Piše: Dragan Vojvodić//

Kopenhagen, Danska. Luizijana muzej moderne umetnosti (Louisiana Museum of Modern Art) uz izbor iz stalne kolekcije, čuveni park skulptura i spektakularni pogled na more, ovoga (kasnog) leta posetioce poziva i da dožive instalaciju Jajoi Kusama (Yayoi Kusama), i retrospektivu islandskog umetnika Ragnara Kjartasona (Ragnar Kjartansson).

Louisiana, remek-delo danskog modernizma

Luizijana se smatra remek-delom danskog modernizma. U stilu diskretnog modernizma arhitekti Vilhelm Worhlert i Jørgen Bo su, po želji osnivača muzeja Knuda W. Jensena, projektovali muzej kao kompleks zgrada uklopljen u valoviti pejzaž. Niz objekata, povezanih hodnicima, zmijoliko se pružaju od centralnog ulaza ka jugu i severu deleći muzejske prostore na dva krila, severni rezervisan za postavke dela iz kolekcije, a južni za izložbe savremenih umetnika.

Stalna postavka muzeja Luizijana

Muzejska kolekcija, sa više od 4.000 dela, obuhvata radove od 1945. godine do danas, najviše u mediju slikarstva i skulpture. Kolekcija se kontinuirano obnavlja, i sa željom da se predstavi raznolikost moderne i savremene umetnosti, uključuje dela najpoznatijih umetnika XX veka, periode kao što su evropski novi realizam sa Ivom Klajnom, američki pop art sa Vorholom i Lihtensteinom, nemački neoekspresionizam iz 1980-ih sa Kiferom i Baselicom, i video-umetnost od 1990-ih.

Trenutna postavka dela iz kolekcije muzeja poseban akcenat stavlja na pop art.

Park skulptura

Ono što je posebna karakteristika muzeja jeste park skulptura projektovan do detalja tako da se svaka skulptura na najbolji način uklapa u arhitektonsko-pejzažnu celinu.

Pijedastalno mesto rezervisano je za čuvenu skulpturu Henrija Mura Two Piece Reclining Figure No. 5, 1963-64. Postavljena na travnjaku iza muzeja, na samom rubu padine ka horizontu mora, skulptura se vremenom toliko povezala sa identiteom muzeja da, iako nije kreirana isključivo za muzej, postala je ikona samog muzeja.

Mesto, koje će postati jedna od najbolje odabranih pozicija za njegove skulpture uopšte, odabrao je sam Henri Mur.

Među ostalim skulpturama, zbog svoje specifične inkoporiranosti u ambijentalni kontekst, izdvajaju se naredne dve.

Prva je The Gate in the Gorge, 1983-86, skulptura koju je Ričard Sera kreirao za posebno mesto u parku muzeja – neku vrstu usekline između dve padine. Od zgrade muzeja ka obali mora otvaraju se vrata koja omeđuju dve pravougaone monumentalne čelične površine. Na taj način skulpturalna instalacija razdvaja i povezuje dve pejzažno različito oblikovane celine.

Druga skulptura, performativnog karaktera, iziskuje drugačiju percepciju. Square Bisected by Curve (2008) Dena Grahama može se posmatrati kao multidisciplinarno delo u kojem se prepliću arhitektura, skulptura i performans. Skulptura je izvedena od transparentnih plestiglas površina postavljenih u formu kocke kroz koju prolazi isto takva zakrivljena površina povezujući suprotne krajeve. Dva ulaza u telo skulpture pozivaju posmatrača da na interaktivan način postane deo samog rada. Vidno polje izvan i unutar skulpture konstantno se multiplicira, komplikuje, zakrivljuje i odstupa od realnosti, zbog nemogućnosti da se fizički karakter skulpture i prostora oko njega sagleda na uobičajen način u svojoj celini. Transparentnost tela skulpture i refleksija okolnog arhitektonsko-prirodnog ambijenta na njenoj površini zamućuju perciptivne moći posmatrača ne dozvoljavajući mu da delo vidi kao materijalizovano završenu celinu.

U kontekstu specifičnosti prostora muzeja posebno se izdvaja prostor monumentalnih dimenzija, sa vertikalnim staklenim površinama preko celog zida otvorenim ka  jezeru na suprotnoj strani muzeja od obale mora. Ne samo da se muzej niveliše svojim volumenima prema terenu već se i vizurama iz unutrašnjosti stapa sa kultivisanom okolinom. Toj arhitekturalno precizno izvedenoj celini kao esencijalni element dodata su dva dela. Đakometijeva skulptura i slika Enca Kukija. Dela svedena na samu srž ekspresivne poetike. Pokret u najavi ili zaleđenom stanju komunicira sa životom izvan prostora, s one strane staklene opne.

Dijalog koji se odvija unutar ove arhitektonsko-ambijantalne celine, gde posebno negovan park istom snagom progovara kao i delovi muzeja, na momenat zastaje u prostorima bez prozora koji su nužan elemenat tog dijaloga. Među delima pop arta izdvaja se jedno koje na umetnički način nastavlja taj dijalog. Roj Liktenstajn, pre no što je naslikao Figures in landscape, posetio je Luizijana muzej. Nastalo delo je njegovo viđenje te iste arhitektonsko-prostorne celine u kojoj je na svojstven način ubacio žeski profil, najverovatnije svoje supruge. Pored tog vizuelno najčitljivijeg dela slike nalazi se mnoštvo elemenata preuzetih iz prirodnog ambijenta muzeja i transponovanih u stripovski šablonizovane detalje koji se međusobno prožimaju poput haotične slagalice.

Pored galerijskih prostora, otvorenih ili ne ka okolnoj pejzažnoj arhitekturi, jedan prostor je koncipiran kao zasebno umetničko delo. Sjajne svetlosti duša Jajoi Kusame odvajaju nas od svega viđenog i uvode u sasvim drugačije iskustvo. Zamračeni prostor, sa zidovima od ogledala, ispunjen raznobojnim okruglim sijalicama koje se reflektuju do nedogleda elementi su koji nas upućuju ka samima sebi i introspekciji. Prepoznatljiva minimalistička Kusamina estetika posmatrača odvaja od vidljivo uobičajenog  iskustva i pokušava, poput Den Grahamove skulpture, da predoči jedan drugačiji svet ili drugačiji pogled na onaj poznati.

Kako stići do Luisijane

U Luizijani se sem u umetnosti izloženoj u galerijama, uživa i u kulinarskom umeću restorana, knjižari, gift šopu, opuštenoj šetnji kroz  park skulptura gde poseban spektakl predstavlja panoramski pogled na more.

Putovanje je neodvojivi deo doživljaja muzeja. Najbolji način dolaska u muzej jeste  železnicom. Pruga koja, od Kopenhagena, vodi uz obalu mora otkriva zamisao čoveka koji je poželeo da na tom mestu osnuje muzej, a stara vila poslužila mu je kao početno jezgro za muzej koji će se od 1958. godine  postepeno širiti.

U ime tog puta koji je neophodan da biste posetili muzej, danski umetnik Pjer Kirkebi je na železničkoj stanici Humlebæk, od koje se peške stiže do muzeja, postavio zidanu minimalističku građevinu koja omeđuje prazninu – putokaz ka doživljaju koji posetioca Luizijane očekuje.

Produženo radno vreme

Specifično je i radno vreme muzeja. Muzej je zatvoren ponedeljkom, vikendom je otvoren od 11 do 18 sati, a od utorka do petka u Luzijani možete posetiti do 22 sata te doživeti spoj umetnosti i prirode i posebnu atmosferu muzeja i tokom večeri.