Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //
Politička i porodična drama Seme svete smokve (The Seed of the Sacred Fig) iranskog reditelja Mohammada Rasulofa (Mohamad Rasoulof, 1972), kojeg je iranski sud osudio na osam godina zatvora, prikazan je na 30. festivalu autorskog filma (FAF). Film je premijeru doživeo na 77. Kanskom festivalu, gde je osvojio specijalnu nagradu žirija i 10-minutne ovacije publike.
Mohamad Rasulof je optužen za „zločin protiv bezbednosti zemlje“, kaznom zatvora, oduzimanjem imovine i bičevanjem jer je snimao Seme svete smokve bez dozvole nadležnih vlasti, uz optužbe da glumice nisu pravilno nosile hidžab i da su snimane bez njega. Na žalost, Rasulof samo je jedan od filmskih stvaralaca koji su u Iranu kažnjavani zbog svog rada i stavova. I svim ključnim učesnicima/cama u filmu Seme svete smokve zabranjeno da napuste zemlju i svi su bili predmet istrage vladinih bezbednosnih snaga.
Do sada su tri filma Mohamad Rasulofa osvajala nagrade na Kanskom festivalu: Goodbye, Rukopisi ne gore i Čovek od integriteta. Za film o smrtnoj kazni u Iranu Zlo ne postoji Rasulov je 2020. dobio najveću nagradu Berlinskog festivala. Pošto mu je bilo zabranjeno da napusti zemlju, nagradu je primila njegova ćerka.
Rasulov je 2022. boravio u zatvoru jer je na društvenim mrežama protestovao protiv represije nad učesnicima građanskih demonstracija u Iranu. Kad je izašao iz zatvora, zabranjeno mu je da prisustvuje filmskom festivalu u Kanu, gde je trebalo da bude član žirija programa.
Iranske vlasti su vršile pritisak i na Kanski festival da Seme svete smokve, u kojem se mogu videti snimci krvavih protesta sa ulica Teherana zabeleženi na mobilnim telefonima, povuče iz selekcije. Međutim to se nije desilo a projekciji u Kanu prisustvovao i sam Rasulof koji je, u međuvremenu, „nakon dugog i komplikovanog putovanja“, uspeo da pobegne iz Irana.
Seme svete smokve istražuje surovu realnost života u Iranu, oslikavajući okruženje u kojem su strah i represija svakodnevica.
Glavne uloge u filmu, koji prikazuje mizoginiju i teokratiju, u kojem su fikcionalni narativi kombinovani su sa dokumentarnim snimcima građanskih protesta koje su surovo ugušile iranske vlasti, glume: Soheila Golestani, Missagh Zareh, Mahsa Rostami i Setareh Maleki.
Kroz priču o Imanu, državnom službeniku suočenom s izazovima svoje nove karijere kao istražnog sudije, film prikazuje sistem koji zastrašuje pojedince koji, pod izgovorom da „samo rade svoj posao“, zaboravljaju šta je to dobro a šta zlo.
Film analizira političke sukobe u Iranu i porodicu državnog službenika čije se unapređenje u istražnog sudiju poklapa s protestima u Teheranu nakon smrti nevine mlade žene. Njegovo unapređenje donosi i strah i napetost: Iman, inače odmeren i religiozan čovek, uplašen je otkrićem da se od njega očekuje da odobrava smrtne kazne bez čitanja dokaza. Postaje tajanstven s prijateljima i porodicom, dobija pištolj kako bi se zaštitio, potpisuje nekoliko stotina smrtnih kazni dnevno. Kako se politički protesti pojačavaju, Iman porodični život zamenjuje paranojom. U međuvremenu, kćerke Rezvan i Sana s užasom proteste prate na svojim mobilnim telefonima, dok njihova majka pokušava da održi iluziju normalnosti. Ali kada Imanu nestane pištolj, gubi razum i odnosi u porodici postaju potpuno drugačiji od onoga što se činilo da jesu.
Film prikazuje trenutke surove realnosti, kao što su hapšenja tokom protesta i javna zlostavljanja, naglašavajući težinu svakodnevnog života pod teokratskim režimom. Rasulof porodičnu priču koristi kao okvir za ilustraciju šireg društvenog problema, gde politički pritisak urušava javne institucije jednako kao i porodične odnose. U takvom društvu žene su žrtve sistemske mizoginije, nepravde i kulturnih normi koje poništavaju njihova osnovna ljudska prava.
Semenu svete smokve otvoreno ukazuje na to kako iranske vlasti koriste svoj autoritet za održavanje vlasti i kontrole nad građanima. Prikazujući konflikte unutar porodice Iman, film naglašava kako represivni sistem potkopava poverenje, dovodeći do emocionalne disfunkcionalnosti i stresa.
Život u Iranu, kako je prikazan u Semenu svete smokve, oslikava tešku i surovu svakodnevicu u kojoj se ljudska prava zanemaruju, a pojedinci, posebno žene, žrtve su nepravednog sistema. Rasulof pokazuje i kako jedan običan čovek, suočen s imperativima vlasti, može postati njeno oruđe.
Ovaj film ne samo da osvetljava mizoginiju i surovost iranskih vlasti, već i poziva gledaoce da razmisle o stanju ljudskih prava, državnoj propagandi, korupciji, pravdi i porodici u kontekstu vlastitog života – o strahu kao normi i otporu kao borbi za život.
Leave a Reply