Piše: Merima Aranitović//

Da li se i vama čini da se potrebi za pisanjem ne poklanja dovoljno pažnje? Pisanje često ima terapeutsko dejstvo, donosi nam oslobađanje, šansu da obradimo svoja osećanja i misli. Nije potrebno biti romansijer ili pesnik da bi se iskusila moć reči. Samo ne smemo zaboraviti, ma kako to nekome danas zvučalo staromodno, pisanje je putovanje, a ne destinacija.

Upoznajmo se sa svetom reči

Pisanje može biti način da se povežemo sa svojim osećanjima. Kada pustimo reči da teku, otkrivamo delove sebe koje možda nismo znali da imamo. Verovatno to što ćemo stvoriti neće postati veliko književno delo, ali to i nije imperativ. Ono što je važno je sloboda izražavanja i putovanje samootkrivanja.

Istražimo svoje misli

Za mnoge su dnevničke zabeleške način da organizuju haos u mislima. Dok reči izbijaju iz nas, pomažu nam da shvatimo šta nas muči, u čemu uživamo, kakve su naše unutrašnje borbe, strah od promene, radost u malim stvarima…

Započeti proces otkrivanja može biti zastrašujuć, ali za njega nam je potrebno samo nekoliko minuta dnevno: papir i sveska, otvoren dokument na računaru ili aplikacija za beleške u telefonu.

Ponekad je dovoljno zapisati samo nekoliko reči. A čak i kada naše rečenice deluju bledo ili obično, ne zaboravimo da svaka reč ima vrednost – ona je deo naše lične priče.

Sloboda neograničenog izražavanja

Ono što pišući stvaramo postaje deo naše unutrašnje slobode. Dovoljno je osloboditi um i srce i dopustiti da reči teku bez prepreka. Možda nećemo doći do remek-dela, ali i sam proces pisanja može biti putovanje u autentičnost.

Zbog čega je vredno započeti s pisanjem?

Tako uspostavljamo vezu s emocionalnom dubinom, istražujemo šta nas pokreće, a možda otkrijemo i kreativne žice koje su čekale da budu razigrane.

Neka naša strast bude vođena potrebom da stvaramo, ne da impresioniramo. Kada stvorimo nešto iznutra, autentično, prirodno će dodirnuti svet van nas samih.

Ostavimo trag

Stvarajući, ostavljamo trag. Ukoliko se osećamo izgubljeni u ovom brzom svetu, pisanje može biti primamljivo mesto gde možemo da pronađemo sebe. Kao što smo ponekad svedoci umetnosti stvaranja, tako možemo biti i – umetnici u sopstvenoj priči.

Svaka rečenica koju napišemo može nam pomoći da se oslobodimo bola, da proslavimo radost…

Pisanje je putovanje, a ne destinacija

Ne zaboravimo da je pisanje putovanje, a ne destinacija. Oslobodimo svoje misli i pustimo ih da nas vode. Nije važno hoćemo li postati pisci sa velikim početnim slovom P ili ćemo ostati anonimni autori i autorke.

Važno je da pišemo i otkrivamo svet u sebi samima.

Pišimo da bismo se izrazili, istražujmo jer to je put do lične sreće.

A vremenom, možda, u sebi pronadjemo i pravog pisca, ili bar revnosnog čitaoca.