Priredio portal Art Box //

Na 18. Bijenalu arhitekture u Veneciji, koje se otvara 20. maja i traje do 26. novembra 2023. godine, Republiku Srbiju predstavlja rad „U refleksijama…“ autorskog tima koji čine Iva Njunjić i Tihomir Dičić. Okosnicu izložbe „U refleksijama…“ čini Međunarodni sajam u Lagosu, projekat koji je osmislio i vodio arhitekta Zoran Bojović. Komesar Srpskog paviljona 2023. godine je Slobodan Jović.

Politika nesvrstanosti imala je veliki uticaj na društvo mladih nezavisnih država Afričkog kontinenta šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Ove promene odrazile su se i na proces transformacije Afričkih gradova, u čemu su jugoslovenske arhitekte imale zapaženu ulogu. Pokret nesvrstanih, kao specifična međunarodna organizacija, bio je promoter politike oličene u antikolonijalizmu, antiimperijalizmu, nezavisnosti, emancipaciji i koegzistenciji među državama. Jugoslavija je, kao jedan od predvodnika ovog Pokreta, kreirala aktivnu saradnju među državama članicama, koja se realizovala kroz brojne graditeljske poduhvate vezane za modernizaciju – industrijalizaciju i urbanizaciju mladih multinacionalih država u Africi.

Među onim koje su delovale u zemljama globalnog juga najveću građevinsku delatnost imala je beogradska firma Energoprojekt. Brojne arhitekte iz ove firme gradile su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, a neki od izvedenih objekata, zamišljeni kao refleksije budućnosti postali su simboli modernizacije i nezavisnosti ovih država. Veliki broj objekata koje je izgradio Energoprojekt bili su u ulozi međunarodne saradnje, kao što su kongresni centri, hoteli, aerodromi i međunarodni sajmovi. Ovi projekti upisali su afričke gradove na globalnu mapu nakon perioda kolonizacije. Jugoslovenske arhitekte deluju u duhu nesvrstanosti i međunarodne saradnje, a projekte su pratile i analize lokalne kulture, ankete sa lokalnim stanovništvom i implementacija znanja stečenih na licu mesta.

„Od početka nam je privukao pažnju jedinstven period u prošlosti, kada su arhitekte iz naše sredine bile u prilici da oblikuju prostore širom sveta. Mondijalizacija arhitekture koja je svoja saznanja razvijala u odnosu na druge kulture. Društvene i političke okolnosti u kojima mi radimo imaju malo veze sa prošlošću o kojoj se ovde govori, a koja nama generacijski i ne pripada. Privukle su nas dinamične promene koje su ovaj projekat u poslednjih dvadeset godina preoblikovale, iz internacionalnog sajma u haotični hipermarket. Hteli smo o svemu da saznamo od ljudi koji o ovom prostoru imaju neposredno iskustvo i da pokrenemo procese koji će ovaj projekat reaktuelizovati“, navode autori Iva Njunjić i Tihomir Dičić koji su posetili Lagos u februaru ove godine.

Projekat Sajma u Lagosu, koji je izabran na međunarodnom konkursu i izgrađen između 1974 – 1976. godine, podrazumevao je urbanizaciju 350 hektara močvarnog područja. Sam objekat je predstavljao simbol, tek uspostavljene, multinacionalne države.

Svojom arhitekturom predstavlja refleksiju nezavisne budućnosti ostavljajući za sobom kolonijalnu prošlost. Međunarodni sajam u Lagosu bio je odredište na kojem su se nekada sastajali posetioci Svetske izložbe, a danas je mesto koje grad pritiska težinom narasle demografske strukture. Opasane neurednim barakama i dalje stoje sajamske hale čiju arhitekturu je potrebno ponovo čitati.

Projekat „U refleksijama…“ usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost. Sadržaj izložbe U REFLEKSIJAMA 6°27’48.81”N 3°14’49.20”E predstaviće anatomiju Međunarodnog sajma u Lagosu:

Sajam kao projekat grada 

Sajam kao projekat arhitekture

(ekosistem, projekcija nove društvene budućnosti, nezavisnosti, nukleus budućeg urbanizma)

Sajam kao projekat koji formira čoveka, kao deo svesti i neposrednog iskustva

Ulaskom u paviljon posetilac se zatiče u elipsi, vremensko-prostornoj mapi.

Postoje tri sekvence izložbe:

Nema karta – prazan prostor / Arhiva – bivša sadašnjost. Arhivski crteži projekta koji postepeno ispunjavaju nemu kartu / Put u Lagos – aktuelna sadašnjosti. Video-snimci sa putovanja u Lagos

Iva Njunjić (1994) završila je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2019). Profesionalno iskustvo stiče kroz arhitektonsku praksu u Beogradu i Parizu. Učestvovala je na brojnim međunarodnim i nacionalnim konkursima.

Tihomir Dičić (1993) završio je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2017). Profesionalno iskustvo stiče u arhitektonskim biroima u Bukureštu i Beogradu. Dobitnik je više nagrada i priznanja na konkursima u Srbiji i regionu. Objavljivani su mu radovi u stranim i domaćim časopisima. Izlagao je na izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivista je u udruženju građana Ulice za bicikliste.

Rad „U refleksijama…“ izabran je na konkursu prošlog decembra od strane žirija koji čine: Biljana Jotić, Dubravka Đukanović, Jelena Ivanović Vojvodić, Miljana Zeković, Snežana Vesnić, Ana Đurić, Jelena Mitrović.

Izložbu će realizovati Muzej primenjene umetnosti, Beograd pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.