Art Box portal //

U Srbiji su se od početka godine dogodila tri femicida –  rodno zasnovanog ubistva žene koje predstavlja najekstremniju manifestaciju muškog nasilja prema ženama. U sva tri javnosti poznata slučaja – sin je ubio svoju majku što je u vezi sa patrijarhatom –  žene je i dalje sramota da prijave nasilje sonova i muževa i da se razvedu. Mnoge zlostavljane žene trpe nasilje, a samo neke nalaze zaštitu u sigurnim kućama. Podaci organizacije Autonomni ženski centar pokazuju da je u poslednjih deset godina kod nas zabeleženo više od 300 femicida, da je večina žena ubijena u svom domu, kao i da je većina žrtava imala više od 35 godina.

Svaki femicid, nije samo pojedinačna i porodična tragedija koja šokira zajednicu, već je i simbol za uzbunu jer predstavlja ozbiljan i uglavnom zanemarivan društveni problem u vezi sa rodnom nejednakosti, nasiljem i kulturom prećutkivanja.

Femicid je najozbiljnija posledica muškog nasilja prema ženama (nasilja u porodici, partnerskog nasilja, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja) i vodeći je uzrok prerane smrti žena na globalnom nivou. Femicid se, kao oblik nasilja nad ženama, javlja u različitim kontekstima i obeležava ga poseban stepen brutalnosti. Ubice su često motivisane osećajem da je žena „njihovo vlasništvo“, osećajem nadmoći, potrebom za kontrolom žene, a ponekad i mržnjom prema ženama.

Istraživanja pokazuju da većina žrtava ne prijavljuje nasilje zbog straha od većeg nasilja, nepoverenja u institucije ili stida. Jedan od ključnih faktora koji doprinosi nedovoljnom prepoznavanju femicida je istovremena normalizacija nasilja u svakodnevnom životu.

Femicid u Srbiji još uvek nije prepoznat kao zasebno krivično delo pa se rodno zasnovana ubistva žena nejednako kvalifikuju. Takođe, u Srbiji ne postoji ni zvanična statistika femicida, podaci o broju ubijenih žena i dalje se prikupljaju iz medija.

U slučajevima nasilja, često se dešava da pravosudni sistem ne reaguje dovoljno brzo ili efikasno, što dovodi do osećaja bespomoćnosti među žrtvama. Kriveći žrtve ili minimizujući težinu nasilja, pravosudni sistem dodatno potkopava društvenu svest i legitimizuje nasilje.

Edukacija i javna svest su ključni elementi u borbi protiv femicida. Potrebno je istaći važnost rodne ravnopravnosti i negovati kulturu nenasilja. Obrazovne inicijative koje se bave pitanjima rodne socijalizacije, prava žena i unapređenja međuljudskih odnosa mogu značajno doprineti smanjenju nasilja. Takođe, važno je osnažiti žene da prijave nasilje, kao i obezbediti im resurse i podršku tokom procesa oporavka.

Uloga medija u ovoj borbi je takođe važna. Odgovorno izveštavanje o femicidu može pomoći u povećanju svesti o ovom pitanju i promeni društvenih normi koje doprinose nasilju. Prikazanjem stvarnih priča žrtava, umesto senzacionalističkog pristupa, mediji mogu postati partneri u stvaranju promene. Takođe, komšije i porodica često znaju šta se dešava, ali odbijaju da se umešaju. Mora se raditi na tome da se svi ohrabre da prijave nasilje jer žrtve se često plaše da će nasilje eskalirati ili da će ih osuditi okolina.

U borbi protiv femicida potrebno je da kao društvo preuzmemo odgovornost, da pružimo podršku žrtvama, kao i da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo ovu tragediju u budućnosti. To zahteva kolektivno angažovanje, promenu zakonskih okvira, kao i promenu kulture i percepcije o ženama u društvu.