Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Bila je to čežnja za putovanjem, ništa drugo; ali ona se pojavila kao napad, pojačano do strasti, i čak do čulne obmane.

Tomas Man, Smrt u Veneciji

Da li je neprestana potreba za putovanjem – nostalgija za dalekim i oneobičenim, za Drugim i Drugačijim, beg iz kolotečine, nelagode u vlastitoj kulturi, strah od dana bez smisla – psihološki logična i objašnjiva? Jer, čovek je homo viator, večiti putnik, a putovanje mnogo više od fizičkog transfera iz jednog mesta u drugo. Ono je potraga za duhovnim središtem, u umetnosti, počev od Gilgameša, Odiseje, Danteovog Pakla, i u – životu. .

Putovanje je kompenzacija za svakodnevicu, traženje slobode. Šansa da se postoji izvan sopstvenih običaja, navika, jezika, kulture, politike, države… Da se drugačije reaguje, hoda, da se drugačije razume i tumači, da se čitaju novi pisci, sluša nova muzika, gledaju novi filmovi, sreću nepoznati ljudi, sporazumeva na tuđem jeziku pa makar to bio i jedino engleski.

fernweh – nemački, čežnja za daljinama, priželjkivanje da budemo na mestu na kome, najčešće, nismo bili

Putovanje je i lutanje i traganje i pronalaženje i gubljenje. Uslov promene. Život na način na koji nismo naučili da živimo. Unutrašnji nemir, iskušenje i inicijacija – prelaz ka neodomaćenom, odbacivanje rutine, stvaranje novih mentalnih priča. Nekada Hiperboreja, nekada – nepotrebni egzil, „nezdrava i besmislena strast za menjanjem mesta i vidika.”

Žudnja da se ode znači i (bes)ciljno guglovanje po netu, iščitavanje turističkih bedekera, markiranje turističkih lokaliteta, hodanje tragovima putopisaca, izbegavanje turističkih maršruta, poštovanje lokalnih običaja, suočavanje sa drugačijim zabranama, pogledima, ukusima, mirisima, glasovima, pokretima, nov način ophođenja prema sebi i drugima.

Fernweh je i ushićenje, nestrpljenje zbog odlaska, putna groznica, frustrirajuće pakovanje, gubljenje sigurnog oslonca, nesnalaženje u tuđini, pronalaženje mana, razočaranje, nesklad između očekivanog i doživljenog, prilagođavanje, saživljavanje sa drugačijim kontekstom.

Ferneh je potreba da se izađe iz rutine, da se navuče tuđa koža, postoji na drugačijem mestu od onog na kojem se obično bude. Dobrovoljno samoizgnanstvo, nomadizam, recept za život, pitanja: „Ko smo? Šta je to, i gde je to naš pravi život?”

Fernveh je i odbacivanje sebe. Otkrivanje ili zatrpavanje onoga od čega se beži.

Fernweh je i – povratak.

U kolotečinu. U kojoj postoji – žudnja da se ponovo ode.