Piše: Nataša Krstić //

U vremenu kada studenti i građani u Srbiji i širom sveta izlaze na ulice boreći se za prava, slobodu i dostojanstvo, često se pitamo koja umetnička i kulturna iskustva mogu biti važna u ovim izazovnim trenucima. Dok su protesti izraz političke i društvene volje, kultura i umetnost nas takođe podsećaju na vrednosti i povezuju nas sa slojevima istorije i identiteta. Upravo zato Nataša Krstić piše o izložbi Louvre Couture u Parizu, koja na jedinstven način povezuje modu i umetnost kroz vekove, pokazujući kako estetika, kreativnost i tradicija oblikuju naš svet a jedinstvo mode i umetnosti ima važnu ulogu i u vremenima društvenih previranja i u viziji budućnosti.

Ako ste nekada posetili stalnu postavku Luvra i njen deo za dekorativne umetnosti, onda će odlazak na aktuelnu izložbu Louvre Couture, koja u odeljenju dekorativnih umetnosti Luvra traje od 24. januara do 24. avgusta 2025. godine, predstavljati za Vas sasvim novi doživljaj. Ako dođete u Luvr prvi put, bićete privilegovani da ga doživite u skladu sa promenama koje prate status mode i umetnosti, a koje će obeležiti XXI vek.

Ova izložba na originalan način produbljuje doživljaj muzejskog prostora. Inače veličanstvena, mistična i misteriozna atmosfera Luvra dopunjena je postavkom koja podrazumeva prisustvo kreacija visoke mode najčuvenijih dizajnera i modnih kuća. Ukupno 45 modnih kuća, 70 kreacija, 30 aksesoara i prisustvo najčuvenijih modnih kreatora, koji su nalazili inspiraciju u Luvru od 1960. do 2025, obeležavaju svojevrsni eksperiment dovođenja mode i umetnosti u vezu. Kustos izložbe je direktor departmana za dekorativnu umetnost Luvra Olivije Gabe.

Izložba je organizovana u četiri celine koje obrađuju odnos starinskih dekorativnih predmeta i savremene mode, razvijajući ga kroz različite koncepte i pristupe. Prva celina obuhvata srednji vek i vizantiju, druga renesansu, treća grand siecle i četvrta 19. vek.

Kada zakoračite u prostorije Luvra, doživljaj je jak i emotivan. Publika putuje kroz vreme, snažno se povezuje sa prošlošću i ima osećaj pripadnosti drugom vremenu, osećaj istorijskog kontinuiteta, prirodne pripadnosti prošlosti. Poput velikog scenskog, gotovo pozorišnog događaja, poput scenografija bez glumaca koje stvaraju originalan narativ, postavka oživljava čuvene kreacije. Publika preuzima aktivnu ulogu i putuje kroz vreme. Put u prošlost formira naš odnos prema budućnosti, analiza stilova prošlosti omogućava razvoj savremenog stvaralaštva. Bačeno je novo svetlo na posmatranje i shvatanje suštine fenomena mode i umetnosti. Odnos mode i umetnosti neiscrpan je izvor novih stvaralačkih konceptaa i kustoskih praksi. Pre svega, paralelno možemo istraživati odnos kompozicija, boja i formi. Takođe se nameću paralele i kontrasti estetskog sadržaja, kodova i vrednosti, principi formiranja estetskog sadržaja.

Izložba Louvre Couture navodi nas na veoma ozbiljno razmišljanje o vezama između mode i umetnosti. Umetnost se spustila u svakodnevicu, u savremeni svet. Nije potrebno da bude na pijedestalu, mnogo je potrebnije da deluje na ljude, na naše emocije i predstave o vrednostima, kako estetskim tako i društvenim i kulturnim. Spustila se lagano, sa dozom spektakla. To nikako nije dovelo do degradacije umetnosti, naprotiv.

Modu možemo shvatiti kao umetnost u okvirima svakodnevice. Bodlerovski, moda i umetnost nalaze zajednički jezik. Kao što je verovao Bodler, izložba pokazuje da svako vreme ima svoje estetske kodove. Ali ono što je novo i interesantno na ovoj izložbi je način na koji su u odnos stavljeni artefakti i haljine visoke mode koji su nastali u različitim epohama, a ipak se mogu uporediti i slični su na razne načine. To upućuje na zaključak da određeni estetski kodovi ne pripadaju samo vremenu u kom su nastali, nego da su, naprotiv, vanvremenski.

Mnogi čuveni kreatori su to demonstrirali u svojim kolekcijama. Ovo je put da se oslobodimo lošeg ukusa. Vanvremenska vrednost estetskih kodova može biti visoko sofisticirana, sa narativnim karakterom ili apstraktna i može nositi umetničku vrednost. Čak i savremeni odevni predmeti koji obiluju ekcesnim poigravanjem sa kičom mogu biti izvedeni sa određenim rafirmanom koji potiče iz nostalgije za prošlošću, savršenom lepotom i skladom. A ceo koncept izložbe bazira se na želji da se utvrdi istorijska, kulturna i estetska srodnost predmeta iz daleke prošlosti i kreacija savremene mode.

Koncept postavke zahtevao je vizionarsku maštovitost tima, skladno povezivanje eksponata.

Izložene kreacije odlikuju bogate kombinacije stilova, kontrasti i rimejk prošlih vremena. Dolce and Gabanna oživljavaju venecijanski mozaik 11. veka  Dior bakarni portret Luja XIV, Pako Raban srednji vek, Versaće vizantijske krstove. Maria Gracia Kjuri za Dior inspirisana je renesansom, Dries Van Noten srednjim vekom, Kastelbežak srednjevekovnom tapiserijom. Olivije Rusteing iz kuće Balmen fasciniran je Marijom Antoanetom, a Versaće, Anderson i Vestvud kombinuju više različitih inspiracija.

Neki dijalozi su veoma striktni i strogo definisani, dok su neki slobodniji. Zlato i srebro na crnoj pozadini su tema grandiozne zastakljene kompozicije u kojoj su predstavljeni razni kreatori. Bela monohromija, gotičke skulpture, i raznobojne tapiserije su izvor inspiracije. Svetlo koje prekriva tkanine je asocijacija na stare draperije, a velika bela haljina Šarla de Vilmorena svojim raskošnim padom podseća na Niku sa Samotrake, jedan od omiljenih eksponata u Luvru. Osim što simbolizuje pobedu, Nika predstavlja simbol elitizma i slobode, jedne sasvim originalne kombinacije tako bliske francuskom duhu.

Čuvene Mekvinove skulpturalne cipele gotovo su nevidljive među artefaktima u vitrini, utopile su se u prizor. Lesažov vez je veoma zastupljen na modelima, a često je inspirisan eksponatima iz Luvra. Publika ima priliku da se edukuje o detaljima i tajnama izrade visoke mode.

Džonatan Anderson, koji je nedavno došao na čelo Diora, na izložbi je zastupljen sa kreacijom koju je dizajnirao za kuću Loewe. Jednostavna silueta sa metalnim krilima postavljena je pored srednjevekovne skulpture anđela.

Zanimljivo je da ova izložba publiku inspiriše ne samo da proširi i produbi svoja znanja već i da pronađe veze između mode i umetnosti. Ermes se inspiriše srednjim vekom koji je u prvim prostorijama i koji nas lagano uvodi u priču. Hronološki možemo pratiti razvoj stilova. Mekvinova reptilna struktura haljine poredi se sa prikazima stvorenja na tapiserijama. Fendi nastaje iz mita i drame starog tkanja. Inspiracije potiču od samih dizajnera, ali su neke nastale predanim radom tima Luvra, temeljnom analizom estetske strukture, zajedničkih motiva, formalnih pristupa, koncepta, kolorita, narativnog sadržaja.

Poznavanje istorijskogt razvoja dizajna i umetnosti otvara nam nebrojene mogućnosti za definisanje veza između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U tom smislu, tendencije savremene mode slične su tendencijama savremene umetnosti. Mitološki i religiozni, kao i simbolički sadržaji iz prošlosti se utapaju u spektar značenja i tema savremenog doba i svakodnevice. Balensjaga se inspiriše 18.vekom i savremenom umetničkom instalacijom, Marđela salonskim nameštajem, Dior Napoleonovim salonom. Tragovi rokokoa se mogu pronaći kod Diora, Sen Lorana, Mekvina, Galijana i Gaskijera.

Saznanja o istoriji umetnosti i modnom dizajnu otvorila su mogućnost da se u izradi detalja, kao i u utisku koji odaje celina, izrazi duboko razumevanje istorijskog konteksta koji se prenosi publici putem komercijalizacije pristupa. Dizajneri su dekodirali prošlost i na osnovu toga stvorili nove forme i značenja. Iz bogatog arsenala stilova i značenja iz prošlosti, formira se temelj za savremeni dizajn. Kako sličnosti, tako i kontrasti, govore o povezanosti stvaralaštva različitih istorijskih razdoblja. Tako je Luvr od čuvara istorije pretvoren u izvor inspiracije, kreativnosti i inovacije.

Pitanja veze između mode i umetnosti otvorena su u ovoj postavci kroz brojne različite aspekte. Na primer, poput umetničkog dela u prostoru, u centru stoje modeli koji su istaknuti, dok su drugi postavljeni u celinu enterijera, čime se naglašava njihova primenjena uloga. Ovaj dijalog između različitih generacija dizajnera podseća na dijalog umetnika iz različitih vremena. Kontrasti u tome igraju veoma značajnu ulogu i govore o različitim estetskim kodovima epoha. Postizanje skladne estetike igra ulogu u podizanju mode na višu razinu na kojoj moda dobija karakter umetnosti, a njene likovne i estetske vrednosti su vanvremenske. Veliki dizajneri u svom stvaralaštvu dele misli i pristupe umetnika.

U   XXI veku moda postaje domen u kome se popularizuju iskustva visoke umetnosti, čineći da se na taj način dalje razvijaju i moda i umetnost, i dizajn i elitne vrednosti. Ova veza je dvosmerna, moda utiče na razvoj umetnosti, isto tako umetnost utiče na razvoj mode. Olivije Gabe, glavni kustos izložbe, smatra da je moda danas glavni vid umetničkog izražavanja. Takođe, izložba predlaže kontinuirani povratak raznim prošlim vremenima kao vrstu stvaralačkog izraza u bliskoj budućnosti. Takav princip je i ranije bio zastupljen u modi, ali sada se produbljuju njegove mogućnosti. Slični hromatski efekti su jedna od najubedljivijih veza podvučenih i naglašenih ovom postavkom. Veoma su inspirativne i naracija i mitologija.

Vrednosti koje se ovom postavkom posebno ističu su francuski duh i sloboda.

Karl Lagerfeld je 2019. napravio kolekciju inspirisanu komodom iz XVIII veka koja se čuvala u Luvru. To je bila poslednja Lagerfeldova kolekcija i inspirisana je raskošom i razmetljivošću, generalno prisutnim u njegovom dizajnu. Lagerfeld je bio veliki poznavalac istorije dizajna i mode, a Luvr je smatrao svojim drugim ateljeom. Detalje sa komode preneo je na odeću, a kolorističku gamu čine varijacije plavih i belih .

U kolekciji Džona Galijana za Kristijan Dior 2004/2005. je jedna raskošna haljina koju je na pisti nosila manekenka držeći globus u ruci, kao simbol moći, imperijalizma i raskoši. Galijanova inspiracija takođe je bila carica Sisi, omiljena u Francuskoj, i dekorativni duh XIX veka. Drugi segmenti Galijanovog stila su eklekticizam i orijentalizam. Galijano svoj metod sprovodi putujući kroz vekove i epohe i stvarajući savremenu estetiku baziranu na prošlosti i različitim kulturnim nasleđima, kulturnim identitetima i stilovima. Više objekata iz Luvra služi mu kao inspiracija – zlato Faberžea, porcelan iz Sevra, motivi sa arabeski. Za ljubitelje mode i one koji je proučavaju, ova izložba je dobar uvod u moguća istraživanja o kreatorima i otkriva nam naslage vremena u njihovim kreacijama.

Živanši je sledio uticaje čuvenih kreatora i bio simbol francuske elegancije. Sakupljao je dela čuvenih umetnika, nameštaj i umetničke predmete koji su ga inspirisali. Fascinirao ga je XVII i XVIII vek. Među predmetima se nalazi ormarić iz kolekcije Misije Sert i njenog supruga, koji su bili prijatelji Koko Šanel.

Šanel je u svom apartmanu u Ricu skupljala eklektičnu kolekciju predmeta sa raznih podneblja. Veoma važno mesto u toj kolekciji zauzima kineski paravan iz kog je crpela inspiraciju. Kasnije Karl Lagerfeld preuzima taj isti motiv i kolotističku gamu.

Crno-bela Diorova haljina koja otvara izložbu simbolički je posvećena muzeju i nosi naziv Luvr. Žan Pol Gotje dizajnira novu arhitekturu haljine, stvara originalne, maštovite, temeljno prostudirane krojeve. Čitava izložba koncipirana je tako da osvetljava osnovne karakteristike poetika i metoda svake kuće i kreatora. Gotje se inspiriše krinolinom. Inspiracije prikazane u postavci mogu zadržati kontekst iz prošlosti, a mogu ga i menjati. Gotje ujedinjuje studioznost i provokativnost, šik i istoricizam. Inspiriše se raskošom i bogatstvom drugog carstva.

Kreator Balensjage, Demna Gvasalija objašnjava da se inspiriše korenima kuće i balskim haljinama, kao što je Balensjaga radio na početku. Ukazuje na lake transformacije iz epohe u epohu. Humor i subverzija Džeremija Skota za kuću Moskino osnovu traže u nameštaju izloženom u Luvru. Rik Ovens se inspiriše Egiptom i egiptomanijom iz XVIII veka. Izraženi floralni motivi Alesandra Mišelea u Gučiju povezani su sa dekorativnošću XVIII veka zastupljenoj u enterijerima za žene, u nameštaju.

Ovo su samo neke od brojnih veza prikazanih na ovoj veličanstvenoj i veoma obimnoj izložbi koja je korisna i edukativna za svakog posetioca i koja neguje humanistički pristup i služi kao izvor inspiracije novim mladim dizajnerima.

Takav koncept ima društvenu odgovornost i u tom smislu značajan je za razvoj civilizacije i stvaranje boljeg sveta.