Piše: Neda Todorović//

Stana Tomašević Arnesen (1921–1983), rođena u Baru, u Crnoj Gori, ranu mladost provela je u Kosovskoj Mitrovici, gde je brojna porodica Milice i Petra Tomaševića, šefa policije, bila kolonizovana. Završila je učiteljsku školu, bila omladinska aktivistkinja i jedna od organizatorki ustanka u Crnoj Gori.

Kada su se ona i njeni drugovi na Cetinju sukobili sa snagama režima, koje je predvodio njen otac, za ručkom kod kuće mirno mu je saopštila: „Ti samo radi svoj posao, ja ću raditi svoj.“

U ratu je učestvovala od 1941. godine, bila je prva žena komesar bataljona, prošla je Sutjesku i Desant na Drvar.

Njenu fotografiju, sa koje ta rasna crnka u besprekornoj uniformi s belom kragnom učenice, sugestivno gleda u objektiv, snimio je engleski ratni fotograf Džon Talbot u poseti Vrhovnom štabu, u Drvaru 1944. godine.

Letak s likom Stane Tomašević deljen je engleskim vojnim pilotima koji su ga u 2.000.000 primeraka bacali iznad porobljene Evrope kao simbol otpora fašizmu.

Kao posleratna načelnica za školstvo u Agitpropu CK KPJ od 1949. do 1958. godine, Stana je završila Filozofski fakultet smatrajući da se ne može baviti obrazovanjem, ako i sama nije visoko obrazovana.

Od 1963. do 1967. godine bila je, na ličnu inicijativu predsednika Tita, prva žena ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije. Engleski je naučila za tri meseca. U Norveškoj su je dočekali kao heroinu, bila je omiljena, prepoznali su je s letka. Na kamenom dovratku njene rezidencije domaćini su uklesali njeno ime – Stana.

Pošto nije bilo pisanog protokola za žene ambasadore, stvarala ga je sama, držeći se najbolje tradicije koju je ponela iz kuće. Ušla je u muški, ambasadorski salon za pušenje, a kada joj je neki latinoamerički diplomata sa sjajnim, ukrasnim ordenjem s visine skrenuo pažnju da joj je mesto među ženama ambasadora, odgovorila je da ona ne nosi svoja potamnela, ratna odlikovanja, ali da je tu, jer je ambasador svoje zemlje.

U Oslu je doživela i najveću ljubav, udala se za potomka Vikinga Eugena Arnesena, lekara i reditelja, što je zapretilo prekidom njene diplomatske karijere. Tito je lično intervenisao, a Arnesenu je dozvoljeno da snimi jedini dokumentarni film o maršalu privatno: brije se, kuva kafu Jovanki, radi za strugom u radionici, pliva u bazenu… Suprug joj se ubrzo teško razboleo i umro, a ona je ponovo bila na odgovornim dužnostima ambasadorke u Danskoj i prve žene predsednice Skupštine Jugoslavije.

Odlikovana je najvišim odlikovanjima Jugoslavije, Norveške, Danske, Italije, Holandije, Luksemburga. U Zavičajnom muzeju u Baru osnovan je legat Stane Tomašević Arnesen.

(Iz monografije: Izuzetne žene Srbije XX i XXI veka , Zepter Book World, 2016)