Piše: Merima Aranitović//
U poslednjih nekoliko godina, pojam cancel kulture (cancel culture) postao je važan deo društvenog dijaloga, postavljajući pitanje o odgovornosti za javno izgovorenu reč, slobodi izražavanja i odnosa između umetnosti i društvenih tokova. O čemu se zapravo radi? Cancel kultura, ili kultura otkazivanja i odbacivanja, predstavlja društveni fenomen u kojem se pojedinci ili organizacije dovode u pitanje, često putem društvenih medija, zbog njihovog ponašanja ili stavova koji se u javnosti percipiraju kao kao društveno neprihvatljivi. Odgovornost za sopstvene postupke važna je u javnom diskursu, ali i u cancel kulturi kriju se i neke zamke.
Umetnost i kultura otkazivanja
Umetnost, kao ogledalo društva, sve češće postaje žrtva cancel kulture. Nekada s punim pravom, nekada neopravdano. Recimo, književna dela koja su nekada bila cenjena sada su podložna kritici i bojkotu. Postavlja se pitanje: da li kritika umetničkih dela treba da dovede do njihovog otkazivanja, ili bi trebala da služi kao podsticaj za dijalog i promišljanje?
U sferi književnosti, neki autori su postali meta oštre kritike ili bojkota zbog sadržine koja se smatra uvredljivom ili neprilagođenom savremenim društvenim normama. Međutim, kako ocenjivati dela prošlih vremena prema standardima sadašnjosti, i da li taj pristup doprinosi stvaranju društva koje ceni raznolikost izraza?
Cancel kultura takođe prožima svet animiranih filmova, gde likovi i priče često postaju predmet kontroverzi. Pitanje slobode umetničkog izraza u ovom mediju postaje važno: koliko daleko treba ići u cenzurisanju ili izmeni sadržaja kako bi se zadovoljile promenljive društvene norme?
Ovaj fenomen odražava sadašnji trenutak u kom su društveni mediji i društvene mreže postale platforme za izražavanje nezadovoljstva i aktivizma. S druge strane, cancel kultura često dovodi do autocenzure, ograničenja slobode izražavanja, i stvaranja atmosfere u kojoj pojedinci strepe od posledica izražavanja svojih stavova.
Ali cancel kultura često funkcioniše brzo, bez davanja prilike za odgovor. Ona može dovesti do nepravednih osuda. Umesto dijaloga i obrazovanja, cancel kultura često koristi izolaciju i odbacivanje kao odgovor, čime se smanjuje mogućnost konstruktivnih razgovora.
Važan je dijalog
U krajnjoj liniji, pitanje koje se postavlja je kako postići ravnotežu između borbe za društvenu pravdu, odgovornosti za javno izgovorenu reč i očuvanja prostora za slobodno stvaralaštvo. Može li dijalog i edukacija zameniti otkazivanje kao sredstvo za izražavanje nezadovoljstva?
Ovo su pitanja koja zahtevaju pažljivo razmatranje, jer će odgovori oblikovati društvo u kojem živimo.
Leave a Reply