Javne tajne i post-istina Zorana Naskovskog i u Novom Sadu

Priredio Art Box portal //

Nakon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, retrospektivna izložba Zorana Naskovskog JAVNE TAJNE otvorena je u petak 26. januara 2024. i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Ova izložba predstavlja višedecenijski umetnički opus Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih umetnika iz Srbije i jednog od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina, koji je aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti. Kustoskinje izložbe su Gordana Nikolić i Una Popović.

Otvaranje izložbe JAVNE TAJNE u MSUV. Foto_Marko Ercegović, MSUV

Postavka izložbe u Novom Sadu predstavlja izbor ikoničkih radova kao što su Smrt u DalasuWar FramesL’Origine du mondeMandala i krst i drugi i, u odnosu na postavku u MSUB, proširuje izbor novim radovima, dokumentima i artefaktima u interakciji s novim prostorom i kontekstualno drugačije osmišljenim celinama.

Kustoskinja Gordana Nikolić se na otvaranju prisutnima obratila rečima: „Naslov izložbe je naš pokušaj da, kroz jednu sintagmu, damo značaj temi kojom se veliki broj radova Naskovskog bavi — a to je angažovano mišljenje prema medijima i informacijama koji u doba globalizacije i umrežavanja postaju značajan faktor u kreiranju naše stvarnosti, često izmanipulisane različitim medijskim taktikama i alatima, iz čega je i nastao termin post-truth da označi političku kulturu u kojoj ‘činjenice’ prosto nisu više relevantne. Prema tome, javne tajne su zapravo one društveno važne informacije za koje negde znamo da ne smemo da ih znamo. Te informacije često kruže u medijima u obliku koji nam nije sasvim jasan ili je politički izmanipulisan ili se ponekad otkrivaju kao informacijski leaking aktivista koji hakuju sisteme”.

Otvaranje izložbe JAVNE TAJNE u MSUV. Foto_Marko Ercegović, MSUV

Kustoskinja Una Popović je u svom obraćanju naglasila: „Ovde ćemo videti na neki način drugačiju postavku od one u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, što i prostori uslovljavaju. Ove izložbe nas uče načinu na koji savremena umetnost može da bude postavljena. Prostor muzeja u Beogradu je uslovio da tu bude više instalacija, dok ovde imamo veći galerijski prostor, koji dozvoljava interpretaciju i vrlo dobru realizaciju video projekcija”.

Otvaranje izložbe JAVNE TAJNE u MSUV. Foto_Marko Ercegović, MSUV

Umetnik Zoran Naskovski je na otvaranju izjavio: „Izuzetan napor je uložen da se realizuje ova izložba, u Beogradu i u Novom Sadu. Ona je rezultirala postavkama koje na najbolji način reprezentuju šta je savremena umetnost. Postavke izložbi su realizovane nelinearno, što je vrlo važno, i uključuju širok spektar različitih radova. Formiraju se i različite veze, od onih koje preispituju i sam kontekst institucija Muzeja savremene umetnosti i ukazuju na kolektivne traume kada je savremena umetnost u pitanju, do postavki radova koji imaju visok nivo interaktivnosti”.

Otvaranje izložbe JAVNE TAJNE u MSUV. Foto_Marko Ercegović, MSUV

Umetničku praksu Naskovskog karakteriše angažovan način mišljenja koji je povezan sa sofisticiranom upotrebom medija, utemeljenom u avangardnim i konceptualnim umetničkim praksama, u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma, instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke inteligencije. Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija. Izložbene postavke u MSUV i MSUB,  koje karakteriše nelinearost svojstvena savremenoj umetnosti, formiraju smisaone celine, često interaktivne, uvodeći posmatrača u aktivan odnos prema društvenom i političkom kontekstu, kao i prema neizvesnosti ubrzanog informacijskog i tehnološkog razvoja.

Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena do 17. marta 2024. godine.

Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija, Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti, Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu 2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd. Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses – Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44. Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za najbolju izložbu u 2020. godini.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.