Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //
Za neke je on Robin Hud u svetu umetnosti, za druge, uprkos tome što njegovi radovi na aukcijama postižu milione funti (što je zapravo apsurdno jer ih u javnom prostoru često nudi besplatno), samo još jedan od uličnih umetnika. Ali, činjenica je da širom sveta znaju za Benksija (Banksy). Uglavnom, više zbog toga što je njegov identitet i dalje obavijen misterijom, a manje zbog političkog aktivizma, kritičnosti i subverzivnosti radova kojima propituje aktuelne socijalne i političke probleme.
Izložba pod nazivom Misterija Benksi – um genija (The Mystery of Banksy – A Genius Mind), koja je u skladu s Banksijevim motom “copyright is for losers ©TM” neautorizovana od strane najpoznatijeg nepoznatog umetnika na svetu, postavljena u Hamburgu, Cirihu, Beču…, a od 9. juna do 8. septembra može se pogledati i u Geteborgu, na lokaciji Eriksbergshallen, nakon čega se seli u Stokholm.
Na izložbi je prikazano više od 150 radova smeštenih u imitaciju javnog prostora (ulice, kontejneri, vagon podzemne železnice i sl.) u kojima su Bensijevi radovi inače bili realizovani.
Grafiti, fotografije, skulpture, video-instalacije i grafike na platnu, tkanini, aluminijumu, forexu i pleksiglasu posetiocima pružaju uvid u različite faze njegovog rada.
Sastavni deo izložbe je dokumentarac o Benksiju, kao i pop-up prodavnica u kojoj se mogu kupiti suveniri u vezi sa Benksijevim delom: magneti, rokovnici, posteri, majice koje posetioci pomoću Bensijevih šablona i sami mogu da oslikaju sprejom.
Pretpostavlja se da se iza pseudonima Benksi krije umetnik grafita iz Bristola, ali dosta toga u vezi sa njegovim identitetom je u sferi nagađanja i kontroverzi. A sve je počelo početkom 90-ih, kada su se, uz primenu šablona grafita, njegovi prvi satirični radovi pojavili na bristolskim ulicama. Ma koliko to sada delovalo kontradiktorno, Benksi se protivio komercijalizaciji – tako su, recimo, 2013. godine, na uličnom štandu u Njujorku prodavali njegove potpisane radove po ceni od svega 60 dolara. Benksi je, takođe, bez dozvole, postavljao svoja dela u nekoliko svetski poznatih muzeja tako da su se 2005. njegova dela pojavila u londonskom Tate Modernu, Metropolitenu ili Luvru.
The Mystery of Banksy – A Genius Mind prikazuje replike njegovih ikoničkih radova. Izložena je, recimo, replika čuvenog rada Kissing Coppers iz 2013. Naime Benksi je u jednom brajtonskom kafiću naslikao dvojicu policajca kako se ljube u nameri da skrene pažnju na pozitivan stav u odnosu prema LGBT populacji po kojem je Brajton bio još od 60-tih godina poznat.
Na izložbi se može videti i replika rada Show me the Monet u kojem je iskoristio čuvenu Moneova sliku kao predložak kako bi istakao štetu koju velike fabrike uzrokuju u odnosu na životnu sredinu.
Pažnju publike privlači i Sale Ends Today koja prikazuje biblijske aktere kako mole za rasprodaje čime se kritički osvrće na sveprisutnu konzumerističku kulturu zapadnog sveta.
Na izložbi The Mystery of Banksy – A Genius Mind može se videti i kopija čuvene Devojčice s balonom. Reč je o seriji murala devojčice sa srcolikim crvenim balonom među kojim je najpoznatija uramljena verzija na platnu prodata na aukciji kuće Sotbi 2018. godine za milion funti. Odmah nakon te prodaje, pred zapanjenom publikom i voditeljima aukcije, daljinski aktiviran rezač papira, misteriozno ugrađen u ram same slike, počeo je da uvlači platno koje je izrezano izlazilo s druge strane okvira, što se na izložbi The Mystery of Banksy – A Genius Mind vidi i u dokumentarnom snimku. Iako je Benksi želeo da izvrgne ruglu aukciju, uništena slika je ipak prodata a vrednost tog rada dodatno je porasla jer mu je dodeljen epitet „prvog umetničkog dela nastalog tokom same aukcije“.
Na izložbi The Mystery of Banksy – A Genius Mind izložena je i kopija rada poznatog kao Bacač cveća. Na njemu mladić, lica prekrivenog maramom i kapom, ne baca Molotovljev koktel već buket cveća.
U radu Mona Lisa (Gun) iz 2000. godine Benksi Mona Lizi u ruke stavlja oružje a na čelo crta crvenu metu skrećući pažnju javnosti na ratove i destrukciju čineći Mona Lizu u isto vreme i žrtvom i akterom potencijalne agresije.
Benksijevi kritički i satirični šabloni kritikuju i izraelsku agresiju nad Palestinom, podstičujći raspravu o ulozi i legitimnosti zida Zapadne obale na Bliskom istoku. Pitanjem Izraela i Palestine bavio se u serijalu murala iz 2005, kao i kasnijih godina a na izložbi The Mystery of Banksy – A Genius Mind izložene su i kopije njegovih recentnih radova realizovanih u ratom zahvaćenoj Ukrajini.
Zanimljivo je pratiti i Benksijeve reference u odnosu na Endija Vorhola. Vorhol je oslikao Cambell ‘ Soup, Benksi Tesco’ Suop. Vorhol je stvorio Merilinku, Benksi Kejt Mos. Vorhol je prorekao da će „svako doživeti svojih 15 minuta slave“, Benksi da će „mnogi žudeti za 15 minuta anonimnosti“. Godine 2005. Benksi je krišom, dok su joj preuređivali kupatilo, ostavio Kejt Mos rad inspirisan Vorholovom Merilinkom ali sa drugačijim podtekstom i porukom. Benksijeve simpatije su uvek na strani onih koji su marginalizovani pa makar to bile slavne ličnosti kao što se to desilo sa Lejdi Dajanom u odnosu na kraljevsku porodicu ili sa Kejt Mos kada su je počeli kritikovati zbog „burnog života“ te je bila nestala sa selebriti scene.
Među izloženim radovima svakako se izdvaja i serigrafija Grannies iz 2006. rađena za Benksijevu izložbu Barely Legal u Los Anđelesu 2006. na kojoj dve bake pletu džempere sa pank sloganima što referiše na nenasilan otpor prema sistemu karakterističan za nekadašnju pank kulturu i scenu.
I zato, dopadao nam se Benksi ili ne, ova izložba postavlja pitanja poput: koliko je komunikativno ujedno i banalno; da li je je dobar marketing uslov etabliranosti nečijeg dela; šta je to savremena vizuelna umetnost i u kojoj je meri street umetnost njen deo; koliko je bitno da savremena umetnost bude kritička i subverzivna i da li je moguće ostati subverzivan a na aukcijama postizati milione funti.
Leave a Reply