Film Festival realizuje se u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva, a festival su podržali Grad Pančevo, Fondacija Hartefakt, Delegacija EU u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada Portugala u Beogradu, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu i drugi prijatelji manifestacije. Ovaj projekat je podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada.