Goran Trbuljak u Muzeju suvremene umjetnosti nije izlagao od 1996, kad se Muzej još nalazio na staroj adresi. Ipak, kako to iz MSU u vezi sa izložbom Da sam umjetnik, bio bih genij * ističu, „nije reč o retrospektivi, budući da je on svoju jedinu, prvu i posljednju retrospektivu već ostvario 1981, kad je na jednom mestu povezao tri izjave s danas antologijskih plakata: Ne želim pokazati ništa novo i originalno (Galerija Studentskog centra, 1971), Činjenica da je nekom dana mogućnost da napravi izložbu važnija je od onoga što će na toj izložbi biti pokazano (Galerija suvremene umjetnosti, 1973) i Ovom izložbom održavam kontinuitet u svom radu (Studio GSU, 1979).“

A kao što je svojim prvim samostalnim izložbama sam sebi obezbedio retrospektivu, tako je u radu Tisuću i jedna monografija, 2009–2024, Trbuljak sam sebi priredio monografiju, ispisujući reč monografija na mnoštvu pronađenih materijala, kartona, alu-folija, različitih drvenih ploča i sl, što se može videti i na aktuelnoj postavci u MSU.

Foto: Art Box portal

U stručnoj javnosti opšte je poznata činjenica da je Goran Trbuljak odbijao da uđe u novu zgradu MSU, kako je sam izjavljivao zbog neadekvatnog odnosa muzeja prema umetnicima na samoj ceremoniji otvaranja MSU.

Ovu svojevrsnu diverziju, koja propituje odnos umetnika i institucija umetnosti, kao i sistema umetnosti uopšte, Trbuljak je transponovao u umetnički rad koji se sastoji od umetničkih izjava, tekstualnih radova u kojima iznosi niz razloga zbog kojih ne bi trebalo da poseti zgradu MSU, do konceptualne manipulacije samom formom zgrade muzeja.

Prekidanje odluke o neulaženju u MSU, Trbuljak je prethodno detaljno razmotrio u knjižici Neka razmišljanja i dvojbe o temi moga sadašnjeg i budućeg odnosa s institucijom MSU Zagreb, koju je objavio 2023. Iako je zaključak bio da su „prednosti neizlaganja i neulaženja u Muzej veće nego nedostatci”, izložba je ipak realizovana.

Prednosti neulaženja u MSU jesu:

– ne moram skrivati ljubomoru prema kolegama koji ondje izlažu,

– ne moram glumiti pred kustosima zainteresinarost za njihove projekte,

– ne moram se voziti tramvajem ili autobusom na kraj svijeta i natrag.

Goran Trbuljak (segment iz rada Prekrižena razmišljanja i dvojbe)

Izložba Da sam umjetnik, bio bih genij* podeljena je u osam poglavlja koja se prepliću i dopunjuju. Uz Prekrižena razmišljanja i dvojbe, tu su i: Knjige umjetnika, 1974 – 2024; Tisuću i jedna monografija, 2009 – 2024; Plakati o neulaženju u muzej, 2009 – 2024; Fiktivno u virtualno, 2024, Muzej besanih; Readymadeization, 2017. i De readymadeization, 2024.

Trbuljak ovom izložbom prekida svoje cikluse neulaženja u MSU, ne samo zato što je zaboravio izvorne razloge zašto nije ulazio u muzej, već i zato što je svom redimejd objektu pod nazivom Glavoper, koji se takođe nalazi među izloženim eksponatima, hteo da omogući postupak suprotan Dišanovom transponovanju industrijskog ili zanatski oblikovanog predmeta u umetničko delo.

„Postupak de radymadeization zamislio sam tako da Glavoper darujem onome tko će ga vratiti u njegovu originalnu funkciju glavopera u nekom frizerskom salonu i tako ga osloboditi umjetničkog i muzejskog jarma“, objašnjava Goran Trbuljak.

Konceptualni postupak aproprijacije ili prisvajanja Trbuljak ponajbolje prikazuje u radu u kojem izlaže 14 primeraka knjige Muzej besanih portorikansko-kostarikanskog književnika Carlosa Fonsece-a, zajedno sa sadržajima u kojima pronalazi bliskost.

Oslanjajući se na vlastite umetničke postupke Trbuljak je iskoristio i neke od nedostataka samog izložbenog prostora pretvarajući ih u in situ umetničke radove, pa je tako dva otvora u zidu proglasio za Mala vrata slave i Mala vrata slave, izlaz što govori o njegovom promišljanju o poziciji umetnika kako u svetu umetnosti tako i o vlastitoj poziciji u društvu.

Celokupan umetnički opus Gorana Trbuljaka jeste preispitivanje šta bi to bila umetnost, a on sam se nerado predstavlja kao umetnik, mada ne spori činjenicu da ga drugi tako vide.

Goran Trbuljak je rođen 1948. u Varaždinu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 1972. Od 1973. do 1974. studirao je slikarstvo na École des Beaux-Arts u Parizu. Godine 1980. diplomirao je na Odsjeku filmskog snimanja Akademije za kazalište, film i televiziju u Zagrebu, gde je posle radio kao redovni profesor. Javno počinje delovati od kraja 1960-ih. Delovao je kao filmski snimatelj, odnosno kao više puta nagrađivani direktor fotografije, iza kojeg je velik broj igranih, dokumentarnih i kratkih filmova različitih žanrova. Radio je i kao grafički dizajner (časopisi Film, Polet, Gordogan) te autor tekstova o umetnosti koji su objavljeni u dnevnim i nedeljnim novinama.