Piše: Sara Stojev //

Ko se prethodnih meseci zatekao u Ljubljani imao je priliku da pogleda izložbu Vedno na voljo / Feminističke pozicije u vizuelnoj umetnosti Slovenije (For Your Pleasure / Feminist Positions in Visual Art in and from Slovenia), koja je u Modernoj galeriji Muzeja savremene umetnosti MG+MSUM trajala od 27. oktobra 2023. godine do 21. aprila ove godine. Kustoskinja izložbe je Martina Vovk, dok je asistent-kustos Kristjan Sedej.

Izložba predstavlja umetničku produkciju koja se fokusira na rod i rodno uslovljenu diskriminaciju, seksizam i nejednakost žena (i svih koji se identifikuju kao žene), pri čemu se diskriminacija manifestuje na preseku roda i drugih kategorija i konteksta, poput klase, rada, rase, nacionalnosti, seksualnog identiteta i starosti.

„Feminističke pozicije u vizuelnoj umetnosti u Sloveniji mogu se razumeti kao one pozicije koje se bave pitanjima roda u temi umetničkog dela; koje koriste stilove, tehnike i medije na kritičan, ironičan ili subverzivan način; ili koje koncipiraju ili praktikuju metode umetničkog stvaranja i akcije na načine koji odstupaju od konvencionalne predstave o autonomnom umetničkom delu ili autorskom delu i njegovom predvidljivom rezultatu reprodukcije patrijarhalno-kapitalističkog poretka. Sva umetnička dela zasnovana na feminističkim pozicijama dele cilj da kroz svoj imaginativni i afektivni potencijal artikulisanja ideja i koncepata na ubedljive vizuelne, materijalne, prostorne, performativne i procesualne načine – izazovu transformacioni efekat sposoban za proizvodnju trajne sociopolitičke promene“, navodi se u obrazloženju izložbe.

Na izložbi For Your Pleasure učestvuju:

Lina Akif, Zemira Alajbegović, Milijana Babić, Mirjana Batinić, Urban Belina, Saša Bezjak  , Vanja Bućan, Vesna Bukovec, Jasmina Cibic, Lea Culetto, Ana Čigon, Eclipse, Elena Fajt  , Andreja Gomišček, Olja Grubić, Marina Gržinić, Dejan Habicht, Đejmi Hadrović, Ida Hiršenfelder, Maja Hodošček, House on the Hill, Tjaša Kancler, Jasna Klančišar, Andrea Knezović, Tatiana Kocmur, Neven Korda, Mankica Kranjec, Anka Krašna, Rok Kravanja  , Meta Krese, Tanja Lažetić, Agate Lielpētere, Aprilija Lužar, Dušan Mandič, Lela B. Njatin  , Daniel Petković, Jovita Pristovšek, Tadej Pogačar & P.A.R.A.S.I.T.E, Museum of Contemporary Art, Urška Preis, Marija Mojca Pungerčar, Maruša Sagadin, Duba Sambolec , Simona Semenič, Mojca Senegačnik , Zvonka T Simčič, Nataša Skušek, Maja Smrekar  , Alenka Spacal, Saša Spačal, Zora Stančič, Aina Šmid, Ajda Tomazin, Jasmina Založnik, Lana Zdravković (KITCH), Nada Žgank.

Kroz različite forme medija navedeni umetnici/ce obrađuju teme i tabue našeg društva. Pozicija žene u društvu, profesije i zanimanja kojima bi se ona bavila, pitanje majčinstva i dojenja, pozicija i ophođenje prema ženama u prostituciji, samo su neke od tema koje postavljaju pitanja ili odgovaraju na ista, sve sa namerom osvešćivanja problema.

Feminističke teme u slovenačkoj umetnosti dolaze do izražaja sa zahtevima za jednakost polova. U kontekstu SFRJ, to se desilo u vezi sa novim talasom feminizma kasnih 1970-ih godina prošlog veka, konkretno u vezi sa međunarodnom konferencijom „DRUG-CA ŽENA. Žensko pitanje. Novi pristup?” koju su u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu 1978. godine organizovale žene iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane. Ovaj prvi feministički događaj drugog talasa feminizma u Istočnoj Evropi, bio je prekretnica za razvoj feminističkog pokreta u bivšoj Jugoslaviji.

U Sloveniji je pak novi feministički pokret formulisao problem jednakosti žena i seksualnih manjina kao političko pitanje tokom  građanskih pokreta 1980-ih godina. Od tada, od vremena kasnog socijalizma kroz tranziciju do današnjeg kapitalizma, umetnici/ce u Sloveniji (pretežno žene) stvaraju radove koji svedoče o tome da je feministička svest o rodnoj nejednakosti sve produktivnija, sa temama koje obuhvataju sve više aspekata društvenog i ličnog.

Od kraja socijalizma, pa tokom tranzicije do modernog doba kapitalizma, umetnici u Sloveniji, a najviše žene, stvaraju umetnost koja svedoči o činjenici da je feministička svest o rodnoj nejednakosti sve produktivnija, sa temama koje obuhvataju sve više aspekata društvenog i ličnog.

Oblasti, teme i interesovanja umetnika/ca prezentovane na ovoj izložbi podudaraju se sa onima u feminističkim teorijama, društvenim pokretima i političkim poduhvatima. Oni se pojavljuju kao univerzalne feminističke teme koje ocrtavaju brojne specifične pozicije, lične ikonografije, ećanja, istraživanja, performativne akcije i individualne umetničke izjave iz perspektive diskriminacije zasnovane na rodu i kroz prizmu preseka sa drugim oblastima diskriminacije, pre svega rada, klase, rase, nacionalnosti i LGBTIQ+ identiteta.