Piše: Nataša Krstić //

Sa Izabel Fimejer (Isabelle Fiemeyer), francuskom novinarkom i književnicom, koja već 25 godina istražuje život i rad čuvene francuske modne kreatorke, pionirke u svetu mode Koko Šanel (Gabrielle Coco Chanel, 1983 -1971), i koja je napisala nekoliko njenih biografija, stupila sam u kontakt putem imejla. Dopao joj se ton kojim sam joj se obratila i način na koji sam komentarisala njene knjige Chanel Intime i Chanel Enigme. Čitala sam ih na francuskom, jer još uvek nisu prevedene na srpski. A onda se, kao gošća Francuskog instituta, uoči Sajma knjiga, u Beogradu preda mnom pojavila sitna i elegantna Francuskinja u maloj crnoj haljini a la Parisienne. O njenim knjigama razgovarale smo pred brojnom publikom, 22. oktobra u Konaku kneginje Ljubice. Intervju sa Izabel nastao je nakon što se ona vratila u Pariz.

Izabel Fimejer je svoje knjige o Koko Šanel napisala ne poštujući formu naučnog teksta i istraživanja, koji tekstovi o modi najčešće slede. One su napisane u maniru romana, poput ispovedne biografije u kojoj nalazimo svedočanstvo najbliže rođake Koko Šanel i kompletan dosije iz ratnih godina koji, recimo, dokazuje da francuska kreatorka nije bila nacistička agentkinja kako se ranije verovalo. Izabel Fimejer je u potpunosti predstavila psihološki portret Koko Šanel prikazujući podvojene crte njene ličnosti koju ranije niko nije tako detaljno analizirao.

Kako opisujete stav Koko Šanel prema modi? Čini mi se da je originalnost bila srž njenog stava. To je suprotno tome da su je milioni žena kopirali.

Ne smatram da je to zbunjujuće jer je Koko Šanel bila i radikalna i bezvremenska, a samim tim i moderna u svim epohama. U 1910-tim je promovisala imidž nezavisne, slobodne i aktivne žene, u eri teških sukanja, uskog struka i šešira koji su bili dosadni. Još uvek je bila moderna 1953. kada je ponovo otvorila kuću sa više od 70 godina, kao reakciju na ženstvenost korseta i dekorativnost new look-a. Ona se uvek radovala kada su je sledili i kopirali. Ona je bila pionir slobode tela žena i učestvovala je u njihovoj emancipaciji. Ona je takođe ikona koja je kreirala jedan stil kojim sve žene mogu da se inspirišu.

Kako tumačite njene reči: „Moda nije samo ono što nosimo, moda je na ulici, na nebu….“?

Šanel je obožavala maksime, dobro ju je podučio Pjer Reverdi, pesnik, koji je pored Boja Kapela bio njena najveća ljubav. Rekla je takođe: „Moda postaje demode a stil nikad. Za nju nije reč samo o bezvremenskom stilu, to je pitanje stanja duha, stava, slobode.

Kako vidite vezu između Koko Šanel i Iv Sen Lorana?

Bilo je to ogromno uzajamno poštovanje. Sen Loran se upisao u nasleđe Šanel, on je deo Šanel nasleđa u određenom kontinuitetu, uvek sa idejom oslobođenja ženskog tela, stila koji kombinuje udobnost i eleganciju.

Postojao je jaz između realnosti, života i ideja, svega što je živela i načina na koji je Koko Šanel želela da je vide. Kao da su postojale dve Koko Šanel. Jedna ranjiva i tužna i druga moćna i fantastična, koja je živela u luksuzu, sa umetnicima. U njenom psihološkom profilu aspekti su nerazdvojni.

Da, postoje dve Šanel: jedna Koko (nadimak koji joj je dao otac), tajnovita i diskretna, apsolutno nepoverljiva, koja se samo otkriva svojim najbližima, utapa istinu u poplavu izmišljotina, suza, i uništava da ne bi ostali tragovi, skriva se iza svog dela; i jedna Gabrijel, javna, izuzetno poznata i obožavana, koja pozira najvećim fotografima, oličava svoj pečat i stil, na čelu kuće koja cveta, jednog carstva. Njeno delo se rađa iz tajne i simbola detinjstva, i što je njoj važno, počinje sa muškarcima i umetnicima koje je volela, sa tekstovima koji su važni.

Kakav je bio svet Koko Šanel?

Simboli njenog detinjstva bili su svuda, u njenim uverenjima, u stanu, nakitu, amajlijama, stilu. Duplo C, crno i belo, crveno, brojevi 2, 5, 19, pšenica, zvezde, lav, krst. Pod uticajem Venecije, u koju su je odveli Misija Sert i njen suprug, neguje strast prema lakiranim ogledalima i lusterima od kristala, zlatu i drvetu. Boj Kapel je uvek bio sveprisutan, u biblioteci, nameštaju i predmetima Orijenta. Veze sa kojima je živela produžetak su njenog duha i duše.

Kako je nastala mala crna haljina?

Ona se rodila iz intuicije, kao i uvek kod Koko. Godine 1926, u pozorištu, dok je gledala u niz šarenih odela, dobila je ideju da napravi malu crnu haljinu. Jednostavna forma do kolena, dugih rukava i prilagodljiva, donosi novu siluetu. Ta nova silueta je elegancija za sve, to je Ford sa potpisom Šanel, proglasio je američki Vog, poredeći je sa industrijom automobila, videći početak standardizacije novog društva, gde je ista haljina ugođaj za veliki broj žena. Jedna istinska demokratizacija stila.

Šanel nije samo predlagala stil, ona je učila žene da kreiraju same sebe. Koja je njena poruka o odnosu između mode i feminizma, ženske emancipacije?

Sopstvenom emancipacijom, slobodom, doprinela je emancipaciji žena. Kreirala je sopstveni stil koji je inspirisao sve žene i stvorio vrstu univerzalnog JA. Ona se uvek radovala demokratizaciji svog stila, sama je konstatovala da je sišla na ulicu. Svojim životom je takođe davala primer. Konstruisala je carstvo na patnji iz detinjstva, na mišiće, nije dugovala nikome, iz siromašnog miljea, doživela je napuštenost, izdaju, žalost koja se ponavljala, poniženje. Poznavala je najveće umetnike, imala raskošne ljubavnike, napravila je od Šanela ime čuveno u celom svetu.

Čitajući Izabeline odgovore, imam potrebu da na samom kraju kažem još nešto. Koko Šanel je bila preteča svih onih žena koje svoju egzistenciju ne mogu da zamisle bez odnosa prema odevanju kao njenom sastavnom delu, čiji mali, intimni svet, počiva na autentičnom i jedinstvenom načinu na koji shvataju dizajn, umetnost i sopstveni izgled. Te žene načinom odevanja oslikavaju i prezentuju svoj pogled na svet, svoj stav prema svakodnevici i životu, vremenu u kome žive sa svešću da ovaj svet ne bi bio isti da nije bilo najznačajnije žene u modnom dizajnu 20. veka – Koko Šanel.