Art Box portal //

Nedavno je na EXIT festivalu prikazan film o Dejvidu Bouviju (David Bowie, 1947–2016) „Moonage daydream“ Breta Morgena, reditelja dokumentarnih filmova o Kurtu Kobejnu i Rolingstonsima, koji je premijerno prikazan u selekciji Kanskih ponoćnih projekcija 2022. Reč je o filmskoj priči koja na netradicionalan način svedoči o životu i radu jednog od najharizmatičnijih umetnika na svetu.

Ko je bio Dejvid Bouvi?

Bouvi je bio jedan je od najpoznatijih britanskih pop-art-glem-rok muzičara, pevač, kompozitor i glumac, koji je svoj talenat ispoljavao i u vizuelnoj umetnosti, kolekcionarstvu i sl. Pravo ime mu je bilo Dejvid Robert Džons, a na početku karijere, koja će trajati više od pet decenija, nastupao je pod imenom Dejvi Džons.

Od 1970. godine Bouvi je prepoznatljiv po čestom menjanju muzičkog stila i imidža i preuzimanju različitih identiteta. U tom smislu je istinita tvrdnja da je sam od sebe stvorio umetničko delo. Njegova profesionalna karijera razvijala se u znaku fikcionalnih identiteta. Bouvi je i Ziggy Stardust, i Starman, i Major Tom, i Aladdin Sane, i Thin White Duke.

„Ko je on, šta je, otkuda dolazi?“ pita se u svom tok-šou iz 70-ih Dick Cavett, što je prikazano i u filmu. „Da li je opasan, pametan, glup… lud, razuman, muškarac, žena, robot?“ jer različiti identiteti zbunjivali su kritičare koji su Bouvija mešali sa njegovom umetničkim alter egom.

„Ne želim da izgledam kao da sam hladan i otuđen“, kaže Dejvid Bouvi u filmu a oni koji su ga poznavali potvrđuju da je to, zaista, bilo tako.

Njegov album „Space Oddity“ postigao je veliki uspeh a naslovna pesma postala je hit pošto su je urednici BBC-ja odabrali kao muzičku pozadinu tokom izveštavanja o spuštanju čoveka na Mesec. Bouvi je pesmu koja govori o majoru Tomu, izmišljenom astronautu koji prekida komunikaciju sa Zemljom i lebdi u svemiru, napisao nakon što je odgledao film Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ iz 1968.

Veruje se da je status svetske zvezde stekao 1972, albumom „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and The Spiders from Mars” a procenjuje se da je tokom karijere prodao preko 140 miliona primeraka svojih albuma i singlova a njegova slava je postala globalna.

Bouvi je autor 25 albuma, a glumio je i u nekoliko zapaženih filmskih ostvarenja. Dva dana nakon svog 69. rođendana i objavljivanja poslednjeg albuma, Blackstar, skrivajući istinu o svojoj bolesti od javnosti, preminuo je u svom domu u Londonu.

Moonage Daydream

Moonage Daydream je prvi film koji je podržala Zadužbina Dejvida Bouvija, što je autoru omogućilo pristup preko 5 miliona materijala, uključujući nikada ranije viđene crteže, snimke, filmove i časopise. Zbog toga film ne istražuje samo muzički već i kompleksan kreativan i duhovni Bouvijev život.

U ovom, u osnovi dokumentarnom filmu, koji predstavlja Bouvija kao umetnika koji je istraživao ne samo pop i rok muziku, već i slikarstvo, skulpturu, video, pisanje, ples, filozofiju i film i pozorište, akcenat nije na faktografiji već na duhovnim i kreativnim narativima.

Film prikazuje Bouvijev kapacitet i potrebu za menjanjem i pronalaženjem novih kreativnih ideja, njegov strah od statičnosti i neispunjenosti, Bouvi je, može se reći, radio do samog kraja, pa i na samrtnoj postelji.

Iako se u filmu ne prikazuju mnogi detalji iz njegovog privatnog života, pominje se, recimo, njegovo odrastanje u posleratnom Brikstonu, strah da će i sam duševno oboleti poput svog starijeg polubrata Terija koji ga je i uveo u svet umetnosti, muzički počeci, dotiču se različite faze Bouvijeve karijere, život u Los Anđelosu i Berlinu, istraživanje biseksualnosti, žeđ za uspehom, komercijalni uspeh albuma „Let’s Dance“, zbog čega je, možda, i zažalio, brak sa Iman, eksperimentisanje sa rodnom fluidnošću tokom 1970-ih…

Ali film prevashodno svedoči o Bouvijevoj umetničkoj harizmi i kompleksnosti, različitim načinima umetničkog izražavanja, vidi se žeđ za stvaranjem umetnosti, strah da će dan biti protraćen uzalud, „strategija izbegavanja mentalnih bolesti“ kroz stvaranje umetnosti…

Film ekranizuje koliko je Bouvi voleo život i umetnost, koliko je u mnogo čemu je bio ispred svog vremena, kako je stalno istraživao nepoznato – bilo da je reč o realnom životu, putovanjima, filozofiji, muzici ili nekoj drugoj umetnosti. Način na koji je sve to zvučno i vizuelno predstavljeno, montiranje videa i muzike, kaleidoskop slika, nebo ispunjeno zvezdama, vizuelne reference iz filmova bliskih Bouviju, pojačava utisak i neosporan je kvalitet filma.

Pogledaj gore, u raju sam/ Moji se ožiljci ne vide