Mohamad Rasulof je optužen za „zločin protiv bezbednosti zemlje“, kaznom zatvora, oduzimanjem imovine i bičevanjem jer je snimao Seme svete smokve bez dozvole nadležnih vlasti, uz optužbe da glumice nisu pravilno nosile hidžab i da su snimane bez njega. Na žalost, Rasulof samo je jedan od filmskih stvaralaca koji su u Iranu kažnjavani zbog svog rada i stavova. I svim ključnim učesnicima/cama u filmu Seme svete smokve zabranjeno da napuste zemlju i svi su bili predmet istrage vladinih bezbednosnih snaga.

Do sada su tri filma Mohamad Rasulofa osvajala nagrade na Kanskom festivalu: Goodbye, Rukopisi ne gore i Čovek od integriteta. Za film o smrtnoj kazni u Iranu Zlo ne postoji Rasulov je 2020. dobio najveću nagradu Berlinskog festivala. Pošto mu je bilo zabranjeno da napusti zemlju, nagradu je primila njegova ćerka.

Rasulov je 2022. boravio u zatvoru jer je na društvenim mrežama protestovao protiv represije nad učesnicima građanskih demonstracija u Iranu. Kad je izašao iz zatvora, zabranjeno mu je da prisustvuje filmskom festivalu u Kanu, gde je trebalo da bude član žirija programa.

Iranske vlasti su vršile pritisak i na Kanski festival da Seme svete smokve, u kojem se mogu videti snimci krvavih protesta sa ulica Teherana zabeleženi na mobilnim telefonima, povuče iz selekcije. Međutim to se nije desilo a projekciji u Kanu prisustvovao i sam Rasulof koji je, u međuvremenu, „nakon dugog i komplikovanog putovanja“, uspeo da pobegne iz Irana.

Seme svete smokve istražuje surovu realnost života u Iranu, oslikavajući okruženje u kojem su strah i represija svakodnevica.

Glavne uloge u filmu, koji prikazuje mizoginiju i teokratiju, u kojem su fikcionalni narativi kombinovani su sa dokumentarnim snimcima građanskih protesta koje su surovo ugušile iranske vlasti, glume: Soheila Golestani, Missagh Zareh, Mahsa Rostami i Setareh Maleki.

Kroz priču o Imanu, državnom službeniku suočenom s izazovima svoje nove karijere kao istražnog sudije, film prikazuje sistem koji zastrašuje pojedince koji, pod izgovorom da „samo rade svoj posao“, zaboravljaju šta je to dobro a šta zlo.

Film analizira političke sukobe u Iranu i porodicu državnog službenika čije se unapređenje u istražnog sudiju poklapa s protestima u Teheranu nakon smrti nevine mlade žene. Njegovo unapređenje donosi i strah i napetost: Iman, inače odmeren i religiozan čovek, uplašen je otkrićem da se od njega očekuje da odobrava smrtne kazne bez čitanja dokaza. Postaje tajanstven s prijateljima i porodicom, dobija pištolj kako bi se zaštitio, potpisuje nekoliko stotina smrtnih kazni dnevno. Kako se politički protesti pojačavaju, Iman porodični život zamenjuje paranojom. U međuvremenu, kćerke Rezvan i Sana s užasom proteste prate na svojim mobilnim telefonima, dok njihova majka pokušava da održi iluziju normalnosti. Ali kada Imanu nestane pištolj, gubi razum i odnosi u porodici postaju potpuno drugačiji od onoga što se činilo da jesu.