Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Zbog čega se ovih dana toliko priča o Bijenalu umetnosti koje se od 20. aprila u Veneciji održava po 60. put? Zato što je Bijenale umetnosti (La Biennale di Venezia) najstarija i najprestižnija smotra savremene umetnosti u svetu.

Šta je to Bijenale umetnosti u Veneciji?

Šta, zapravo, znači Bijenale umetnosti i kako izgleda?

Svako izdanje Bijenala, pa i ovo, ima glavnog kustosa koji zadaje temu i koncipira centralnu izložbu u prostorima Đardinima i Arsenala. Pred toga, a s glavnom temom, u više ili manje vidljivoj vezi, jesu nacionalni paviljoni smešteni u tim istim prostorima, kao i duž čitave Venecije.

Na ovom 60. Bijenalu umetnosti učestvuje 331 umetnik/ca ili umetnički kolektiv, a izložbe su postavljene u 88 nacionalnih paviljona. Među njima su  i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, s tim što je jedino Paviljon Srbije smešten u zgradi u Đardinima na kojoj i dalje stoji natpis Jugoslavija.

LGBTQ +, autsajderi i „autohtoni umetnici

Glavni kustos Bijenala, Brazilac Adrian Pedrosa odabrao je temu 60. Bijenala umetnosti. Ona glasi: „Stranci Svuda“ („Stranieri Ovunque“ / „Foreigners Everywhere“).

Pošto je ovo prvi put u istoriji Bijenala da glavni kustos, inače umetnički direktor Muzeja umetnosti u Sao Paulu, dolazi s južne hemisfere i iz Latinske Amerike, njegova koncepcija usmerena je na umetnike iz Latinske Amerike a ovogodišnje izdanje fokusira se na iskustvima stranog i teme migracije i egzila.

Pedrosa je i prvi kustos bijenala koji se i javno izjašnjava kao kvir osoba, tako da je deo centralnog paviljona posvećen i LGBTQ + umetnicima“, „autsajderima“ i „autohtonim umetnicima“ koji pripadaju narodima koji su ranije nazivani domorodačkim, urođeničkim ili starosedelačkim.

Vernisaž 60. Bijenala

Pre zvanične ceremonija otvaranja 60. Međunarodne izložbe umetosti i dodele nagrada,  koja je upriličena 20. aprila  2024. u palati Ka Đustinijani (Ca’ Giustiniani), u prisustvu velikog broja medija, umetnika i stručne javnosti, tokom trodnevnog vernisaža, otvoreni su nacionalni paviljoni. To je bila prilika za saradnju, druženje, razmenu iskustava i kontakata, razgledanje nacionalnih paviljona i centralne izložba, šansa da se pogledaju različiti umetnički performansi i sl.

Tokom vernisaža najveću pažnju posetilaca, kao i prethodnih godina, privukli su paviljoni Francuske, Velike Britanije, SAD-a i posebno Nemačke.

Centralni paviljon

Na fasadi centralnog paviljona u Đardinima oslikan je mural brazilskog kolektiva Indigenous Movimento dos Artistas Huni Kuin dok je u Arsenalima predstavljena serija neonskih instalacija „Stranci svuda“ koja je poslužila kao tema ovogodišnjeg Bijenala.

Deo centralne izložbe, pod nazivom „istorijsko jezgro“, posvećen je delima XX veka koja potiču iz Latinske Amerike, Afrike, Azije i arapskih zemalja, a takođe su predstavljeni i umetnici prve i druge generacije italijanske dijaspore.

Nagrade Bijenala

Zlatni lav 60. Bijenala umetnosti u Veneciji u kategoriji nacionalnih paviljona dodeljen je paviljonu Australije za izložbu z „kith and kin“ Arčija Mura i kustoskinje Eli Butrose, uz obraloženje da je „umetnik mesecima radio na monumentalnom ručno iscrtanom porodičnom stablu ‘prvih nacija’, odnosno 65.000 godina istorije (zabeležene i izgubljene) koju je iscrtao belom kredom na crnim zidovima i tavanici, pozivajući posetioce da popune praznine i zavire u inherentnu krhost te žalosne arhive“.

Specijalno priznanje dobilo je Kosovo za izložbu Doruntine Kastrati, a među učesnicima na centralnoj izložbi „Stranci svuda“ trijumfovao je maorski feministički Mataho kolektiv sa Novog Zelanda.

Skulpturalna instalacija Doruntine Kastrati, kako je istakao žiri, „odnosi se na nejednakost ženskog rada naspram muškog. Rodni aspekt rada u industrijama kao što je proizvodnja hrane učinio je žene ekonomski ranjivima i gurnuo ih na političku marginu. Projekat Doruntine Kastrati bavi se iskustvima 12 radnica fabrike ratluka u njenom rodnom gradu Prizrenu. Delom zbog toga što rade stojeći, gotovo jedna trećina njih podvrgnuta je operaciji zamene kolena. Metalni predmeti koji im se ugrađuju u kolena tragovi su višečasovnog rada za male plate. Instalacija Kastratijeve sastoji se od metalnih skulptura oblikovanih po uzoru na ljuske različitih orašastih plodova koji se koriste kao sastojci u turskim ratlucima.

Srebrnog lava za najboljeg mladog učesnika na centralnoj izložbi dodeljen je umetnici Karimi Ašadu (Karimah Ashadu) koja je rođena 1985. godine u Londonu, ali je poreklom je iz Nigerije i živi i radi na relaciji Hamburg-Laos.

Dva specijalna priznanja dodeljena su 87-godišnjoj palestinskoj umetnici Samiji Halabi (Samia Halaby) koja živi i radi u Njujorku i argentinskoj umetnici La Čoli Poblete (La Chola Poblete) iz Buenos Airesa.

Dobitnice Zlatnog lava za životno delo su italijansko-brazilska umetnica Ana Marija Majolino (Anna Maria Maiolino) i turska umetnica iz Pariza Nil Jalter (Nil Yalter), umetnice i migrantkinje koje svojim životom i radom otelovljuju ovogodišnju temu Stranci svuda.

Obe prvi put učestvuju na Bijenalu u Veneciji, Majolino novim radom velikog formata a Jalter instalacijom Exile is a hard job u sklopu rada Topak Ev.

Polemike u vezi sa nastupima na Bijenalu

Srbiju na 60. međunarodnoj izložbi predstavlja projekat „Exposition Coloniale“ scenografa Aleksandra Denića i kustoskinje Ksenije Samardžije dok je komesarka nastupa Marijana Kolarić, istoričarka umetnosti i direktorka MSUB. Denić je odabran na osnovu konkursa, a stručnim žirijem predsedavao je Radoš Antonijević, umetnik, redovni profesor i dekan Fakulteta likovne umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Međutim, i ove godine, ako je suditi po komentarima među pojedinim istoričarima umetnosti, umetnicima i kustosima i njihovim objavama na društvenim mrežama, izbor domaćeg predstavnika nije prošao bez  polemika, makar one dominirale samo u virtuelnom prostoru.

Ozbiljnije polemike ali i protesti, u vezi sa Bijenalom javili su se kada su potpisnici (umetnici, kustosi i direktori muzeja) onlajn peticije Art Not Genocide Alliance (ANGA) zatražili od Venecijanskog bijenala da isključi Izrael iz ovogodišnjeg izdanja navodeći da bi „svako zvanično predstavljanje Izraela na međunarodnoj kulturnoj pozornici značilo potvrdu izraelske politike i genocida u Pojasu Gaze“.

Tokom vernisaža Izrael je odlučio da ne otvori svoj nacionalni paviljon a isto to je učinila i ove godine Rusija, s tim što je sada svoj paviljon ustupila Boliviji.

Nacionalni paviljoni

Među 88 nacionalnih paviljona prvi put se predstavljaju: Benin, Etiopija, Tanzanija i  Timor Leste.

Prvi put u svojim nacionalnim paviljonima izlažu Nikargva, Republika Panama i Senegal.

Događaji u vezi sa Bijenalom

Šezdeseto Bijenale umetnosti biće otvoreno za javnost do 24. novembra 2024. godine. A poseta Bijenalu prilika je i da se u Veneciji pogledaju i druge, veoma značajne izložbe u Palati Grasi (Julie Mehretu), Punta della Dogani (Pierre Huyghe), Muzeju Korer (Francesco Vezzoli), Galeriji Akademije (Willem de Kooning) ili Muzeju Pegi Gugenhajm (Žan Kokto) i dr.