Art Box portal //

Jedno od najvećih imena savremenog pozorišta, reditelj Milo Rau, večeras otvara 58. Bitef koji se održava od 25. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. U glavnom programu se predstavlja deset predstava, a produkcije stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Šta nas očekuje na 58. Bitefu?

Ovogodišnji Bitef otvara plesna predstava „Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.

Nakon svetske premijere početkom jula na prestižnom pozorišnom festivalu u Avinjonu, na Bitef stiže i predstava „Hekuba, ne Hekuba” čuvenog francuskog pozorišta Komedi fransez iz Pariza. Ovo je prvi put da se pomenuto pozorište, za svojih nekoliko vekova postojanja, predstavlja regionalnoj publici, a simbolično je da se saradnja dešava upravo u godini kada se obeležava 100 godina od rođenja Mire Trailović.

Na ovogodišnjem Bitefu prvi put učestvuje i portugalski umetnik Tijago Rodrigeš, koji je odnedavno umetnički vođa festivala u Avinjonu. Rodrigeš je mit o Hekubi i njenoj deci na originalan način aktuelizovao i povezao sa savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju nakon što je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika.

Festival će biti zatvoren uz višestruko nagrađivani rad „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” brazilsko-holandske umetnice Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo iz Brazila. Ovaj intrigantan rad se našao na svim vodećim evropskim i svetskim festivalima, a ni publika ni kritika nisu ostale ravnodušne na autorkin radikalan pristup temi seksualnog nasilja. Bjanki polazi od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti, proširuje taj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja, ali ide i korak dalje uzimanjem GHB-a (popularna supstanca koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada) na sceni kako bi rekonstruisala situaciju kada je istom drogom bila omamljena u jednom izlasku.

Brazil je zastupljen i kroz predstavu „Antigona u Amazonu” gradskog pozorišta NTGent iz Belgije. U pitanju je predstava u kojoj se još jedna mitska i antička ženska figura iščitava i interpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom. Čuveni belgijski reditelj Milo Rau, koji i svečano otvara 58. Bitef, dobro poznat Bitefovoj publici, ovim radom završava svoju trilogiju koja reinterpretira antičke mitove.

Još jedan južnoamerički projekat u glavnom programu je „Palmasola – zatvorsko selo”, projekat Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) zasnovan na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji. Ovaj zatvor izgrađen je kasnih osamdesetih godina prošlog veka i u njemu trenutno živi više od 6000 muškaraca i žena, od kojih je samo 25% zvanično osuđeno. Svi ostali nalaze se u svojevrsnom preventivnom pritvoru, a Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, što je bila osnovna građa predstave.

I tri važne regionalne produkcije ove godine su biti deo glavnog programa Bitefa. Predavanje-performans „Seksualno obrazovanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, Maske Ljubljana i Mesta Žensk bavi se temom borbe za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, ali i istovremeno informiše o današnjem kontekstu koji definiše ovu temu.

„this is my truth, tell me yours” još jedno je od predavanja-performansa u programu ovogodišnjeg festivala autorke Jasne Žmak u produkciji Centra za dramsku umjetnost Zagreb (Hrvatska) i organizacija Via negativa i Mesto žensk iz Ljubljane (Slovenija). Ova anksiozna dramaturškinja, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni nemir pripovedajući nam sa scene o pozorišnom procesu iz kog je dobila tinitus, ali istovremeno ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo, tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte.

Jedna od dve domaće produkcije u ovogodišnjem glavnom programu jeste predstava „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni” autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, nastala u produkciji umetničke grupe Hop.La! iz Beograda. Ovaj rad ide dalje od formata predavanja-performansa jer istovremeno predstavlja svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening, transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske. Specifičnost ovog izvođenja leži u tome što se publika opredeljuje između toga da bude posmatrač iza scene (ponekad i doslovno iza zavese) i toga da aktivno učestvuje u pretresu i time, u nekoj vrsti koautorstva, svojim uvidima, delovanjem i promišljanjima doprinosi razvoju ove uzbudljive i važne priče.

Još dve produkcije našle su svoje mesto u glavnom programu ovogodišnjeg Bitefa. Jedna od njih je slovenačka predstava „Pukotina” u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog u režiji Jana Krmelja. Osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, ova predstava bavi se i pitanjima nadzora i kontrole donoseći na scenu priču o dvoje klimatskih aktivista koji stradaju u nepoznatim okolnostima, a sve vreme krećući se između dokumentarnog i fiktivnog. Mladi slovenački reditelj je nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu za režiju ove predstave, a ovim putem će njegov rad po prvi but biti predstavljen Bitefovoj, odnosno regionalnoj publici, ističe Milivojević.

„Budućnost” Beogradskog dramskog pozorišta u koprodukciji sa Mestnim gledališčem ljubljanskim, autorski je projekat slovenačkog reditelja Žige Divjaka, već poznatog festivalskoj publici. Divjak u ovom radu nastavlja svoje istraživanje distopijskih vizija sveta, ali ovog puta pomeranjem fokusa od antropocentričnih ka neljudskim iskustvima u predstavi specifične estetike i poetike.

Pokrovitelji festivala su Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Generalni sponzor 58. Bitefa je 1664 Blanc. Tradicionalno, podršku festivalu pružili su i Delegacija Evropske unije, Francuski institut i Gete Institut. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala i ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i Coca-Cola Hellenic Srbija.