Art Box portal //

Danas, 14. jula, Francuska paradom, pod ogromnim policijskim obezbeđenjem, na Jelisejskim poljima obeležava godišnjicu pada Bastilje — događaja iz 1789. godine koji je označio prekretnicu Francuske revolucije. O toj revoluciji, iskreno govoreći, ne znam mnogo ili znam dovoljno, zahvaljujući Pekićevoj priči Čovek koji je jeo smrt.

Dok se svet deli, granice se podižu, a razlike produbljuju, Francuska slavi demokratiju i svoj nacionalni moto: Liberté, Égalité, Fraternité. Istovremeno, beskućnici spavaju pod tim istim natpisima — ispred izloga luksuznih radnji, na obali Sene, gotovo svuda.

Francuska danas slavi i svoju bogatu kulturnu baštinu. U srcu Pariza, tik uz reku Senu, nalazi se Luvr — u kojem se njegov najpoznatiji eksponat doživljava kroz prizmu selfija. Jer Mona Liza je simbol svega što je umetnost danas: proizvod, brend, must see na turističkoj mapi.

Muzej Luvr (Musée du Louvre) – nije samo najveći, već i najposećeniji muzej umetnosti na svetu koji godišnje poseti i deset miliona ljudi. Nekada srednjovekovna tvrđava, kasnije raskošna kraljevska palata, na 72.735 kvadratnih metara čuva neka od najpoznatijih umetničkih dela svih vremena. A među njima i najpoznatiji portret u istoriji umetnosti.

U centru pažnje, iza zaštitnog stakla i uvek okružena masom turista, nalazi se Đokonda. Veruje se da je reč o portretu supruge jednog firentinskog trgovca i da ju je Da Vinči naslikao početkom 16. veka. Iako je veličina slike skromna, ona dominira najposećenijom prostorijom Luvra, dok se mnogo veće platno – Svadba u Kani Paola Veronezea – koje se nalazi tik naspram nje, često zanemaruje budući da mu posetioci najčešće okreću leđa.

Luvr je riznica mnogih slavnih dela koja su neizostavna kada govorimo o istoriji svetske umetnosti. Recimo, Splav Meduze, remek-delo Teodora Žerikoa, kao i sliku Sloboda vodi narod Ežena Delakroa – koja prikazuje ženu obnaženih grudi kako sa zastavom Francuske predvodi narod preko tela poginulih tokom revolucije, naslikana 1830. godine.

U kolekciji Luvra je i Krunisanje Napoleona, delo Žak-Luj Davida, na kojem se vidi da Napoleon sam sebi stavlja krunu na glavu. Upravo je Napoleon Bonaparte imao važnu ulogu u razvoju muzeja – u njegovo vreme kolekcije su znatno uvećane, a Luvr je čak nosio naziv Musée Napoléon.

Nakon njegovog poraza, mnoga opljačkana dela su vraćena. Poznato je i da je Mona Liza bila među Napoleonovim omiljenim slikama, a čuvao ju je u sopstvenoj spavaćoj sobi.

Godine 1911. ona je ukradena je iz Luvra (pronađena je tek dve godine kasnije) – što je dodatno doprinelo njenoj svetskoj slavi.

Među najznačajnijim delima antike u Luvru su Miloska Venera, statua boginje ljubavi bez ruku i Nika sa Samotrake, krilata boginja pobede koja posetioce dočekuje na jednom od stepeništa muzeja, na putu za Mona Lizu.

U Luvru se nalazi i Mikelanđelov Umirući rob, a među najstarijim eksponatima izdvaja se Zakonik kralja Hamurabija, jedan od najranijih pisanih zakona čovečanstva, iz drevne Mesopotamije.

Ali Luvr nije samo kolekcija „najpoznatijih“.

Podeljen je na osam odeljenja kroz koje se može pratiti istorija umetnosti od drevnog Egipta i Persije, preko islamskog sveta i renesansne Italije, do francuskog klasicizma i flamanskog slikarstva.

U podzemlju se još uvek mogu videti ostaci prvobitne tvrđave a na ulazu u muzej je staklena piramida – rad američko-kineskog arhitekte Joa Minga Peja – izgrađena 1989. godine kao simbol dijaloga između prošlosti i savremenosti.

U eri masovnog turizma, digitalnih sadržaja i globalne pažnje, ni Luvr nije ostao nepromenjen.

Horde turista jure ka Mona Lizi zbog želje za idealnim kadrom. U toj gužvi selfi-štapova, bliceva i raznoraznih jezika, umetnost se posmatra kroz objektiv mobilnog telefona i foto-aparata.

Luvr je takođe i globalna pozornica pop-kulture i vizuelnog spektakla.

Godine 2024. Lejdi Gaga je u njemu snimila muzički spot, a nekoliko godina ranije to su učinili i Bijonse i Džej Zi.

U tom spoju umetnosti, marketinga i imidža, umetnička dela gube na značenju upravo obremenjena sopstvenom slavom.